У Београду, од 1. до 8. октобра, одржано суђење на коме је због „издајничке делатности и раду на уједињавању народних елемената у тзв. сељачки блок“ др Драгољуб Јовановић, лидер левог крила бивше Земљорадничке странке и народни посланик у Народној скупштини ФНРЈ, осуђен на девет година затвора. На истом суђењу је на пет година затвора био осуђен и Фрањо Гажи, инжењер агрономије и бивши сарадник Ивана Шубашића.[4][5]
12. октобар
На Цетињу, од 12. до 13. октобра, одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе, на којој су поднета два реферата — Други конгрес Народног фронта Југославије и задаци АФЖ, који је поднела Лидија Јовановић и Извештај о раду и организацијама Аниташистичког фронта жена, који је поднела Добрила Ојданић. На крају Конференције изабран је Главни одбор АФЖ Црне Горе од 122 члана и његово руководство — председник Лидија Јовановић и секретар Добрила Ојданић.[1]
13. октобар
У Југославији, од 13. до 15. октобра, боравила делегација Републике Мађарске, коју су предводили — председник Министарског савета Лајош Дињеш, потпредседник Министарског савета Арпад Сакашич, министар иностраних послова др Ерик Молнар, Петар Вереш, министар народне одбране Петар Вереш, министар саобраћаја Ерне Гереа и представник Странке малих поседника Иштван Добија. Првог дана посете мађарску делегацију је у Белом двору примио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито. Током боравка, мађарске делегације потписана је Конвенција о културној сарадњи између ФНР Југославије и Мађарске.[3]
У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра иностраних послова ФНРЈ др Владимира Велебита, примио Стансилава Швалбу, потпредседника Републике Пољске и Јана Карола Вендеа, опуномоћеног амбасадора Пољске у ФНРЈ.[3]
У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Тома Драјберга, члана британског парламента и специјалног дописника лондонског листа „Рејнолд њуз“.[3]
.svg)
.svg){kind=small}
