Објављена је безусловна капитулација фашистичке Краљевине Италије. Јединице НОВ и ПОЈ и су за неколико дана успеле да разоружају главнину свих италијанских окупационих снага на подручју Југославије, а највише на подручју Далмације и Словеније. Разоружане су дивизије — „Изонцо”, „Качатори деле Алпи”, „Ломбардија”, „Мурђе”, „Мачерата”, „Челере”, „Бергамо” и „Сфорческа”, као и мањи делови дивизија — „Фиренце”, „Ферера”, „Месина”, „Зара”, „Ђулија”, „Торино” и „Пуље”. На овај начин НОВ и ПОЈ је дошла до већих количина наоружања и друге војне опреме, а на страну НОВЈ је прешла главнина дивизије „Венеција”, као и делови дивизије „Тауринензе” од којих је 2. децембра 1943. формирана италијанска партизанска дивизија „Гарибалди”, која је била под командом Другог ударног корпуса.[1]
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито поводом капитулације Италије упутио депешу Штабу Друге пролетерске дивизије — са италијанским јединицама преговарати о предаји оружја или заједничкој борби против немачких снага, као и најхитније предузети мобилизацију у Санџаку, Црној Гори и Херцеговини.[1]
У току ноћи 16/17. септембра падобраном се на Гламочко поље спустила група британских официра на челу са бригадним генераломФицројем Маклејном, шефом Савезничке војне мисије при НОВЈ (мисија је овај назив имала све до фебруара 1944, када је због доласка совјетска војна мисија била преименована у Англо-америчку војну мисију). Након спуштања, они су били прихваћени од партизана и одведени у Јајце, где се тада налазио Врховни штаб НОВ и ПОЈ. Ту су им се прикључили дотадашње британско Одељење за везу и америчка Посматрачка група, које су раније дошле у Југославију.[1][2]
