PROFILBARU.COM

L-Хистидин
Називи
	IUPAC назив Histidin
	Други називи 2-Амино-3-(1H-имидазол-4-ил)пропаноинска киселина
Идентификација
CAS број	71-00-1 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
Абревијација	His, H
ECHA InfoCard	100.000.678
MeSH	Histidine
PubChem C ID	773;
	SMILES N[C@@H](Cc1[nH]cnc1)C(O)=O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C6H9N3O2
Моларна маса	155,16 g·mol−1
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Хистидин (His, H) је есенцијална аминокиселина. 2-амино-3-имидазол-пропинска киселина.^[3]^[4]

Први пут га је изоловао немачки лекар Албрехт Косел 1896. године.

Хемијска формула: C₃H₄N₂CH₂CHNH₂COOH

Прехрана

Хистидин се налази у воћу као што су банане, месу и перади и млеку и млечним производима. Може да се нађе и у разном поврћу, али у мањим количинама. Са бета аланином формира карнозин који као универзални суплемент даје одличне резултате у суплементацији спортиста (боди билдинг, атлетика итд), у третману аутизма, алцхајмерове болести и многим другим областима.

Физиологија

Из хистидина ензимском декарбоксилацијом настаје хистамин, важан биогени амин.

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Литература

Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

Спољашње везе

Бионет школа Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2014)

Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Кораћевић-3] Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

[4] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[1]

[2]

[3]

[4]