Хенри

За друга значења, погледајте страницу Хенри (вишезначна одредница).

Хенри
Индуктор састављен од жице намотане око магнетног језгра која се користи за ограничавање и вођење индукованог магнетног поља.
Информације о јединици
Систем	Изведене јединице СИ система
Јединица	Индуктанца
Симбол	H
Именован по	Џозеф Хенри
Јединична претварања
1 H у ...	... је једнак са ...
Основне јединице СИ система	1 kg⋅m^2⋅s^−2⋅A^−2

Хенри (енг. henry; симбол: H) је СИ јединица за индукцију.^[1] Ако је стопа промене струје у колу 1 ампер по секунди и резултујућа електромоторна сила износи један волт, онда је индуктивност тог кола један хенри.

Хенри је дефинисан као V·A^-1·s = m²·kg·s^-2·A^-2 у СИ јединицама. Јединица је добила име по америчком научнику Џозефу Хенрију, америчком научнику који је открио електромагнетну индукцију независно и у отприлике у исто време када и Мајкл Фарадеј (1791–1867) у Енглеској.^[2]

Дефиниција

Индуктивност^{[3][4][5][6][7]} електричног кола је један хенри када електрична струја која се мења брзином од једног ампера у секунди резултира електромоторном силом^[8][9][10] од једног волта преко индуктора:

${\displaystyle \displaystyle V(t)=L{\frac {dI}{dt}}}$,

где V(t) означава резултујући напон у колу, I(t) је струја кроз коло, а L је индуктивност кола.

Хенри је изведена јединица заснована на четири од седам основних јединица Међународног система јединица: килограм (kg), метар (m), секунда (s) и ампер (A). Изражен у комбинацијама СИ јединица, Хенри је:^[11]

${\displaystyle {\text{H}}={\dfrac {{\text{kg}}{\cdot }{\text{m}}^{2}}{{\text{s}}^{2}{\cdot }{\text{A}}^{2}}}={\dfrac {{\text{N}}{\cdot }{\text{m}}}{{\text{A}}^{2}}}={\dfrac {{\text{kg}}{\cdot }{\text{m}}^{2}}{{\text{C}}^{2}}}={\dfrac {\text{J}}{{\text{A}}^{2}}}={\dfrac {{\text{T}}{\cdot }{\text{m}}^{2}}{\text{A}}}={\dfrac {\text{Wb}}{\text{A}}}={\dfrac {{\text{V}}{\cdot }{\text{s}}}{\text{A}}}={\dfrac {{\text{s}}^{2}}{\text{F}}}={\dfrac {\Omega }{\text{Hz}}}=\Omega {\cdot }{\text{s}},}$

где је: H = хенри, kg = килограм, m = метар, s = секунда, A = ампер, N = њутн, C = кулон, J = џул, T = тесла, Wb = вебер, V = волт, F = фарад, Ω = ом, Hz = херц

Употреба

Међународни систем јединица (СИ) прецизира да се симбол јединице назване за особу пише великим словом, док се име не пише великим словом у тексту реченице, осим када би било која реч на тој позицији била писана великим словом, као што је на почетак реченице или у материјалу помоћу насловног великог слова.

Национални институт за стандарде и технологију Сједињених Држава препоручује корисницима који пишу на енглеском да користе множину као хенрије.^[12]‍:31

Примене

Индуктивност завојнице зависи од њене величине, броја завоја и пермеабилности^[13] материјала унутар и око завојнице. Формуле се могу користити за израчунавање индуктивности многих уобичајених распореда проводника, као што су паралелне жице или соленоид.^[14][15][16] Мала завојница са ваздушним језгром која се користи за подешавање АМ радија може имати индуктивност од неколико десетина микрохенрија. Велики намотај мотора са много обртаја око гвозденог језгра може имати индуктивност од стотина хенрија. Физичка величина индуктивности је такође повезана са њеним струјним ношењем и отпорским оценама напона.

Референце

1. Rowlett, Russ. „How Many? A Dictionary of Units of Measurement”. University of North Carolina at Chapel Hill. Архивирано из оригинала 29. 08. 2016. г. Приступљено 17. 01. 2022. 
2. Herbert S. Bailey, Jr. „A Princeton Companion”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2011. г. Приступљено 17. 01. 2022. 
3. Serway, A. Raymond; Jewett, John W.; Wilson, Jane; Wilson, Anna; Rowlands, Wayne (2016-10-01). „32”. Physics for global scientists and engineers (2ndition изд.). стр. 901. ISBN 9780170355520. 
4. Heaviside, Oliver (1894). Electrical Papers. Macmillan and Company. стр. 271. 
5. Elert, Glenn. „The Physics Hypertextbook: Inductance”. Приступљено 2016-07-30. 
6. Davidson, Michael W. (1995—2008). „Molecular Expressions: Electricity and Magnetism Introduction: Inductance”. 
7. „A Brief History of Electromagnetism” (PDF). 
8. Stewart, Joseph V. (2001). Intermediate electromagnetic theory. Singapore River Edge, NJ: World Scientific. стр. 389. ISBN 978-981-02-4470-5. OCLC 47127179. 
9. Tipler, Paul A. (јануар 1976). Physics. New York, NY: Worth Publishers, Inc. стр. 803. ISBN 978-0-87901-041-6. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. Langmuir, Irving (1916). „The Relation Between Contact Potentials and Electrochemical Action”. Transactions of the American Electrochemical Society. The Society. 29: 175. 
11. „Essentials of the SI: Base & derived units”. The NIST Reference on Constants, Units and Uncertainty. National Institute of Standards and Technology. 
12. Ambler Thompson & Barry N. Taylor (2008). „NIST Special Publication 811: Guide for the Use of the International System of Units (SI)” (PDF). National Institute of Standards and Technology. Приступљено 2013-03-21. 
13. Jackson, John David (1998). Classical Electrodynamics (3nd изд.). New York: Wiley. стр. 193. ISBN 978-0-471-30932-1. 
14. „solenoid: Meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org. Архивирано из оригинала 16. 1. 2017. г. Приступљено 16. 1. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
15. or equivalently, the diameter of the coil is assumed to be infinitesimally small (Ampère 1823, p. 267: "des courants électriques formants de très-petits circuits autour de cette ligne, dans des plans infiniment rapprochés qui lui soient perpendiculaires").
16. Session of the Académie des sciences of 22 December 1823, published in print in: Ampère, "Mémoire sur la théorie mathématique des phénomènes électro-dynamiques", Mémoires de l'Académie royale des sciences de l'Institut de France 6 (1827), Paris, F. Didot, pp. 267ff. (and figs. 29–33). "l'assemblage de tous les circuits qui l'entourent [viz. l'arc], assemblage auquel j'ai donné le nom de solénoïde électro-dynamique, du mot grec σωληνοειδὴς, dont la signification exprime précisement ce qui a la forme d'un canal, c'est-à-dire la surface de cette forme sur laquelle se trouvent tous les circuits." (p. 267).

Литература

• Serway, A. Raymond; Jewett, John W.; Wilson, Jane; Wilson, Anna; Rowlands, Wayne (2016-10-01). „32”. Physics for global scientists and engineers (2ndition изд.). стр. 901. ISBN 9780170355520. 
• E Richard Cohen; Tom Cvitas; Jeremy G Frey; Bertil Holstrom; John W Jost, ур. (2007). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry (PDF). International Union of Pure and Applied Chemistry (3. изд.). Royal Society of Chemistry; 3rd edition. ISBN 0854044337. 

• International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. Electronic version.
• Grover, Frederick W. (1952). Inductance Calculations. Dover Publications, New York. 
• Griffiths, David J. (1998). Introduction to Electrodynamics (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 0-13-805326-X. 
• Wangsness, Roald K. (1986). Electromagnetic Fields (2nd изд.). Wiley. ISBN 0-471-81186-6. 
• Hughes, Edward (2002). Electrical & Electronic Technology (8th ed.). Prentice Hall. ISBN 0-582-40519-X. 
• Küpfmüller K., Einführung in die theoretische Elektrotechnik, Springer-Verlag, 1959.
• Heaviside O., Electrical Papers. Vol.1. – L.; N.Y.: Macmillan, 1892, p. 429-560.
• Fritz Langford-Smith, editor (1953). Radiotron Designer's Handbook, 4th Edition, Amalgamated Wireless Valve Company Pty., Ltd. Chapter 10, "Calculation of Inductance" (pp. 429–448), includes a wealth of formulas and nomographs for coils, solenoids, and mutual inductance.
• F. W. Sears and M. W. Zemansky 1964 University Physics: Third Edition (Complete Volume), Addison-Wesley Publishing Company, Inc. Reading MA, LCCC 63-15265 (no ISBN).
• George F. Barker, "On the measurement of electromotive force". Proceedings of the American Philosophical Society Held at Philadelphia for Promoting Useful Knowledge, American Philosophical Society. January 19, 1883.
• Andrew Gray, "Absolute Measurements in Electricity and Magnetism", Electromotive force. Macmillan and co., 1884.
• Charles Albert Perkins, "Outlines of Electricity and Magnetism", Measurement of Electromotive Force. Henry Holt and co., 1896.
• John Livingston Rutgers Morgan, "The Elements of Physical Chemistry", Electromotive force. J. Wiley, 1899.
• "Abhandlungen zur Thermodynamik, von H. Helmholtz. Hrsg. von Max Planck". (Tr. "Papers to thermodynamics, on H. Helmholtz. Hrsg. by Max Planck".) Leipzig, W. Engelmann, Of Ostwald classical author of the accurate sciences series. New consequence. No. 124, 1902.
• Theodore William Richards and Gustavus Edward Behr, jr., "The electromotive force of iron under varying conditions, and the effect of occluded hydrogen". Carnegie Institution of Washington publication series, 1906. LCCN 07-3935
• Henry S. Carhart, "Thermo-electromotive force in electric cells, the thermo-electromotive force between a metal and a solution of one of its salts". New York, D. Van Nostrand company, 1920. LCCN 20-20413
• Hazel Rossotti, "Chemical applications of potentiometry". London, Princeton, N.J., Van Nostrand, 1969. ISBN 0-442-07048-9 LCCN 69-11985
• Nabendu S. Choudhury, 1973. "Electromotive force measurements on cells involving beta-alumina solid electrolyte". NASA technical note, D-7322.
• John O'M. Bockris; Amulya K. N. Reddy (1973). „Electrodics”. Modern Electrochemistry: An Introduction to an Interdisciplinary Area (2 изд.). Springer. ISBN 978-0-306-25002-6. 
• Roberts, Dana (1983). „How batteries work: A gravitational analog”. Am. J. Phys. 51 (9): 829. Bibcode:1983AmJPh..51..829R. doi:10.1119/1.13128. 
• G. W. Burns, et al., "Temperature-electromotive force reference functions and tables for the letter-designated thermocouple types based on the ITS-90". Gaithersburg, MD : U.S. Dept. of Commerce, National Institute of Standards and Technology, Washington, Supt. of Docs., U.S. G.P.O., 1993.
• Sato, Norio (1998). „Semiconductor photoelectrodes”. Electrochemistry at metal and semiconductor electrodes (2nd изд.). Elsevier. стр. 326 ff. ISBN 978-0-444-82806-4. 
• Hai, Pham Nam; Ohya, Shinobu; Tanaka, Masaaki; Barnes, Stewart E.; Maekawa, Sadamichi (2009-03-08). „Electromotive force and huge magnetoresistance in magnetic tunnel junctions”. Nature. 458 (7237): 489—92. Bibcode:2009Natur.458..489H. PMID 19270681. S2CID 4320209. doi:10.1038/nature07879. 
• Ulaby, Fawwaz (2007). Fundamentals of applied electromagnetics (5th изд.). Pearson / Prentice Hall. стр. 255. ISBN 978-0-13-241326-8. 
• „Joseph Henry”. Distinguished Members Gallery, National Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 2013-12-13. г. Приступљено 2006-11-30. 
• Giancoli, Douglas C. (1998). Physics: Principles with Applications (Fifth изд.). стр. 623–624. 
• David M. Cook (2003). The Theory of the Electromagnetic Field. Courier Dover. стр. 157. ISBN 978-0-486-42567-2. 
• Lawrence M Lerner (1997). Physics for scientists and engineers. Jones & Bartlett Publishers. стр. 724—727. ISBN 978-0-7637-0460-5. 
• Paul A. Tipler; Mosca, Gene (2007). Physics for Scientists and Engineers (6 изд.). Macmillan. стр. 850. ISBN 978-1-4292-0124-7. 
• Alvin M. Halpern; Erlbach, Erich (1998). Schaum's outline of theory and problems of beginning physics II. McGraw-Hill Professional. стр. 138. ISBN 978-0-07-025707-8. 
• Robert L. Lehrman (1998). Physics the easy way. Barron's Educational Series. стр. 274. ISBN 978-0-7641-0236-3. „emf separated charge reaction potential.” 
• Singh, Kongbam Chandramani (2009). „§3.16 EMF of a source”. Basic Physics. Prentice Hall India. стр. 152. ISBN 978-81-203-3708-4. 

Спољашње везе

• Clemson Vehicular Electronics Laboratory: Inductance Calculator