Термин је први пут дефинисала учењакиња и активисткиња Еми Којама као „покрет транс жена, које верују да је њихово ослобођење суштински повезано са ослобођењем свих жена.“ Којама наводи да је покрет „такође отворен за квир и интерсексуалне особе, транс мушкарце, жене и мушкарце који нису транс особе, као и све друге који саосећају са потребама транс жена и сматрају да је повезаност са њима нужна за њихово сопствено ослобођење.“[2]
Иако су његови корени уско повезани са феминизмом другог таласа, транс феминизам се најчешће везује за феминизмом трећег таласа, пошто је покрет почео активно да се развија 1990-их и 2000-их година.[3][4] Своје корене има у идеји да постоје бројни облици сексизма који се често преплићу једни с другима и с осталим облицима опресије. Поред традиционалног сексизма (где се на мушкарце гледа као на вредније и оне којима припада више права од жена), постоји и хетеросексизам (хетеросексуалцима припада више права од геј особа и лезбијки), моносексизам (људи које привлаче само особе једног пола, вреднији су од бисексуалаца и пансексуалаца), маскулини центризам (по ком се мушка родна експресија сматра вреднијом и легитимнијом од женске родне експресије) и тако даље. Ту су такође и други облици маргинализације, као што су расизам, класизам и ејблизам. Транс феминисткиње су фокусиране на то како на транс особе утиче институционализовани циссексизам. Циссексизам се може видети у начину на који појединци/ке, организације или владе често одбијају да поштују проживљена искуства транс особа, у дискриминацији коју могу да доживе на послу или код лекара, као и чињеници да су транс особе често мете и жртве малтретирања и насиља.[5]
Извори
^Erickson-Schroth, Laura, ур. (2014). Trans bodies, trans selves : a resource for the transgender community. [S.l.]: Oxford University Press. стр. 620. ISBN9780199325351.
Erickson-Schroth, Laura, ур. (2014). Trans bodies, trans selves : a resource for the transgender community. [S.l.]: Oxford University Press. стр. 620. ISBN9780199325351.
