Пожега се налази у средишту плодне долине у средишњој Славонији. Од 1921. до 1991. године, град је носио име Славонска Пожега, јер је истоимени назив носио и град у Србији.
Пожега је ослобођена 1688. године и од тада се налази у саставу Хабзбуршке монархије. Обновом Пожешке жупаније (1745) постаје део Краљевине Славоније. Историјско језгро Пожеге развија се током 18. века у доба касног барока. Гимназија која је основана 1699. године прераста 1754-1773. године у пожешку академију (вишу гимназију).[4]
Пожега је постала "Краљевска варош" 1767. године, када је у њој живело 2250 становника.[5]
Покренут је 1862. године у Пожеги политички лист "Славонац".[6]
Више старих цркава, међу којима је и Св. Духа, за Турака је претворено у џамије. Посебно складно делује градски трг; Градски музеј са богатим збиркама. Североисточно од Пожеге се налази Кутјево познато по виноградима, старом винском подруму и висококвалитетним винима.
Петар Перо Коњевић (1857—1882), српски трговац из Пожеге и добротвор
Гостовала је у Пожеги "Дружина србског народног позоришта" током октобра и новембра 1864. године. Репертоар је чинило двадесетак представа, међу којима су биле заступљене и националне теме попут:"Бој на Косову", Сеоба Србаља", "Зидање Раванице", "Немања", "Сан Краљевића Марка" и др. Одазвала се у великом броју публика "свих сталежа", па је било зараде. Организацију су поднели мештани Антун Ковачевић фишкал и Ђорђе Илић трговац.[7]
Велики српски добротвор Петар Коњевић из Пожеге, оставио је за просветне циљеве српског народа 30.000 ф.[8]
Пожега је била 1885. године место у Пакрачком изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 1219 православних становника.[9]
Срби из Пожеге су 1895. године купили 266 акција Српске банке из Загреба.
Други светски рат
У првој половини августа 1942. из Славонске Пожеге и среза похапшено је више од 1000 лица, жена и деце и послато у логоре Јасеновац и Стару Градишку.
У срезу Славонска Пожега, људи су одвођени и дању и ноћу у усташке затворе, али су само ноћу саслушавани и страшно мучени. После саслушања неке су остављали у затвору, да би их и у наредним ноћима стављали на муке, а потом испребијане и измучене пуштали кућама. Неки су, пак после мучења одводили у оближње поље или у шуму и ту их убијали. По причању другог свештеника из истог среза над Србима је одмах почео "незапамћен терор". И по дану и по ноћи усташе су тукли, мучили, пљачкали и убијали Србе. "Нико није био сигуран. Свештеницима је забрањивано свако чинодејство. Једне ноћи су и мене напали. Претресли су ми кућу, тобоже тражећи оружје, и оптужили ме да сам пуцао у сопствени радио-апарат када је Павелић говорио при оснивању хрватске државе, иако је апарат био потпуно неоштећен. У мојој парохији било је око сто усташа, који су одмах предузели читаву хајку на Србе. И људи и жене и деца морали су бежати готово сваког дана из куће у шуму и сакривали се. Тог дана у мојој парохији погинуло је 14 Срба, а многи су премлаћени да никада оздравити неће. Пуцало се и убијало свуда".
У местима и селима славонско-пожешког среза Срби су морали око руке да носе траку са натписом „православац“.
У Загребу је издата наредба да се Срби на улици могу кретати само између 8 и 18 часова, доцније је та наредба проширена и на Јевреје, а слобода кретања проширена од 6 до 21 час увече. Затим је наређено да се сви Срби и Јевреји иселе из центра Загреба на периферију, где им је било одређено место за становање. Загребачким Србима је још наређено да као и Јевреји носе траку око руке, и то белу са натписом „православац“. Овакву наредбу је издао још раније усташки стан у Славонској Пожеги.
У јулу 1941. У славонско-пожешком срезу спаљена су села; Пасиковци, Црљенци и Потераћ.
Православну цркву у Славонској Пожеги пошто је порушен црквени торањ, црква је претворена у касапницу.
У славонско-пожешком срезу порушене су цркве у Трештановцима, Болмачи, Чачавцу, Славонској Пожеги и Смољановцима.
Свештеника Данила Ђуђуна усташе су нашле у возу између Славонске Пожеге и Новске заједно са војницима. Чим су га приметили почели су га исмевати, чупали му браду, говорити му срамне и погрдне речи и тући га. Затим су наредили да се никуда из вагона не сме маћи.
Бивша велика општина Славонска Пожега је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пожега, Кутјево и Плетерница и општине: Брестовац, Велика, Јакшић, Каптол и Чаглин.
Славонска Пожега (насељено место), национални састав
.gif)
