Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Детињство је провео у Осијеку, матурирао у Загребу, где је и студирао на Филозофском факултету.[2] Био је библиотекар Школе народног здравља у Загребу све до 1941. године, и редактор у издавачкој кући Зора до пензионисања.[3] Редован је члан Југославенске академије знаности и уметности.
У књижевности се појавио као ђак песмом И ја љубим у часопису Побратим1916. године, а прву књигу песама објавио је 1931. у властитој издавачкој кући и за то добио награду Југославенске академије знаности и уметности (ЈАЗУ) за најбољу збирку песама.[4] Потом је штампао више збирки поезије, за живота је објавио шест књига које су различити избори већ објављиваних песама, писао је критичке и мемоарске текстове.[2]
Као песника сутона, вечери, јесени, бола и жудње за светлом, највише га је заоукупљало обично, свакодневно, неупадљиво људско лице из забаченог ресторана или болничке чекаонице, из загушљиве канцеларије или подстанарске собице из радничког стана или трешњевачке улице.[2]
Због једноставности и јасноће, али и наративности, Цесарићева лирика је уживала велику популарност у широким читалачким круговима. Заокупљен темом субјекта у отуђеном свету, поезији је вратио естетику бола, а оријентација на човека и друштво упутила га је на социјално ангажовану књижевност.[2]
