Пежо 203 (фр.Peugeot 203) је аутомобил произведен између 1948. и 1960. године од стране француског произвођача аутомобила Пежо у њиховој фабрици у Сошоу на граници са Швајцарском. У том периоду је произведено 685.628 јединица. Од 1949. до 1954. године, био је једини модел који је Пежо прозводио.
Аутомобил је био изложен на Салону аутомобила у Паризу 1947. године, након петогодишњег развоја. Серијску производњу су првобитно ометали штрајкови и несташице материјала,[1] да би нормална производња отпочела крајем 1948, а испорука купцима 203-ке је кренуло почетком 1949. године.[2]
Каросерија
Пежо 203 је први модел Пежоа који је имао заобљено оборен задњи део аутомобила назван monocoque и доста је подсећао на амерички Шевролет флитлајн, али овај модерни дизајн је освојио и европску ауто публику.
Лимузина са четворо врата је био главни продајни адут, али 1950. године почиње производња каравана са четворо врата и породичне лимузине са 6 седишта, по три у реду, са повећаним међуосовинским растојањем за 20 цм.[3] Овај начин повећања простора примењиваће се и код конструкције следећих великих породичних модела као што су 404 и 504.
На париском салону аутомобила, октобра 1952. године представљен је редизајниран модел 203, са промењеним стаклима на предњим вратима, са повећаним задњим стаклом код верзије лимузина[3] као и редизајнираном командном таблом. Брзиномер је уклоњен са средине табле пребачен на место директно испред возача.[3]
До 1953. године место за пуњење горива је било истурено а поклопац је био изнад каросерије. То је промењено на моделу 203 приказаном на париском салону 1953. године, тако да су до сада истурено место за пуњење горива и поклопац увучени неколико сатиметара ниже у задње крило, са заштитником у равни каросерије. Произведен је и не велик број модела кабриолет и купе.
Маскота Пежоа, изливени лав, је дуго година био присутан на свим пежоовим моделима постављен напред на хауби. Из безбедносних разлога 1959. године маскота је морала да се уклони и надаље је постављана плочица са пежоовим логом.
Војна варијанта Пежоа 203 развијена је и представљена војсци, али се показао мали интерес за овај модел, те је прототип претворен у противпожарно возило.
Мотор
Четвороцилиндрични мотор запремине 1290 cm³ била неуобичајена димензија цилиндра,[1] Прво је уграђиван мотор снаге 42 КС (31 KW) а на салону аутомобила у Паризу, октобра 1952. године представљен је модел са повећаном снагом од 45 КС (33 KW).[3] Пежо је истакао да повећање снаге не утиче на потрошњу горива. Повећање је остварено променом дизајна цилиндра али није било никаквих промена компресије која је остала на 6,8:1.[4] Рекламирани максимална брзина повећана је 1952. године, са 115 км/ч на 120 км/ч.[5]
Продаја
Пежо 203 је био велики хит у Француској. У октобру 1947. готово годину дана пре него што је почела продаја 203-ке, објављена је брошура намењена купцима ранијег модела Пежо 202 којима је нуђен попуст за замену свог аутомобила новим моделом 203.[4] Маркетиншка активност као и практичност, цена и поузданост аутомобила, 1950. године дневно је са производне траке силазило 200 возило.[6] Те године постигнута је продаја 34.012 јединица Пежоа 203 на домаћем тржишту, што је у ствари 19,5% од целокупног француског ауто-тржишта, а на другом месту по броју продатих аутомобила налазио се далеко мањи и јефтинији Рено 4ЦВ.[7]
Након успеха на домаћем тржишту уследио је извоз 203-ке, највише у Западну Немачку.
И после шест година производње, 1954. године, Пежо 203 је и даље држао цену на француском тржишту аутомобила, захваљујући добром односу перформанси, економичном мотору као и високом нивоу уграђене опреме. Те године је Пежо унапредио трансмсију на 203-ци, уградивши синхронизовани мењач "Ц2".
Крај производње
Пежо 203 сишао са производне траке у фабрици у Сошоу у четвртак 25. фебруара 1960. године.[2] Три месеца касније, крајем маја, модел је избачен из ценовника.[2]
Производња у Аустралији
Пежо 203 је такође склапан у Аустралији, почев од 1953. године, и на тај начин постао први Пежоов модел који се производио у тој земљи.[8]
Галерија
Пежо 203 берлина
Пежо 203 берлина
Пежо 203 кабриолет
Пежо 203 купе
Пежо 203 породични караван
Пежо 203 пикап
Референце
^ абвGloor, Roger (2007). Alle Autos der 50er Jahre 1945—1960. (1. изд.). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN978-3-613-02808-1.
^ абв„Automobilia”. Toutes les voitures françaises 1960 (salon Paris Oct 1959). Paris: Histoire & collections. Nr. 15: 37. 2000.
^ абвг„Automobilia”. Toutes les voitures françaises 1953 (salon Paris oct 1952). Paris: Histoire & collections. Nr. 14: 52. 2000.
^ аб„Automobilia”. Toutes les voitures françaises 1948 (salon Paris oct 1947). Paris: Histoire & collections. Nr. 7: 65. 1998.
^Bellu, René (2000). Toutes les voitures françaises de 1950: Hors Série n°16 de la revue Automobilia (на језику: French). Histoire & Collections.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Bellu, René (2000). Toutes les voitures françaises de 1950: Hors Série n°16 de la revue Automobilia (на језику: French). Histoire & Collections.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
