PROFILBARU.COM

Паул Јулијус фон Ројтер
Паул Јулијус фон Ројтер
	Портрет Паула Јулијуса фон Ројтера из 1869. који је израдио Рудолф Леман
Пуно име	Паул Јулијус фон Ројтер
Датум рођења	21. јул 1816.
Место рођења	Касел
Датум смрти	25. фебруар 1899. (82 год.)
Место смрти	Ница, Француска

Паул Јулијус фон Ројтер (нем. Paul Julius Freiherr von Reuter; ^[1] Касел, 21. јул 1816 — Ница, 25. фебруар 1899) био је немачки предузетник, новинар, пионир телеграфије и новинског извештавања и оснивач новинске агенције Ројтерс.

Биографија

Паул Ројтер рођен је у јеврејској породици у граду Каселу 21. јула 1816. године као Израел Јосафат Бер.^[2] У банци свог стрица почео је да ради као писар кад је имао само 13 година.^[3] После неколико година закључио је како би предуго трајало док постане банкар. Покрстио се, увидевши да би боље пролазио кад не би био Јеврејин. Недуго затим преселио се у Гетинген, где је упознао Гауса, славног математичара и физичара, који се тада бавио телеграфијом.^[1] Видевши то „чудо технике“, Ројтер је почео да размишља како би га употребио и зарадио новац.

Године 1840, преселио се у Берлин где је упознао и оженио Иду Марију Мангус, кћерку једног банкара.^[4] Године 1848, пуне превирања, Париз је још био светска метропола и у политичком смислу, те је одлучио да тамо окуша срећу. Након неког времена, дошао је напокон на праву идеју: кад је прекинута телеграфска линија Ахен—Брисел, за пренос информација организовао је преношење порука голубовима; међутим, то је ипак завршило неуспехом.^[5] Ројтер се тада упутио у Лондон и у средишту града отворио телеграфску канцеларију. Напокон је добро зарађивао преносећи комерцијалне информације, но неколико година није успео да наговори новине да за разумно малу накнаду, плаћену унапред, од њега узимају вести из иностранства и објављују их. Паул Јулијус Ројтер је био упоран и 8. октобра 1858. објављена је прва вест с ознаком Ројтер. Већ следеће године уследио је велики успех: агенција Ројтерс је пренела говор Наполеона III исти дан кад га је одржао у француском парламенту.^[6] Од британске краљице Викторије је 1871. године добио племићку титулу.^[7]

Референце

^ ^а ^б Muth 2009, стр. 600.
^ Arnsberg 1971, стр. 105.
^ Freedman 2006, стр. 13.
^ Wintle 2007, стр. 1263.
^ Vierhaus 2007, стр. 348.
^ Beauchamp 2001, стр. 80.
^ Mooney & Simpson 2004, стр. 6.

Литература

Arnsberg, Paul (1971). Die jüdischen Gemeinden in Hessen: Anfang, Untergang, Neubeginn. Societäts-Verlag.
Beauchamp, Ken (2001). History of Telegraphy. London: IET. ISBN 978-0-85296-792-8.
Freedman, Roy S (2006). Introduction to Financial Technology. Burlington: Academic Press. ISBN 978-0-12-370478-8.
Mooney, Brian; Simpson, Barry (2004). Breaking News: How the Wheels Came off at Reuters. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-84112-545-9.
Muth, Thorsten (2009). Das Judentum: Geschichte und Kultur. Pressel. ISBN 9783937950280.
Vierhaus, Rudolf (2007). Deutsche biographische Enzyklopädie. Munchen: Walter de Gruyter. ISBN 978-3-598-25038-5.
Wintle, Justin (2007). New makers of modern culture, Volume 2. Routledge. ISBN 9780415338318.