Оране је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 50 становника (према попису из 2002. било је 152 становника).
У махали Власинци, нешто након 2000. године, приликом случајног откопавања, пронађена је глинена етажна посуда. Стручњаци из Лесковачког музеја датовали су ову посуду у време од краја 11 до 9 века пре н.е.[1] Недалеко од места где је ова посуда пронађена (локалитет "Барице"), налази се надгробни споменик од грубо клесаног камена са уклесаним крстом. Ради се о хришћанском надгробном споменику највероватније из средњег века.
На локалитету "Барице" пронађени су остаци "Латинског насеља". Највероватније је овде реч о средњовековном насељу Орах које се помиње у књизи дужника дубровачког трговаца Михајла Лукаревића под овим именом (XV век). Лукаревић помиње да му је дужник "неки Марко, брат попа из Ораха". Село Орах је у то време имало и своју цркву чији су темељи откривени на поменутом локалитету.[2]
На основу ових налаза може се рећи да је село Оране у каменом добу и средњем веку било насељено.
Село Оране се помиње и у турском попису из 1516. године са податком да је тада било 26 кућа и 7 неожењених. На овом простору су стотинак година живели Арнаути. Њихов траг је остао само у називима неких локалитета (Аметово, Биљурово, и још неких). После Српско-Турског рата 1878. године село је било пусто и попаљено а већ следеће године било је насељено са петнаестак српских породица са 107 житеља махом придошлих са Власине и из Криве Реке. [2]
Школа у Орану је отворена 1897. године са двадесетак ученика, да би 1952. године прерасла у осмогодишњу као одвојено одељење школе у Бојнику са 480 ученика и десетак наставника.[2] Број ученика се од тада стално смањивао, да би школа коначно била затворена 1994. године. Преосталих неколико ђака је послато у Бојник.
До 1987. године у селу је било доста ромских породица. После убиства Милуна Симића, кога су убили моткама и вилама, Роми су преко ноћи побегли са породицама и више се нису враћали.[2]
У насељу Оране живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,2 година (60,1 код мушкараца и 60,3 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,14.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.