Далеко у историјску прошлост, сеже градитељско, споменичко и духовно наслеђе на просторима општине Бојник. На то указују бројни материјални остаци из преисторије (фрагменти керамике), античког и рановизантијског периода (градови - утврђења и водовод) и средњовековног периода (цркве и црквишта).[2]
Из праисторијског периода постоји насеље откривено у Лапотинцу на локалитету Селиште (фрагменти керамике из Старчевачке групе)
Из античког периода (Грчка и Римска цивилизација) потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, познато као Горњебријанско кале, која представља римску тврђаву подигнуту највероватније у 3. веку.
Из рановизантијског периода потиче римско насеље код Бојника регистровано на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника (град Костура). У њему је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина (изложена у народном музеју у Лесковцу), док су камен, цигла, керамика и други трагови насеља из рановизантијске епохе, откривени и у селу Ображда.
Из периода средњег века датирају материјални остаци неколико цркава и црквишта.
Бојничка здравствена задруга је 1938. запослила доктора Лиђија, емигранта пореклом из Спољне Монголије - био је једини лекар за 30.000 становника Пусте реке.[3]
Након српско-турских ратова Бојник је припао Кнежевини Србији. Тај крај је делимично запустео јер су се Арнаути махом иселили у Турску царевину. Седиште Бојничке општине 1882. године било је у Бојнику. Ту је било 15 кућа са 389 кућа, углавном досељеника. Насељеници су донели покретни иметак и населили се у плодној Пусторечкој долини.[4]
Током Другог светског рата бугарски окупатори су 17. фебруара 1942. године спалили куће и побили готово све житеље Бојника и суседног села Драговца, а међу стрељанима било је много жена, стараца и деце. Био је то, у односу на број становника овога краја Србије, најмасовнији масакр над Србима у Другом светском рату (што је чинило преко 90% тадашњег становништва).[5]
Демографија
Из пописа становништва 2011. у Бојнику је живело 2321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износила је 34,9 година (34,7 код мушкараца и 35,0 код жена). Насеље је имало 912 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.[6]
Ово насеље је углавном насељено Србима, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Њен извор налази се испод Шопота, највишег врха планине Радан.
Настаје спајањем Куртишке, Статовачке и Драгоделске реке у засеоку Крушкар. Дужина Пусте реке износи 71 km, а површина слива 569 km2. Припада Црноморском сливу.
Највећи део слива Пусте реке припада општинама Бојник и Дољевац. Она се улива у Јужну Мораву код Дољевца, у близини ушћа Топлице.
Пуста река је 60-их година преграђена у свом горњем току, и створена је вештачка акумулација, Брестовачко језеро. Раније се Пуста река називала Подгора. На простору око 330 km2 око речног тока простире се истоимена област.
Народна библиотека Вук Караџић је општинска библиотека.
Основана је 1948. године и ова библиотека прикупља, обрађује, чува, и даје на коришћење књиге и осталу библиотечку грађу корисницима услуга.
Осим библиотечке делатности Библиотека организује културно-уметничка дешавања.
У вишенаменској сали капацитета 250 места, приказују се филмови, организују позоришне представе, трибине, предавања, књижевни сусрети и друге активности.
Овде наступа фудбалски клуб Пуста Река, која се тренутно такмичи у Зони Југ, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.[9]
У Бојнику се налази и Спортска хала.
Спортска хала се налази на самој обали Пусте реке, удаљен 300 метара од самог центра Бојника. Ова установа основана је 2017. године.
Ова хала се користи за такмичења у кошарци, одбојци, каратеу, малом фудбалу, стоном тенису. Трибине су капацитета 824. седишта.
Поред терена, хала садржи и теретану, боксерску салу, модерне свлачионице и кафић.[10]