PROFILBARU.COM

Никола Бошковић
Никола Бошковић
Датум рођења	1641.
Место рођења	Орахово
Датум смрти	18. септембар 1721.
Место смрти	Дубровник, Дубровачка република

Никола Бошковић (Орахово^[1] у Попову пољу, око 1641 — Дубровник, 18. септембар 1721) био је трговац и сакупљач реликвија.^[1]

Живот

Био је римокатоличке вјероисповијести.^[2]

Као млад долази у Дубровник и ступа у службу богатог трговца Рада Глеђевића, код кога је службовао као „ђетић“.^[1] У његовој служби је углавном у Новом Пазару учио трговачки занат, након чега постаје самосталан трговац.^[1] Његов отац Бошко из Попова га посебним документом регистрованим у Дубровнику 8. јула 1690. осамостаљује и ослобађа очинског надзора.^[1] Као већ угледан и богат трговац, жени се Павлом, ћерком богатог трговаца и пјесника Бара Бетере.^[1] Током својих трговачких путовања је обилазио српске задужбине и манастире.^[1] У манастиру Милешеви је од Турака купио сребрну кутију исписану ћирилицом (con lettere serviane), у којој се чувао комад Христовог крста који је монасима даровала султанија Мара, ћерка деспота Ђурђа.^[1] Ова кутија се и данас чува у Дубровнику.^[1] У Милешеви је купио и руку Светог Саве (дио моштију), која је изгубљена на путовањима.^[1] Историчар Светог Илирика Филип Ричепути, који је у Дубровнику боравио почетком 18. вијека, га је замолио да му укратко опише Рашку и њене манастире. Тако је на основу његових казивања настало дјело (итал. Relatione dei monasterij della provincia di Rassia - Старорашка сјећања).^[1]

Имао је деветоро дјеце: Марија, Марија друга, Божо, Баро, Игњат, Петар, Руђер, Антун и Аница.^[1]

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к Српски биографски речник I том, А ‐ Б, Мирослав Пантић, Матица српска, Нови Сад (2004) (језик: српски)
^ Јеремија Д. Митровић, „Српство Дубровника“, Београд. 1992. ISBN 978-86-379-0319-2.. (језик: српски)

Литература

Б. Трухелка, Старорашка сећања Н. Б., Мисао XXXII (1930), стр. 90—95;
Б. Трухелка, Да није било српске земље, Дубровника, косовске и беласичке вуне ми оца Руџа не бисмо славили, Политика, 16. II 1937;
Јован Радонић, Дубровачка акта и повеље IV, 2, Београд (1942), стр. 649—652;
Ж. Марковић, Руђе Бошковић, 1, Загреб (1968), стр. 11—24;
Мирослав Пантић, Дубровчанин Никола Бошковић и рашке старине, ЗЛУМС (1972), стр. 8, 240—260.