Наково (мађ. Nákófalva, нем. Nakodorf) је насеље у Србији, у граду Кикинди, у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 1.444 становника.
Током средњег века у близини данашње локације села постојало је насеље по имену Szollos (Seleš, Szőllős, Seleuš, Sellesch). До прве половине 18. века насеље више не постоји и овај терен је пуст и ненасељен.
Године 1782. област долази у посед браће Кристифора и Кирила Нако, трговаца грчко-цинцарског порекла из данашње Македоније. Како би обезбедили радну снагу на свом поседу подижу 50 кућа 1784. године и насељавају их становништвом мађарског порекла. Кристифор Нако, у уговору са насељеним Мађарима, захтева да се место преименује у Накофалва.[1]
1790. године нови талас колониста стиже у село. Овог пута, ради се о 176 немачких породица са укупно 706 чланова. Укупна популација Накова 1793. била је 1.054 становника, већином Немаца и незнатним бројем Француза. Током овог раздобља, Мађари нису више насељавали село - напустили су га због тешких услова живота. Подаци из 1836. године казују да је село имало 1.775 Католика и 6 Православаца. Почетком 20. века у Накофалви је било 4 Србина.[2]
Број становника у насељу 1911. године расте до 2.834, са укупно 583 домаћинства.
Након Првог светског рата 1918. године, село улази у састав новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Други светски рат (1941-1944) Наково проводи под окупацијом Немачке и локалном немачком управом. Крајем рата 1944. године, највећи део становништва се повлачи са немачком војском, а мањи део који је ослобођење дочекао у селу, депортован је у концентрационе кампове. Током 1945-1946. село је колонизовано породицама из Босанске Крајине (срезови Босанско Грахово, Босански Петровац, Дрвар, Бања Лука, Бихаћ итд.).
У насељу Наково живи 1.918 становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 849 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,25.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а по пописима од 1961. године примећује се смањење становника.
Гранични прелаз Наково-Лунга отворен је новембра 2014. године и категорисан као међународни прелаз треће категорије.[6] Са румунске стране, претходно је постојала гранична рампа, као и табла која означава крај насеља.[7] Овај прелаз функционисао је и у другој половини 20. века. Тако је, након 20 година паузе, прелаз поново оспособљен за употребу, док се у наредном периоду радило на припремању услова за непрекидно пропуштање возила током читавог дана.[8][9] Радови на реконструкцији инфраструктуре завршени су 2019. године,[10] када је изграђена и бициклистичка стаза која повезује насеља са обе стране границе.[11]