Глумом почео да се бави 1992. године у Театру „Адут“ при КУД Абрашевић у Крагујевцу, код редитеља Петра Говедаровића. У представама Књажевско-српског театра игра од 1997. године. Од 1. до 29. јуна 2008. године завршио 2. Међународну летњу позоришну школу (више квалификације) Савеза позоришних радника Руске федерације, Звењигород, Москва. Одлуком Скупштине града Крагујевца, 7. априла 2017. године именован је за директора Књажевско-српског театра.
Каријера
У матичној кући режирао је представу Yahoo по мотивима Зоолошке причеЕдварда Олбија, а у Позоришту за децу Магарећу кожу по тексту Зорана Петровића. Поред тога, режирао је још неколико професионалних представа, свечаних академија, манифестација и програма. Остварио више улога у Позоришту за децу у Крагујевцу. У Крушевачком позоришту играо је у представи Хасанагиница Љ. Симовића. Учествовао у поемама Похвала животу групе аутора, Сто за једног М. Станковића, Туговање М. Стојиловића, Уста светилишта Б. Хорвата, Поглед из сна Ж. Ђорђевића, Стрељани град А. Сантоликвидо, Између неба и земље В. Стевановића, Игре бројева М. Демића и Нисам крив што сам жив Ђ. Милосављевића на Великом школском часу у Шумарицама. Игра монодраму Човек ил’ камен према књизи Саше Живановића-Шумадинца "Мој деда Мијаило" у продукцији Госпојинских свечаности из Крагујевца. Остварио улоге у ТВ серијама Село гори а баба се чешља, Немањићи – рађање Краљевине и Ургентни центар.
Награде и признања
Добио је Награду за неговање сценског језика као члан ансамбла представе Ко се боји Вирџиније Вулф на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Шапцу, 2000. године. Играјући у представама Позоришта за децу, освојио је Награду за најбољег младог глумца за улогу Пастира (Бајка о цару и пастиру) на Фестићу у Београду, 2001. године и Награду за партнерску игру (Храбри оловни војник) на Међународном фестивалу „Златна искра“ у Крагујевцу, 2004. године. Награду за глумачко остварење за улогу Милера (Код лепог изгледа) добио је на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу, 2005. године.
Матична кућа даровала га је Прстеном са ликом Јоакима Вујића за изузетна остварења и уметнички рад, 2006. године. Награђен је као део ансамбла представе Клуб Нови светски поредак за колективну игру на Јоаким ИнтерФесту у Крагујевцу 2009. године. Добио је Годишњу награду Књажевско-српског театра за 2011. годину. На Комедија фесту у Зворнику добио је Награду за најбољу мушку улогу за улогу Тома (Моје бивше, моји бивши Д. Ц. Џексона) 2013. године. Награду „Спомен на глумца“ за најбољег глумца вечери за улогу Александра Обреновића (Зелени зраци Горана Марковића) добио је на Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“ у Пожаревцу 2014. године.[1]
Прстен Јоаким Вујић
Улоге
У Књажевско-српском театру остварио следеће улоге:
Мојсеј (Ј. Зупанц, Огњена купина),
Паша (Љ. Разумовска, Драга Јелена Сергејевна),
Лари (Л. Вилсон, Запали ме),
Ђак-Наредник Драган Спасић (С. Јаковљевић, На леђима јежа),
Алексеј (Н. Кољада, Мурлин Мурло),
Марка (Ђ. Бруно, Дангубе), Ник (Е. Олби, Ко се боји Вирџиније Вулф?),
