Драган Јаковљевић

Драган Јаковљевић
Драган Јаковљевић
Лични подаци
Пуно имеДраган Јаковљевић
Датум рођења(1965{{month}}{{{day}}})1965.
Место рођењаКрагујевац, СФР Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаГост
Џезвар
Тајне Павлове улице
Награде„Златни орфеј”
„Златна значка”
„Драгиша Кашиковић”
Званични веб-сајт
Доктор наука

Драган Јаковљевић (Крагујевац, 1965) српски је књижевник, новинар, универзитетски професор, који живи и ради у Будимпешти.[1][2][3]

Биографија

Драган је детињство провео у Крагујевцу, на Пиварском брду, са сестром Весном и родитељима Милосавом и Миленком. Потомак је књижевника Милице (Мир-Јам) и Стевана Јаковљевића.[4] У родном граду је завршио ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић”, где је наставни кадар имао кључну улогу у његовом развоју, тј. животном и стваралачком путу, препознајући надареност за писану и лепо изговорену реч. Одлучујући тренутак на том путу била је аудиција за новинаре-водитеље у новооснованом крагујевачком Студију Радио-телевизије Србије, за регион Шумадије и Поморавља, коју је са успехом прошао и постао члан информативне редакције. Дописнички извештаји су му готово свакодневно емитовани у емисијама националног јавног сервиса, што му је отворило врата и других редакција у Србији и ван ње.

Дајући предност самосталном животу и схватајући да се у страној земљи пружа шанса да се проживи још најмање један, што као писац доживљава као инспирацију, напушта родитељски дом и одлази у Мађарску. Данас предаје групу предмета из области историја српске књижевности и културе на Смеру за српски језик и књижевност државног Универзитета „Етвеш Лоранд” (ELTE). Главни је и одговорни уредник „Српских недељних новина”, информативног и едукативног гласила српске националне мањине у Мађарској, у којима је ангажован од 1995. године.[5]

Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења новинара Србије.

Књижевни рад

Написао је и објавио петнаест књига. Поезија и проза су му преведене су на више језика, а сегменти стваралаштва увршћени у мађарске гимназијске уџбенике. Редовни је учесник групних и самосталних књижевних вечери у Србији и Европи.[6][7] Покретач је књижевног Конкурса за награду „Милован Видаковић”, коју „Српске недељне новине” сваке друге године додељују аутору најбоље кратке приче на српском језику. На његову иницијативу, у Будимпешти се периодично одржава Радионица креативног писања за сараднике листа и литерарно надарене читаоце.

Драган Јаковљевић

Новинарски рад

Био је новинар-дописник у Дописништву РТС-а у Крагујевцу и новинар и уредник у Радио-телевизији Крагујевац. Основао је и уређивао регионални „Недељни лист”.

По доласку у Мађарску, до 1999. године је радио је као акредитовани дописник Новинске агенције „ФоНет”, а сарађивао је и са другим водећим медијима у Србији. Дуже време био је водитељ емисије „Српски екран”, која се и данас емитује на мађарској државној телевизији „MTVA”.

Лист који сада уређује награђен је Великом повељом Удружења књижевника Србије, за правовремено и објективно информисање, очување и популаризацију српског језика и ћирилице и јачање веза Срба у Мађарској са матичном државом Србијом. Иницијатор је и активни учесник у организацији бројних културних и едукативних програма српске мањине.

Сарадник је портала РТС-а намењеног дијаспори и Србима у региону.

Драган Јаковљевић

Научно-образовни рад

Као професор историје српске књижевности и културе на Универзитету „Етвеш Лоранд”, труди се да његови студенти, од основних па до докторских студија студија, заволе Србију и народ чији језик и књижевност изучавају. То, заједно са својим колегама, постиже сталним унапређивањем квалитета и атрактивности наставе, као и ангажовањем гостујућих професора, писаца и уметника из Србије, односно организовањем екскурзија по њој.

Аутор је више десетина научник радова из области културе и медија, објављених у домаћим и страним стручним часописима. Редовни је учесник научних конференција у Србији и Мађарској, а предавања периодично држи и у другим земљама, по позиву.[8]

Библиографија

Драган Јаковљевић је лауреат значајних награда
  • Гост, поезија
  • Пештарења, дневничка проза
  • Три прасета, сатирични записи
  • Чајанка с јежевима, есеји
  • Џезвар, роман
  • Исаија, роман
  • Наиђе тренутак, поезија (мултимедијални ДВД)
  • Зрно лудости, поезија
  • На други поглед, есеји
  • Мимикрија као судбина, есеји
  • Шапат времена, поетска проза[9][10][11]
  • Тајне Павлове улице, роман[12][13]
  • Приче из огледала, књига новела
  • Музичка кутија, књига новела
  • Калдрма, књига новела

Награде и признања

Референце

  1. ^ „Стваралаштво Драгана Јаковљевића представљено београдској публици” (РТС, 10. мај 2015)
  2. ^ „Снови и дела Драгана Јаковљевића” (РТС, 25. октобар 2016)
  3. ^ „У Будимпешти одржан научни скуп о Милошу Црњанском” (РТВ, 12. април 2019)
  4. ^ Писац Драган Јаковљевић, чији су преци Стеван и Милица Јаковљевић: И мени је сестра била литерарни узор” (Она магазин, 27. јул 2017)”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 22. 01. 2018. 
  5. ^ „Драган Јаковљевић из Будимпеште и Карла Галван из Италије” („Вечерас заједно”, Радио Београд 1, 15. јануар 2020)
  6. ^ „Драган Јаковљевић гост Библиотеке ’Милутин Бојић’” (РТС, 25. јун 2015)
  7. ^ „Књижевно дружење са Драганом Јаковљевићем у Цириху” (РТС, 29. мај 2019)
  8. ^ „Будимпештански професори и студенти гостовали на Карловом универзитету у Прагу” (РТС, 20. октобар 2015)
  9. ^ „Књига за разговор са сопственом душом” (РТС, 5. новембар 2017)
  10. ^ „Шапат времена” (РТВ Крагујевац, 3. април 2018)
  11. ^ „’Шапат времена’ Драгана Јаковљевића представљен у Будимпешти” (РТС, 4. мај 2018)
  12. ^ „’Тајне Павлове улице’ у Универзитетској галерији” (РТВ Крагујевац, 29. децембар 2019)
  13. ^ „Роман ’Тајне Павлове улице’ Драгана Јаковљевића представљен у Београду” (РТС, 28. јануар 2020)
  14. ^ „Награда ’Златни орфеј’ Драгану Јаковљевићу” (Блиц, 18. мај 2013)
  15. ^ „Драгану Јаковљевићу награда ’Драгиша Кашиковић’ за новинарство” (Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП РС, 14. април 2015)[мртва веза]

Литература

  • Јаковљевић, Драган. Пештарења. Будимпешта: Српска самоуправа у Будимпешти: Самоуправа Срба у Мађарској, 1999. стр. 156. 

Спољашње везе

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!