Јелена Јањатовић

Јелена Јањатовић (Крагујевац, 20. април 1977) српска је костимографкиња.^[1]

Биографија

Јелена Јањатовић рођена је 20. априла 1977. године у Крагујевцу. У родном граду завршила је основну школу и гимназију. Академију примењених уметности и дизајна (одсек сценски костим) завршила је у Београду 2005. године у класи професорке Миланке Берберовић. У току студија била је стипендиста Књажевско-српског театра, где је и стално запослена од 2005. Прву костимографију ради 1999. године за представу Дангубе Ђордана Бруна у режији Ненада Тодоровића.^[2]

Костимографије у Књажевско-српском театру

• Ђордано Бруно: Дангубе, режија Ненад Тодоровић
• Душан Ковачевић: Доктор шустер, режија Јован Глигоријевић
• Ђорђе Милосављевић: Искористи дан, режија Ђорђе Милосављевић
• Нил Лабјут: Адакиа
• Џон Мардок: Доктор Страп, режија Џон Мардок
• Џон Мортимер: Дезмонд, режија Славица Стојанов
• Ђорђе Милосављевић: Контумац или Берман и Јелена, режија Жанко Томић
• Есхил: Седам, режија Урош Јовановић
• Карло Колоди: Пинокио, режија Душан Бајин
• Јован Стерија Поповић: Лажа и паралажа, режија Драган Јаковљевић
• Фурио Бордон: Последње мене, режија Масимо Лукони
• Александар Ђаја: Повратак кнежевог сокола, режија Бошко Димитријевић
• Николај Васиљевич Гогољ: Дневник једног лудака, режија Душан Станикић
• Јон Лука Карађале: Карневалски призори, режија Матеј Вароди
• Петар Михајловић: Писати скалпелом, режија Ивана Кораксић
• Братислав Милановић: Небесни хлеб, режија Драган Јаковљевић
• Радослав Златан Дорић: Чудо по Јоакиму, режија Славенко Салетовић
• Милош Црњански: Сеобе, режија Пјер Валтер Полиц
• Милош Јаноушек: Гусари, режија Јано Чањи
• Данко Поповић: Конак у Крагујевцу, режија Владимир Лазић
• Бранислав Нушић: Госпођа министарка, режија Јован Грујић
• Марилујзе Флајсер: Пионири у Инголштату, режија Ивана Вујић
• Пинтер, Милер, Платон: Клуб Нови светски поредак, режија Александар Дунђеровић
• Јасмина Реза: Арт, режија Ђорђе Симић, Миломир Ракић и Ђорђе Ђоковић
• По мотивима "Зоолошке приче" Едварда Олбија: Yahoo, режија Милош Крстовић
• Небојша Брадић: Ноћ у кафани Титаник, режија Небојша Брадић
• Мартин Макдона: Лепотица Линејна, режија Милић Јовановић
• Ричард Бин: Један човек, двојица газда, режија Небојша Брадић
• Реџиналд Роуз: Дванаесторица гневних људи, режија Нил Флекман
• Пјер Валтер Полиц (по мотивима приче Стивена Синклера и Ентонија Мекартена): До голе коже, режија Пјер Валтер Полиц
• Данијел Ц. Џексон: Моје бивше, моји бивши, режија Слађана Килибарда
• Ружица Васић: Хладњача за сладолед, режија Примож Беблер
• Луиђи Пирандело: Човек, звер и врлина, режија Марко Мисирача
• Харпер Ли: Убити птицу ругалицу, режија Небојша Брадић
• Горан Марковић: Зелени зраци, режија Милица Краљ
• Кен Лудвиг: Преваранти у сукњи, режија Милић Јовановић
• Бранко Ћопић: Башта сљезове боје, режија Марко Мисирача
• Предраг Трајковић: Три прасета, режија Младен Кнежевић
• Драгана Бошковић: У ствари, театар, режија Андреа Ада Лазић
• Вилијам Шекспир: Сан летње ноћи, режија Пјер Валтер Полиц
• Новица Савић: Опет плаче, ал' сад од среће, режија Драган Јаковљевић
• Јован Стерија Поповић: Кир Јања, режија Драгана Варагић
• Антон Павлович Чехов: Ујка Вања, режија Јован Грујић
• Радован Тишма: Четири брата, режија Драган Јаковљевић
• Дуња Петровић: Џаст мерид, режија Војин Васовић
• Марк Камолети: Боинг Боинг, режија Ненад Гвозденовић
• Петар Михајловић: Двеста, режија Јовица Павић
• Петра Цицварић: Ко нема у вугла, гугла, режија Слађана Килибарда
• Аугуст Стриндберг: Отац, режија Марко Мисирача
• Јоаким Вујић: Негри, режија Анђелка Николић^[3]
• Велимир Стојановић: Воћни дан, режија Драган Јаковљевић
• Јован Стерија Поповић: Женидба и удадба, режија Јана Маричић^[4]
• Золтан Егреши: Блитва и кромпир, режија Марко Мисирача^[5]
• Реј Куни: Бриши од своје жене, режија Ферид Карајица

Костимографије у другим продукцијама

• Летети, режија Гордан Матић
• Свемиронична бајка, режија Милић Јовановић, Позориште за децу, Крагујевац^[6]
• Борислав Хорват: Уста светилишта, режија Драган Јаковљевић, Велики школски час, Спомен-парк "Крагујевачки октобар", Крагујевац
• Манојле Гавриловић: Молитва за Крагујевац, режија Ана Здравковић, Велики школски час, Спомен-парк "Крагујевачки октобар", Крагујевац
• Ђорђе Милосављевић: Нисам крив што сам жив, режија Слађана Килибарда, Велики школски час, Спомен-парк "Крагујевачки октобар", Крагујевац
• Александар Шурбатовић: Поуке из шуме, режија Александар Шурбатовић, Велики школски час, Спомен-парк "Крагујевачки октобар", Крагујевац
• Горан Стефановски: Тетовиране душе, режија Дејан Цицмиловић

Самосталне и групне изложбе

Галерија "Прогрес", Београд - Путовање (групна изложба)

Музеј примењене уметности, Београд - групна изложба костима за оперу Лулу (инспирисана оригамијем)

Музеј примењене уметности, Београд - групна изложба бунраку лутака за оперу Мадам Батерфлај (у сарадњи са амбасадом Јапана)

Изложба "Костим од скице до сцене", Универзитетска галерија, Крагујевац и Књажевско-српски театар, Крагујевац^[7]

Референце

1. „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2020-12-05. 
2. „Емисија Суграђани, гост Јелена Јањатовић”. 
3. „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Негри или љубов ко сочеловеком својим”. www.joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 04. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-05. 
4. „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Женидба и удадба”. www.joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 04. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-05. 
5. „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Блитва и кромпир”. www.joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 04. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-05. 
6. „Predstava”. Dečji sajt (на језику: српски). Приступљено 2020-12-05. 
7. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Костими Јелене Јањатовић - од скице до сцене”. www.rts.rs. Приступљено 2020-12-05. 

Спољашње везе

• Књажевско-српски театар
• Књажевско-српски театар - видео