PROFILBARU.COM

Милан Костић
Милан Костић
	Милан Костић
Лични подаци
Датум рођења	1839.
Место рођења	Сивац код Куле, Аустријско царство
Датум смрти	22. јул 1880. (40/41 год.)
Место смрти	Бечеј, Аустроугарска

Милан Костић (Сивац код Куле, 1839 — Бечеј, 22. јул 1880) био је српски професор, теолог, преводилац и ректор Цетињске богословије.

Образовање

Потиче из свештеничке породице. Основну школу завршио је у Петроварадину, гимназију у Врбасу, Сремским Карловцима и Будиму (1851-1859) а богословију у Сремским Карловцима (1859—1863). Право је студирао у Пешти (1865-1867), где је био члан српске ђачке дружине „Преодница”. Потом у Кијеву похађа Духовну академију (1867—1869), где је стекао звање магистра богословских наука.^[1]

Цетињска богословија и изградња црногорског школства

На позив кнеза Николе Петровића, а по препоруци проте Рајевског, одлази у Црну Гору, и на Цетињу оснива и уређује богословију (1869). Био је професор, ректор и надзорник црногорских школа. Са Рајевским је саставио Устав Цетињске богословије, наставни план и програм, као и неколико уџбеника и приручника. Иницирао је оснивање књижевног друштва „Црногорски борац” у Цетињској богословији. Са Цетиња одлази по завршетку школске 1871/72. из материјалних и здравствених разлога, али и због сплетки на црногорском двору.

За допринос просвети Црне Горе одликован је орденом Данила I III степена (1871).^[1]

Повратак у Војводину

По повратку у родни крај радио је као професор државне гимназије у Сомбору (1872-1874). За свештеника је рукоположен 1874. у Сентандреји, да би у августу исте године био изабран за протојереја у Бечеју.^[2]

Друштвени и политички ангажман

Био је председник Српске читаонице, члан Конзисторије Бачке епархије и школског Бачког одбора, члан Патроната Српске православне велике гимназије у Новом Саду, члан Уједињене омладине српске и члан Одбора њене шесте Скупштине у Вршцу. Умро је од туберкулозе.^[1]

Књижевни, теолошки и преводилачки рад

Писао је чланке из теологије, публицистике и књижевности. Говорио је немачки, руски, француски, мађарски, а служио се латинским, грчким и црквенословенским. Сарађивао је у Даници, Јавору, Српској зори, Стармалом, Родољубу, Педагогијуму и Школском листу.

Преводио је позоришне комаде А. Бана, В. Шекспира и М. В. Карњева. Најзначајнији превод је Укроћена горопад од Шекспира, која је преведена с немачког и премијерно приказана у Српском народном позоришту 1874. За дело Школе у Црној Гори добио је новчану награду Српског ученог друштва у износу од 30 дуката.^[1]

Библиографија

Говор Милана Костића: при произведењу свом за Проту Старо-Бечејског: у Бечеју 8.(20) октобра 1874. (Нови Сад, 1874)
Школе у Црној Гори: од најстаријих времена до данашњега доба (Панчево, 1876)
Превод с немачког Укроћена горопад

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Српски биографски речник књига 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 283.
^ „Милан Костић”. Велики илустровани календар Орао: 69—72. 1881.