Мецосопран (од итал.mezzo soprano „полусопран“; фр.bas-dessus; нем.die Mezzosoprane) је један од гласовних фахова за жене и дечаке, који се по висини налази између алта и сопрана. Од сопрана се разликује тамнијом бојом и нижим регистром: a—h♭2, у изузетним случајевима до c3 (високо це). Мецосопран се још назива сопран II.
Некада су и мушки певачи кастрати певали у вокалном распону мецосопрана. Неке од улога за женске мецосопране су писане тако да оне глуме младића-дечака или анђела са типично нешто вишим гласом. Пример је улога Керубина у опери Фигарова женидба.
Мецоспорани обично имају секундарне улоге у операма. У томе постоје значајни изузеци: улога Кармен у истоименој опери (и друге француске опере 19. века), Росина у опери Севиљски берберин итд. Међутим, ове улоге певају и сопрани.
Мецосопрани се сврставају у три категорије: колоратурни, лирски и драмски.
Колоратурни мецосопрани имају веома покретљив глас у вишем регистру, где се од њих захтева виртуозност у извођењу брзих музичких пасажа. Певачице овг гласа успешно певају улоге писане за гласове кастрата. Познати колоратурни мецосопрани су: Чечилија Бартоли, Тереза Берганца, Мерлилин Хорн и Елина Гаранча.
