Рођен је 19. фебруара1915. године у Новом Селу, код Сиска. Потиче из сиромашне сељачке породице, која је имала 11 деце. Основну школу је изучио у селу Парчану. Због сиромаштва своје породице, у гимназију је кренуо тек три године касније, после очеве смрти. Док је учио гимназију у Сиску, морао је да подучава децу из богатијих породица, да би обезбедио средства за школовање. Године 1937. после завршене гимназије, уписао се на Природно-математички факултет, али га је, после првог семестра, морао напустити и уписати Правни, јер није имао средстава за становање у Загребу.
Револуционарну активност је започео у студентском клубу „Браћа Радић“ у Сиску, а истовремено је био укључен и у студентски покрет на Загребачком свеучилишту. Између треће и четврте године студија, отишао је на одслужење војног рока. У војсци је завршио Школу резервних официра, у Горажду, и као први у класи, добио чин резервног потпоручника.
Народноослободилачка борба
У краткотрајном Априлском рату, 1941. године, Мате Јерковић је био командир вода у 89. резервном пешадијском пуку. После разбијања пука на простору Вировитице, избегао је заробљавање и довео цео свој вод на Банију. После повратка у родно село, био је веома активан у окупљању омладине у антифашистички покрет. Јула 1941. године позван је у домобране у Сисак. Ту је, по директиви Месне организације КП Хрватске и Фрање Огулинца Сеље, с групом симпатизера Народноослободилачког покрета (НОП), извлачио оружје и други материјал из касарне и пребацивао га у Сисачки партизански одред.
После два месеца, отпуштен је из домобрана, због настављања студија. Поред учења, радио је на прикупљању материјалне и друге помоћи за партизане. Због своје изразите активности, секретар Среског комитета КПХ за Петрињу, Урош Крунић, га је примио, фебруара 1942. године, у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и поставио за секретара новоформиране партијске ћелије у Новом Селу.
Марта 1942. године Мате је дипломирао, и убрзо је поново позван у домобранство. У договору са Урошем Крунићем, одлучено је да се јави на позив и после „преда“ партизанима. Примивши вод на једној станици на прузи Маја–Влаховић, почео је да припрема домобране за предају. У споразуму с Јожом Хорватом, политичким комесаром Првог батаљона Банијског партизанског одреда, Јерковић је организовао ноћни напад на домобрански вод, и 6. маја 1942. године, с 33 домобрана и целим наоружањем, прешао у партизане.
У почетку, Мате је био борац, а месец дана касније постављен је за оперативног официра Првог батаљона Банијског партизанског одреда. Крајем јула, постао је командант Петог батаљона. На челу ове јединице прешао је многе борбе на Банији, у Славонији, Мославини и Билогори. Мате је 10. октобра 1942. године постављен за команданта Калничког партизанског одреда. Овај одред очистио је, у рејону Калника, велики број непријатељских упоришта, а после тога пошао је у Хрватско загорје, продирући до Загребачке горе и Сљемена.
Крајем 1942. године, Мате Јерковић је постао заменик команданта Четврте крајишке дивизије. На тој дужности прошао је многе борбе у Славонији, Подравини, Мославини и Билогори. Маја 1943. постављен је за начелника Штаба Шестог корпуса, а у новембру за шефа Оперативног штаба Хрватске. Фебруара 1944. године поново је начелник Штаба, а од априла командант Шестог славонског корпуса. Јануара 1945. године, Мате је постао заменик команданта Треће армије, а од марта командант Десетог загребачког корпуса. У последњој немачкој офанзиви између Саве и Драве, јединице овог корпуса су у непрекидним борбама нанеле непријатељу велике губитке и наставиле гоњење према Загребу.
