Његова историја почиње 23. септембра 1669. године када су Повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља Леополда I признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској[4] Академији у слободном краљевском граду Загребу.
Историја
Од 1692. године Филозофски студиј у Загребу почиње и формално-правно да делује као Neoacademia Zagrabiensis[5] — јавноправна високошколска установа. Академија је остала у рукама језуита[6] више од једног века, до 1773. године, када је папа Климент XIV распустио тај ред. Године 1776. царица и краљица Марија Терезија је декретом основала Краљевску академију знаности (Regia scientiarum academia)[7] са три студија или факултета: Филозофским, Богословним и Правним.
Иако су се организациони облици мењали, до 1874. године она је остала највиша школска установа у Хрватској и Славонији. На подстицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа Јосипа Јураја Штросмајера Хрватски сабор је 1861. године донио законску основу о Свеучилишту у Загребу.
У вријеме свога боравка у Загребу 1869. године цар Фрањо Јосиф I потписао је законски чланак који је 5. јануара1874.[8] године добио владареву санкцију. На темељу тог чланка је 19. октобра1874. године свечано отворен модеран универзитет у Загребу. Званично се звао 1875. године Свеучилиште Фрање Јосипа.[9] У његовом саставу су тада дјеловала четири факултета: Правни, Богословни, Филозофски и Медицински. Група српских студената која је створила Друштво за потпомагање сиромашних Срба ђака покренула је 1894. часопис Омладина под уредништвом Петра Белобрка. Тај мјесечник је први студентски часопис на Свеучилишту у Загребу.[10] Штампан је ћирилицом [11], а у чланку Двије књиге за народ се оспорава Хрватима да Свеучилиште зову хрватским именом, јер истим правом, удјелом у финансирању, може се звати и Српско свеучилиште.[12] Срби су тражили и да се уведе катедра за српску историју и књижевност.[13] Прва жена која је ту докторирала била је Српкиња Милица пл. Богдановић, 1907. године. Тема доктората је била Цар Јулијан Апостата према хришћанству.[14][15]
Прва два факултета су већ била организована: Правни у оквиру бивше Правословне академије, а Богословни у оквиру сјеменишта. Филозофски факултет је свој рад започео академске године 1874/1875. У његовом саставу је у почетку деловало шест катедари (за филозофију, општу историју, хрватску историју, словенску филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедри су се постепено развијала одељења, односно одсеци као сложеније научно-наставне јединице с више катедари.
До данас је на Свеучилишту у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.[16] На Свеучилишту у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 факултета, 3 уметничке академије, стручној - Учитељској академији и универзитетском студију - Хрватским студијима. При универзитету делује 33 политехникума.
Стојановић, Мијат (2015). Сгоде и несгоде мога живота. Хрватски институт за повијест, Славонски Брод.
Артуковић, Мато (2001). Срби у Хрватској (Куеново доба). Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод. ISBN953-6659-09-3.