крајишки учитељ, равнатељ, писац, члан хрватског Сабора
Деловање
Славонија, Земун, Карловац, Огулин, Госпић
Радови
Одломци очевих писама сину Буквар или почетна читанка Учба за учитеље
Језгра науке доктора Дитеса Практично умословје (Логика) Згоде и незгоде мога живота
Мијат Стојановић (Бабина Греда, 26. август 1818 — Загреб, 18. септембар 1881) је био крајишкиучитељ, директор, педагошки писац и први учитељ у хрватском Сабору.[1]
Биографија
Рођен је у селу Бабиној Греди, у Славонији, тадашњој војној крајини у саставу Аустрије. Прво је радио (бесплатно) као учитељски помоћник (од 1833. године у Лукачеву Шамцу) и касније као учитељ у разним крајишким школама по Славонији. Био је надучитељ главне школе у Земуну и окружни школски надзорник у Карловцу, Огулину и Госпићу. Као млад био је присталица Илиризма. Радио је на националном освешћивању крајишника. Године 1848. изабран је као први учитељ за посланика у хрватском Сабору. Касније је био конзервативно настројен. Упркос томе да је био верник дјеловао је за еманципацију школе од цркве. Приступио је кругу напредних учитеља код Ивана Филиповића. Оснивач је и председник хрватског педагошко-књижевног збора. Писао је у листу „Напредак” и држао предавања која су објављена у штампи („Рецимо коју о естетичној наобразби и узгоју и пучкој школи”, „Цртице из повијести о развитку пучкога школства”, итд.) У „Књижици за учитеље” издао је Збор Стојановићеве преводе Салзманових дела под насловима „Заблуде одгоја” и „Милан Драгојевић”.[1]
Богат је и његов рад код сакупљања и објављивања народног фолклора, на народном просвећивању, пољопривреди, хигијени и омладинској књижевности. Сарађивао је са разним листовима тог времена (нпр. „Славонски југ”). Био је цењен код учитеља због књижевног и сталешког рада.
.jpg)
