Масакр у Бучи

Масакр у Бучи
Фотографија цивила стрељаних у Бучи
МестоБуча, Украјина
Датуммарт 2022.
Метаукрајински цивили
УбијеноПронађено 1.300 тела (у Бучанском округу)[1][2] укључујући 31 дете (по локалним властима).[3] 419 у самом граду Бучи.[4] ОХЦХР је документовао око 50 незаконитих убистава цивила од 9. априла (није процена укупног броја смртних случајева)[5]
Осумњиченприпадници 64. моторизоване стрељачке бригаде, из састава 35. армије Оружаних снага Руске федерације

Масакр у Бучи (укр. Бучанська різанина) био је низ ратних злочина у украјинском граду Бучи, који су се десили марта 2022. за време инвазије Русије на Украјину и руске окупације овог града.[6][7][8] Према украјинским изворима, злочине су починили припадници 64. моторизоване пешадијске бригаде Руске војске из Хабаровског краја на далеком истоку Русије.[9][10] Као главног одговорног по командној одговорности Украјинци сматрају потпуковника Атзабека Омурбекова.[11] Према речима градоначелника Буче и других локалних власти, око 1.300 тела је извучено из града и околине,[1][2] укључујући 31 дете.[3]

На фотографијама су приказани лешеви цивила са рукама везаним на леђима, упуцани из непосредне близине, што је наводно дало доказ да су извршена погубљења по преком поступку.[12] У истраживању Радија Слободна Европа објављено је наводно коришћење подрума испод кампа као коморе за мучење.[13][1] Многа тела су пронађена унакажена и спаљена,[14][15] а 25 девојака између 14 и 25 година старости, пријавило је да су их руски војници током окупације силовали.[16] Украјинске власти на почетку су саопштиле да је убијено више од 300 становника града,[2][3] описале покољ као геноцид и затражиле од Међународног кривичног суда да истражи шта се догодило у Бучи у оквиру своје текуће истраге о руској инвазији како би се утврдило да ли је почињен низ руских ратних злочина или злочина против човечности.[11][17]

Руске власти су негирале одговорност и тврдиле да је Украјина лажирала снимке догађаја или је сама убиства инсценирала као операцију под лажном заставом,[18] као и да су снимци и фотографије мртвих тела лажне вести.[19]

Позадина

Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену,[20] широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима,[21] а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Војске су кренуле у офанзиву на четири главна правца – са севера према Кијеву, са североистока према Харкову, са југоистока од Донбаса и са југа од Крима.[22][23] Сукоб између Руске Федерације и Украјине почео је 2014. године после Евромајдана, након чега је уследило руско анектирање Крима и сукоби на подручју Донбаса.

Оружане снаге Руске Федерације ушле су 21. фебруара у регион Донбас у источној Украјини. Дана 24. фебруара, око 5 часова по локалном времену, председник Русије — Владимир Путин, најавио је „специјалну војну операцију” у источној Украјини.[24] Неколико минута касније, почели су ракетни удари на локацијама широм Украјине, укључујући престоницу Кијев. Украјинска гранична служба саопштила је да су нападнути њени гранични прелази са Русијом и Белорусијом.[25][26] Два сата касније копнена војска Русије је ушла у земљу.[27] Председник Украјине Володимир Зеленски је одговорио доношењем ванредног стања, прекидом дипломатских односа са Русијом и најавом опште мобилизације. Као оправдање за инвазију, Путин је навео потребу заштите ДНР и ЛНР и саме Русије, а такође је употребио карактеризацију Украјине као неонацистичке државе.[28]

Аутомобил у Бучи којег је наводно прегазио руски тенк, с мртвим човеком унутра

Битка за Кијев

Иако су у почетку рата, руске ваздушно-десантне снаге покушавале заузети стратешки важане аеродроме Антонов у околини Кијева, како би преко њих могле доводити појачања, линије фронта су се на крају помериле на северозападна кијевска предграђа попут Буче, Ирпиња и др., где су се развиле жестоке борбе између колона руских копнених снага с једне и украјинске војске и Територијалне одбране с друге стране.[29] Један од главних путева од севера према Кијеву, пролазио је кроз град Бучу, па су на овом месту украјинске снаге постављале заседе колонама руских возила, наносећи им немале губитке.[30] У периоду од 27. фебруара до 14. марта, Буча је неколико пута наизменично падала под контролу једне војске, а затим је била враћена под контролу друге војске. На крају, 31. марта Руси су се повукли из Буче, а за њима су у град ушле украјинске снаге, чистивши последње остатке руске војске.[31]

Откриће масакра

Крајем марта, пре руског повлачења из Кијева, генерална тужитељка Украјине Ирина Венедиктова изјавила је да су украјински тужиоци прикупили доказе о 2.500 сумњивих случајева ратних злочина које је Русија починила током инвазије и идентификовали „неколико стотина осумњичених“.[32] Матилда Богнер, шеф посматрачке мисије УН-а за људска права у Украјини, такође је изразила забринутост у вези са прецизном документацијом цивилних жртава посебно у регионима и градовима под тешком ватром, наглашавајући недостатак струје и поуздане комуникације.[33]

Људи са завезаним рукама на леђима, убијени у неком подруму

Под нападом украјинске војске, руске трупе у области Буче повукле су се на север у оквиру општег повлачења Русије из области Кијева. Украјинске снаге ушле су у Бучу 1. априла 2022. године.[34]

Недуго након повратка Украјинаца, у Бучу су ушле и међународне новинарске екипе, које су откриле гомиле убијених цивила који су лежали по улицама града.[35] Призори на које су наишли, одавали су утисак људи који су убијени током уобичајених активности попут вожње бицикла.[36] Део пронађених људи убијен је с рукама везаним на леђима, након чега им је пуцано у потиљак. Једном мушкарцу кундаком је смрскана глава, а други је неколико пута био упуцан у груди.[37] Према речима градоначелника Буче, Анатолија Федорука, који каже да је лично сведочио неким убиствима: „Руси су пуцали у три цивилна аутомобила која су покушали побећи”, а „напали су и трудну жену, чији је супруг вриштао и молио да је не убију, али су ју упуцали”.[38] Једна Украјинка рекла је да су њој и њеном супругу у кућу упали руски војници, који су тражили да им кажу: „где су нацисти у Бучи”. Након тога су оптужили украјинску власт да је нацистичка, њеног супруга су у папучама одвели изван куће, наредили му да скине кошуљу, клекне, те га потом убили.[39] Код цркве у Бучи, откривена је масовна гробница,[40] у којој је према писању Москов Тимеса покопано 57 људи. Двадесет и пет девојака између 14 и 25 година старости, пријавило је да су их руски војници током окупације силовали.[16] Министарство одбране Украјине објавило је како су наишли на разбацане лешеве по улицама и на аутопуту двадесетак километара изван Кијева. Неколико голих женских тела које су починитељи покушали спалити, пронађено је поред пута.[41]

Тело жене убијене у Бучи

Иако је Русија тврдила да је тела жртава исценирала украјинска страна након повлачења руских трупа, то је било у супротности са сателитским снимцима од средине марта које је Макар Технолоџиз доставио Њујорк тајмсу.[31] Слике Јаблонске улице приказују најмање 11 „тамних објеката сличне величине људском телу“ који се појављују између 9. и 11. марта. Појавили су се у потпуно истим положајима као тела која је касније снимио члан градског већа 1. априла, након што су украјинске снаге повратиле град.[42] Други снимак исте улице приказује три тела у близини бицикала и напуштених аутомобила, који су се први пут појавили између 20. и 21. марта према сателитским снимцима. Тајмс је 4. априла закључио да су „многи цивили убијени пре више од три недеље, када је руска војска контролисала град“ и да слике побијају руске тврдње о супротном.[42] Би-Би-Си Њуз је дошао до истог закључка.[31]

Сателитски снимци су такође показали прве знаке ископавања масовне гробнице у Бучи 10. марта. До 31. марта проширена је у „ров од отприлике 14 метара у југозападном делу области у близини цркве“.[43]

На видео снимку са дрона који је верификовао Њујорк тајмс виде се два руска оклопна возила како пуцају на цивила који вози бицикл. На посебном видео снимку, снимљеном након руског повлачења, види се мртва особа у цивилној одећи која одговара снимку са дрона, како лежи поред бицикла.[44]

Њујорк тајмс је 19. маја објавио видео снимке на којима се види како руски војници одводе групу цивила, а затим их терају да легну на земљу. Мртва тела мушкараца касније су снимљена дроном на месту где је снимак снимљен, а тела су касније пронађена након што је Украјина повратила контролу над градом. На снимцима се јасно виде убијени мушкарци у руском заробљеништву неколико минута пре погубљења и потврђују искази очевидаца. Војници одговорни за убиства били су руски падобранци.[45]

Број жртава

Не зна се тачан број убијених.[46] Након повратка украјинске војске у град, процењено је да су руске снаге убиле у овом масакру преко 300 украјинских цивила[47]. Број погинулих унутар и око града Буче износио 410 људи[3]. До 19. априла пронађено је на градским улицама, у зградама и масовним гробницама 412 тела, изјавио је градоначелник Буче Анатолиј Федорук[1].

16. маја 2022, Би-Би-Си је известио да је више од 1.000 цивила убијено у региону Буче током месеца под руском окупацијом, али већина није умрла од гелера или гранатирања. Више од 650 су убили руски војници.[1]

Од 13. јуна 2022. украјинске власти су саопштиле да је у Бучи и околини откривено 1.316 тела од повлачења руске војске.[2] Истог дана још седам жртава извучено је из шумске гробнице. Двојици од њих руке су биле везане на леђима и имали су ране од ватреног оружја на коленима, за које је локална полиција рекла да су указивали на мучење.[2]

Званичници су 8. августа 2022. објавили број смртних случајева цивила само у граду Буча: 458 тела, 419 са ранама од метака, мучења или насилне трауме, и 39 очигледно природних узрока, али су испитани због њихове везе са Русима. 366 је било мушкараца, 86 жена, а пет је непознатог пола због њиховог стања. Деветоро је било деце. 50 тела је остало неидентификовано, заједно са деловима тела и пепелом.[4]

Реакције


Референце

  1. ^ а б в г д „Украјина: Дечји логор који је постао стратиште”, Би-Би-Си, 16. мај 2022. (на језику: енглески)
  2. ^ а б в г д „Шума Бјуколик у Украјини је место ексхумације масовне гробнице”, АП, 13. јун 2022. (на језику: енглески)
  3. ^ а б в г „Ово ми раздире душу: Украјински дечак и убиство”, Асошијетед прес, 12. мај 2022. (на језику: енглески)
  4. ^ а б „Бројање лешева у Бучи се приводи крају”, Вашингтон пост, 8. август 2022. (на језику: енглески)
  5. ^ „Бачелет позива на поштовање међународног хуманитарног права усред све већег броја доказа о ратним злочинима у Украјини”, ОХЦХР, 22. април 2022. (на језику: енглески)
  6. ^ „Масакр у Бучи: Лешеви на улици и масовна гробница”, Време, 4. април 2022.
  7. ^ „Стравичан покољ у Бучи: Побијене читаве породице, жене силоване, међу мртвима има и деце. Тела убијених Украјинаца данима леже по улицама”, Блиц, 3. април 2022.
  8. ^ „Злочини у Бучи: Гнев и нове санкције”, Дојче веле, 4. април 2022.
  9. ^ „Разарања и губици у Бучи, Украјина”, Хјуман Рајтс Воч, 1. април 2022. (на језику: енглески)
  10. ^ „Цивили су „упуцавани на улицама“ пошто је Русија оптужена за масакр у Бучи”, Тајмс, 4. април 2022.
  11. ^ а б „Повлачење руских снага открива доказе о могућим ратним злочинима”, elpais.com, 3. април 2022. (на језику: енглески)
  12. ^ „Објашњено: Шта се догодило у украјинској Бучи и да ли је то био „геноцид“?”, indianexpress.com, 7. април 2022. (на језику: енглески]])
  13. ^ „Унутар 'подрума за погубљења' у Украјини”, .rferl.org, 5. април 2022. (на језику: енглески)
  14. ^ „Сукоб у Украјини: Руски војници су ме силовали и убили мог мужа”, Би-Би-Си, 11. април 2022. (на језику: енглески)
  15. ^ „У Бучи, у Украјини, спаљена, нагомилана тела међу најновијим ужасима”, Еј-Би-Си Њуз, 6. април 2022. (на језику: енглески)
  16. ^ а б „Украјинска званичница: Двадесет пет девојака пријавило силовање у Бучи”, Н1, 6. април 2022.
  17. ^ „Тежак пут до правде у Бучи, Украјина, зверства”, pbs.org, 4. април 2022. (на језику: енглески)
  18. ^ а б „Русија пориче да су војне снаге убиле цивиле Буче у Украјини”, Ал Џазира, 4. април 2022.(на језику: енглески)
  19. ^ а б „Русија пориче да је убијала цивиле у украјинској Бучи”, Ројтерс, 3. април 2022. (на језику: енглески)
  20. ^ Sheftalovich, Zoya (24. 2. 2022). „Battles flare across Ukraine after Putin declares war”. Politico. Приступљено 12. 6. 2022. 
  21. ^ „Державний кордон України піддався атаці російських військ з боку РФ та РБ”. dpsu.gov.ua (на језику: руски). 24. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  22. ^ „Ukraine conflict update 9”. Институт за проучавање рата. Приступљено 12. 6. 2022. 
  23. ^ „Russia invades Ukraine”. Reuters. Приступљено 12. 6. 2022. 
  24. ^ „«Мы будем стремиться к демилитаризации и денацификации»: Путин объявил о начале спецоперации в Украине” (на језику: руски). Новая газета. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  25. ^ „Russia attacks Ukraine”. CNN. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  26. ^ „Украинские пограничники сообщили об атаке границы со стороны России и Белоруссии”. Interfax. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2022. 
  27. ^ „Why has Russia invaded Ukraine and what does Putin want?”, BBC, 09.05.2022.
  28. ^ „Россия начала "военную операцию" на Украине”. bbc.com (на језику: руски). 24. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  29. ^ „Наравно да су Руси хтели заузети Кијев, замало су и успели. Ево зашто нису”, index.hr, 5. април 2022. (на језику: хрватски)
  30. ^ „Рат у Украјини: Улице Буче препуне изгорелих тенкова и лешева”, Би-Би-Си, 3. април 2022. (на језику: енглески)
  31. ^ а б в „Убиства у Бучи: Сајт са сателитским снимцима тела је у супротности са руским тврдњама”, Би-Би-Си, 11. април 2022. (на језику: енглески)
  32. ^ „Градим 2.500 предмета за ратне злочине против инвазије Владимира Путина, каже главни украјински тужилац”, Телеграф, 30. март 2022. (на језику: енглески)
  33. ^ „Веома висок ниво цивилних жртава у Украјини, каже посматрач УН за људска права”, Си-Би-Си Њуз, 3. април 2022. (на језику: енглески)
  34. ^ „Откривене стотине убијених цивила док се Руси повлаче из градова у близини Кијева”, kyivindependent.com, 3. април 2022. (на језику: енглески)
  35. ^ „Најмање 20 тела у цивилу виђено је у једној улици у граду близу Кијева”, timesofisrael.com, 2. април 2022. (на језику: енглески)
  36. ^ „Језиви снимак из Буче: Руски тенкови ликвидирали бициклисту који је мирно возио улицом”, Јутарњи лист, 6. април 2022. (на језику: хрватски)
  37. ^ „Стравична сведочанства сакупљача тела из Буче: 20 до 30 имало је завезане руке, упуцани су у потиљак. Убијали су људе на бициклима”, РТЛ, 5. април 2022. (на језику: хрватски)
  38. ^ „Путинове ћерке могле би се наћи на удару санкција. Хакери напали страницу руског нафтног дива? Оставили поруку која се руском председнику неће свидети, dnevnik.hr, 6. април 2022. (на језику: хрватски)
  39. ^ „Потресно сведочанство из Буче: То нису људи, то су звери”, ХРТ, 6. април 2022. (на језику: хрватски)
  40. ^ „Ров дуг 13м: Сателитски снимци из Буче који показују наводне масовне гробнице”, nova.rs, 4. април 2022.
  41. ^ „На улицама лешеви цивила везаних руку и ногу, полуспаљена тела, побијене су младе породице, мушкарци су нестали, жене су силоване”, Слободна Далмација, 3. април 2022. (на језику: хрватски)
  42. ^ а б „Сателитски снимци показују да су тела недељама лежала у Бучи, упркос руским тврдњама”, Њујорк тајмс, 4. април 2022. (на језику: енглески)
  43. ^ „Сателитски снимци показују дугачки ров на украјинском месту масовне гробнице, каже Максар”, Ројтерс, 4. април 2022. (на језику: енглески)
  44. ^ „Руски војници отварају ватру на бициклисту у Бучи на снимку који је верификовао Њујорк тајмс, businessinsider.com, 6. април 2022. (на језику: енглески)
  45. ^ „Нови докази показују како су руски војници погубили мушкарце у Бучи”, Њујорк тајмс, 19. мај 2022. (на језику: енглески)
  46. ^ „Шта знамо о томе шта се догодило у украјинској Бучи”, themoscowtimes.com, 4. април 2022. (на језику: енглески)
  47. ^ „Украјина: Ово је попис војника одговорних за масакр у Бучи. Русија: Све је велика лаж”, index.hr, 5. април 2022. (на језику: хрватски)
  48. ^ „Украјински министар Бучу упоредио с Вуковаром: Луди кољачи напали су нашу земљу”, vecernji.hr, 4. април 2022. (на језику: хрватски)
  49. ^ „Бајден: Путину би требало да се суди за ратне злочине убиства у Бучи”, АП, 5. април 2022. (на језику: енглески)
  50. ^ „Убиства у Бучи нису далеко од геноцида, каже Борис Џонсон”, Политико, 6. април 2022. (на језику: енглески)
  51. ^ „Макрон тражи забрану руске нафте и угља након убистава у Бучи”, Ал Џазира, 4. април 2022. (на језику: енглески)
  52. ^ „Фон дер Лајен у Бучи: Видели смо кружно лице Путинове војске”, Данас, 8. април 2022.
  53. ^ „Индија осуђује убиства у украјинској Бучи због очигледног заоштравања става”, Ројтерс, 5. април 2022. (на језику: енглески)
  54. ^ „Кина каже да су слике Буче „дубоко узнемирујуће“, али не приписује кривицу”, thehill.com, 6. април 2022. (на језику: енглески)

Read other articles:

يفتقر محتوى هذه المقالة إلى الاستشهاد بمصادر. فضلاً، ساهم في تطوير هذه المقالة من خلال إضافة مصادر موثوق بها. أي معلومات غير موثقة يمكن التشكيك بها وإزالتها. (مارس 2016) فرحة أمة النوع الفني كوميدية . اجتماعية المؤلف عبدالحسين عبدالرضا أول عرض 1985 بلد المنشأ  الكويت عرضت في &#...

 

جوشوا بيتير   معلومات شخصية الميلاد 1 يناير 1997 (العمر 26 سنة)دورستن ، ألمانيا الطول 1.70 م (5 قدم 7 بوصة) مركز اللعب ظهير أيمن الجنسية ألماني معلومات النادي النادي الحالي دويسبورغ الرقم 29 مسيرة الشباب سنوات فريق 2004–2007 روت فايس دورستن للناشئين 2007–2012 شالكه 04 للناشئين 2012...

 

Cannobio Gemeente in Italië Situering Regio Piëmont (PMN) Provincie Verbano-Cusio-Ossola (VB) Coördinaten 46° 4′ NB, 8° 42′ OL Algemeen Oppervlakte 51,2 km² Inwoners (1 januari 2018) 5.190[1] (100 inw./km²) Overig Postcode 28822 Netnummer 0323 Beschermheilige San Vittore ISTAT-code 103017 Portaal    Italië Cannobio is een gemeente in de Italiaanse provincie Verbano-Cusio-Ossola (regio Piëmont) en telt 5114 inwoners (31-12-2004). De oppervlakte bedraagt 5...

هذه المقالة يتيمة إذ تصل إليها مقالات أخرى قليلة جدًا. فضلًا، ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالات متعلقة بها. (أبريل 2019) تناناريف دو   معلومات شخصية الميلاد 5 يناير 1966 (57 سنة)  تالاهاسي  مواطنة الولايات المتحدة  العرق أمريكية أفريقية[1][2]  الزوج ستيفن بارنز 

 

EM Strasbourg Business School Lema Be distinctiveTipo PrivadaFundación 1919Fundador Institut d'administration des entreprises de Strasbourg e Institut d’enseignement commercial supérieurLocalizaciónDirección Estrasburgo]Coordenadas 48°34′59″N 7°46′25″E / 48.58303889, 7.77368611AcademiaEstudiantes 3300Sitio web em-strasbourg.eu[editar datos en Wikidata] EM Strasbourg Business School es una escuela de negocios internacional y una de las principales Gran...

 

Buah renda Carissa carandas TaksonomiDivisiTracheophytaSubdivisiSpermatophytesKladAngiospermaeKladmesangiospermsKladeudicotsKladcore eudicotsKladasteridsKladlamiidsOrdoGentianalesFamiliApocynaceaeSubfamiliRauvolfioideaeTribusCarisseaeGenusCarissaSpesiesCarissa carandas Linnaeus, 1767 Tata namaSinonim takson Arduina carandas (L.) Baill. Arduina carandas (L.) K. Schum. Capparis carandas (L.) Burm.f. Carissa salicina Lam. Echites spinosusBurm.f. Jasminonerium carandas(L.) Kuntze Jasminonerium sa...

Skip Beat!スキップ・ビート!(Sukippu Bīto!)GenreKomedi, romantis MangaPengarangYoshiki NakamuraPenerbitHakusenshaPenerbit bahasa InggrisNA Viz MediaMajalahHana to YumeDemografiShōjoTerbit7 Februari 2002 – sekarangVolume49 (Daftar volume) Seri animeSutradaraKiyoko SayamaProduserShinji HorikiriKōsuke SuzukiHiroto KumagaiSkenarioMayori SekijimaMusikAkifumi TadaStudioHal Film MakerPelisensiAUS HanabeeNA Pied Piper[1]UK MVM FilmsSaluranasliTV Tokyo, TV Aichi, TV Hokkaido, TV Os...

 

يفتقر محتوى هذه المقالة إلى الاستشهاد بمصادر. فضلاً، ساهم في تطوير هذه المقالة من خلال إضافة مصادر موثوق بها. أي معلومات غير موثقة يمكن التشكيك بها وإزالتها. (يوليو 2016) منتخب جورجيا لكرة الماء الإتحاد إتحاد جورجيا للسباحة الإتحاد القاري إتحاد أوروبا للسباحة المدرب يوفان بوب

 

Tiga Sarkies Bersaudara, pendiri Hotel Oranje (kini Hotel Majapahit) di Surabaya Studio foto N. V. Photografisch Atelier Kurkdjian di Surabaya (1910-1940) Armenia-Indonesia adalah orang Armenia yang pernah hidup di Hindia Belanda atau keturunannya yang masih hidup di Indonesia. Banyak pedagang Armenia dari Amsterdam merantau ke Hindia Belanda mulai tahun 1800-an dan mendirikan perusahaan serta perkebunan. Mereka terutama menetap di Jawa. Selain itu banyak pula orang-orang Armenia dari Persia ...

This article relies excessively on references to primary sources. Please improve this article by adding secondary or tertiary sources. Find sources: Minnesota Vikings Cheerleaders – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (June 2023) (Learn how and when to remove this template message) Minnesota Vikings CheerleadersFormation1984; 39 years ago (1984)Membership 35DirectorJacie ScottAffiliationsMinnesota VikingsWebsiteOfficial websit...

 

Demographics of LithuaniaPopulation pyramid of Lithuania in 2022Population2,830,546 (2022 est.)Growth rate−1.04% (2022 est.)Birth rate9.26 births/1,000 populationDeath rate15.12 deaths/1,000 populationLife expectancy75.78 years • male70.42 years • female81.44 yearsFertility rate1.61 childrenInfant mortality rate3.63 deaths/1,000 live birthsNet migration rate−4.54 migrant(s)/1,000 populationAge structure0–14 years15.26%65 and over20.45%Sex ratioTotal0.86 male(s)/f...

 

UZASampul Tipe A edisi regulerSingel oleh AKB48Sisi-AUZASisi-BTsugi no SeasonKodoku na Hoshizora (Tipe A)Scrap & Build (Tipe K)Seigi no Mikata janai Hero (Tipe B)Otona e no Michi (Tipe Teater)Dirilis31 Oktober 2012FormatSingel maxiGenreJ-popLabelYou, Be Cool!/KING RECORDSPenciptaYasushi Akimoto (lirik)Yoshimasa Inoue (pencipta #1)Masanobu Fujita (pencipta #2)Toshio Kamei (pencipta Tipe A #3)Hiroshi Egawa (pencipta Tipe K #3)Masatoshi Moriwaki (pencipta Tipe B #3)Shunryu (Pencipta Tipe Tea...

Sculpture by Auguste Rodin This article includes a list of references, related reading, or external links, but its sources remain unclear because it lacks inline citations. Please help to improve this article by introducing more precise citations. (March 2020) (Learn how and when to remove this template message) For the sculpture of the same name by Alberto Giacometti, see L'Homme qui marche I. For other uses, see Walking man (disambiguation). The Walking Manat the Art Institute of ChicagoArt...

 

Este artigo não cita fontes confiáveis. Ajude a inserir referências. Conteúdo não verificável pode ser removido.—Encontre fontes: ABW  • CAPES  • Google (N • L • A) (Junho de 2021) Coordenadas: 51° 33' 16 N, 7° 04' 03 O Veltins-Arena Veltins-Arena Nomes Nome Veltins-Arena Antigos nomes Arena AufSchalke FIFA World Cup Stadium (2006) Características Local Gelsenkirchen, Renânia do Norte-Vestfália, Alemanha Gramado Grama ...

 

Place in Kabul Province, AfghanistanChakariChakariLocation in AfghanistanCoordinates: 34°20′6″N 69°26′24″E / 34.33500°N 69.44000°E / 34.33500; 69.44000Country AfghanistanProvinceKabul ProvinceDistrictKhaki Jabbar DistrictElevation7,730 ft (2,356 m)Time zoneUTC+4:30 Minaret of Chakari sketched in 1836. Chakari (Cakaray, Chakaray) was a village in Khaki Jabbar District, Kabul Province, Afghanistan. In the 1990s during the Afghan Civil War large...

The Timex Ironman is a digital wristwatch first produced by Timex in 1986, and continues to be made in various styles today. History and development Original Timex Triathlon Watch from 1984, precursor to the Ironman series of watches 1st Generation Timex Ironman Watch - Released in 1986 In 1984, Timex worked together with the officials of the Ironman Triathlon sporting event to develop a new digital watch focused on the needs of triathletes. The result was the Timex Triathlon. Timex was a spo...

 

Belgian neurologist (born 1968) Steven LaureysDr. Steven Laureys in his officeBorn (1968-12-24) 24 December 1968 (age 54)Leuven, BelgiumNationalityBelgianCitizenshipBelgiumEducationPhD (2000)Alma materUniversity of Liège Vrije Universiteit BrusselScientific careerFieldsNeurology Steven Laureys (born 24 December 1968 in Leuven)[1] is a Belgian neurologist. He is principally known as a clinician and researcher in the field of neurology of consciousness. Career Prof. Laureys g...

 

Amal College of Advanced StudiesMain blockMottoEducation, Emancipation & EmpowermentTypeAided by Govt of KeralaEstablished2005; 18 years ago (2005)AffiliationUniversity of CalicutAddressMyladi Eranhimangad, Nialmbur, Kerala, 679329, India11°18′11″N 76°14′09″E / 11.3029405°N 76.2358366°E / 11.3029405; 76.2358366CampusUrbanWebsitewww.amalcollege.ac.inLocation in KeralaShow map of KeralaAmal College of Advanced Studies, Nilambur (India)Sh...

Part of a series onDiscrimination Forms Institutional Structural Attributes Age Caste Class Dialect Disability Genetic Hair texture Height Language Looks Mental disorder Race / Ethnicity Skin color Scientific racism Rank Sex Sexual orientation Species Size Viewpoint Social Arophobia Acephobia Adultism Anti-albinism Anti-autism Anti-homelessness Anti-drug addicts Anti-intellectualism Anti-intersex Anti-left handedness Anti-Masonry Antisemitism Aporophobia Audism Biphobia Clannism Cron...

 

German-Austrian media company Koch Media redirects here. For the American defunct entertainment company, see Koch Entertainment. PlaionFormerlyKoch Media (1994–2022)TypeSubsidiaryIndustryMass mediaFounded1994; 29 years ago (1994)Founders Franz Koch Klemens Kundratitz HeadquartersHöfen, AustriaKey people Klemens Kundratitz (CEO)[1] Reinhard Gratl (CFO)[1] Stefan Kapelari (COO)[1] Number of employees1,976[2] (2021)ParentEmbracer Group (2...

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!