Потиче из сиромашне сељачке породице. Његов отац Јово је био беземљаш. Пошто је рано остао без родитеља, морао је од најраније младости радити код богатих сеоских газда.
На почетку устанка, у лето 1941. године, учествовао је у првим борбама устаника са усташама. Посебно се истакао у борби на путу Зворник-Тузла, а убрзо потом је постављен за командира Вацетињске партизанске чете. Нешто касније постао је командант Спречанског батаљона Бирчанског партизанског одреда. Почетком 1942. године, када је међу устаничким снагама у источној Босни дошло до раздора између партизанских и четничких снага, Жарко је одлучно остао на линији Народноослободилачког покрета (НОП). У то време дошло је до расипања многих партизанских јединица у овом крају, услед четничких завера. Део заслуге за очување Бирчанског партизанског одреда, припадао је и Жарку, јер је својим ауторитетом, као истакнути и храбри борац, утицао на друге борце да прихвате циљеве партизанског покрета.
У јесен 1942. године, када су партизанске снаге, напуштале територију Бирча и прелазиле на Мајевицу и у Срем, Жарко је остао на терену Спрече, где је илегално деловао међу активистима Народноослободилачког покрета. После низа усташких и четничких хајки на њега, био је ухапшен, али је уз помоћ тројице другова успео да побегне. Када је крајем 1942. и почетком 1943. године дошло до новог замаха у ослободилачкој борби у источној Босни, Жарко је радио на окупљању нових бораца и формирању партизанских јединица. Када је у јесен 1943. године формирана Деветнаеста бирчанска бригада, постављен је за команданта Другог батаљона. У току 1943. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
У априлу 1944. године његова бригада је била стално нападана од стране немачко-усташких и четничких снага и водила је свакодневне борбе на простору Умчани-Обло брдо. У овим борбама посебно се истакао Жарков Други батаљон. Његов батаљон се истакао током јуна и јула у борбама око Соколца, Хан Пијеска, Власенице, Среберенице, Зворника и Шековића и у току септембра у нападу на Тузлу. Као успешан руководилац, постављен је за заменика команданта бригаде и унапређен у чин мајора.
Жарко је 21. септембра1944. године, заједно са борцима извиђачке чете учествовао у диверзантској акцији у Зворнику, који је бранио усташко-домобрански батаљон. Жаркови борци су тада преобучени у униформе припадника СС јединица, које су биле заробљене приликом ослобођења Тузле, са два камиона и једним аутомобилом упали у град. Непријатељска заседа их је пропустила у град, мислећи да су то Немци, који су се повукли из Тузле. Када су камиони ушли у град, око њих су се окупили непријатељски војници да их поздраве. Партизани су тада искочили из камиона и отпочели рафалну паљбу. Непријатељ је био изненађен и није успео да организује отпор. За врло кратко време читав град је био ослобођен, а скоро целокупна посада, са командантом заробљена.
Следећег дана, 22. септембра, партизанска моторизована колона се враћала из Зворника у Осмаке, али ју је изнад села Цапарда, с брда Црни врх на њу запуцала четничка заседа. Четници су брзом интервенцијом разбијени, али су у свом нападу успели да тешко ране Жарка, који се налазио у првом камиону поред возача. Тешко рањени Жарко тада је пребачен у болницу у ослобођену Тузлу, где је оперисан и извађен му је метак из главе, али је кроз неколико дана преминуо. Сахрањен је уз војне почасти 1. октобра1944. године у Тузли.