Епархије Српске православне цркве су главне црквеноадминистративне јединице у Српској православној цркви.
Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.
Епархијски архијереји СПЦ у појединим државама и ширим регионима били су груписани и по територијалном принципу, који је подразумијевао њихово учешће у раду посебних епископских савјета, као црквених тијела која су окупљала све архијереје са неког подручја (држава или регион). Епископски савјети су имали првенствено савјетодавну функцију, а оснивани су ради боље координације међу владикама са одређене територије. Такви савјети нису подразумијевали постојање било каквих облика црквене аутономије, а природу тих тијела је на примјеру Црне Горе описао владика Јоаникије (Мићовић), који је 2021. године нагласио: "Већи значај имају епархије, јер Епископски савјет није регистрован на нивоу државе, а наше епархије постоје као правна лица".[1]
Постојали су сљедећи епископски савјети, који су били оснивани у различитим историјским околностима: