Дуги марш

Дуги марш
Део Кинеског грађанског рата

Гибање комунистичких герилских армија са југа Кине према северу током 1934. и 1935. године.
Време16. октобар 193419. октобар 1935.
Место
Исход Комунисти избегавају националистичке армије и савезничке вође рата
Сукобљене стране

Република Кина Националистичка Кина
* Национална револуционарна армија

Војна помоћ:
Нацистичка Њемачка Немачка

кинеска Црвена армија

Подршка:
Совјетски Савез Совјетски Савез
Команданти и вође
Република Кина Чанг Кај Шек
Република Кина Сјуе Јуе
Република Кина Бај Чонгсји
Нацистичка Њемачка Ханс фон Сект
Мао Цедунг
Џу Де
Џоу Енлај
Пенг Дехуај
Лин Бјао
Денг Сјаопинг
Ото Браун
Јачина
преко 300.000 Први фронт Црвене армије:
69.000 (октобар 1934)
7.000 (октобар 1935)

Дуги марш је назив за стратешко повлачење које је извршила кинеска Црвена армија, како би избегла офанзиву надирућих војних снага Куоминтанга. Ово је заправо уопштени назив за више маршева које је извршило неколико комунистичких герилских армија на југу током повлачења на север и запад Кине. Најпознатији од тих маршева био је онај из провинције Ђангси, започет у октобру 1934. године. Тамо је Прва фронтална армија Кинеске Совјетске Републике била под тешким ударом снажније војске Чанг Кај Шека. Како би избегла потпуно уништење, армија је под командом Мао Цедунга и Џоу Енлај извршила велико полукружно повлачење према северу Кине у укупној дужини од 12.500 km и у трајању преко 370 дана.[1] Маршрута је ишла преко неких од најнепроходнијих региона западне Кине, да би после тога ишла северно све до провинције Шанси, а дуж њега су пробијене четвороструке блокаде Чанг Кај Шековог Куоминтанга.

Дуги марш је у кинеској историји остао упамћен као један легендарних подвига кинеских комунистичких герилаца. У маршу је учествовало 130.000 бораца, од којих је преживело само 10% њих. Преживели су сматрани херојима, те је велик део њих чинио владајућу гарнитуру након 1949. године. Остатак је страдао од исцрпљености, болести, те сталних сукоба с локалним господарима рата. Маово вођење армије током Дугог марша осигурало му је велику популарност унутар Комунистичке партије Кине.

Временска линија

1920-1934

  • 23. јул 1921: основана Комунистичка партија Кине.
  • 1928: Основана је Црвена армија КПК, концентрисана у Ђијансију и Фуђијану.
  • 7. новембар 1931: Совјет Ђангси су основали Мао Цедунг и Џу Де у главном граду Чуићину, као први члан Кинеске Совјетске Републике.
  • Децембар 1931: Џоу Енлај стиже у Чуићин, замењујући Маоа на месту политичког комесара Црвене армије.
  • Октобар 1932: На Нингду конференцији, већина вођа Црвене армије критикује Маову тактику. Мао је деградиран на статус фигуре.
  • 1933: Бо Гу и Ото Браун долазе из СССР-а, реорганизују Црвену армију и преузимају контролу над партијским пословима. Четири узастопне кампање окруживања од стране националиста су поражене.
  • 25. септембар 1933: Пета кампања окруживања почиње, Бо и Браун су на крају поражени у октобру 1934.
  • 10. октобар 1934: Прва Црвена армија, која се састоји од 130.000 војника и цивила предвођених Боом и Брауном, почиње Дуги марш, полазећи из Јудуа у Ђангсију.
  • 25. децембар–3. новембар 1934: Прва армија се бори против националиста у бици код реке Сјанг.

1935.

  • 15–17. јануар: руководство Боа и Брауна је осуђено на Цуенји конференцији. Џоу постаје најмоћнија личност у Партији, а Мао постаје Џоуов помоћник.
  • Март: Четврта Црвена армија под Џанг Гуотаоа полази из своје базе на граници СечуанШанси.
  • 29. април–8. мај: Прва армија прелази реку Ђинша, горњи део Јангцеа.
  • 22. мај: Црвена армија формира савез с народом Ји.
  • 29. мај: Прва армија заузима мост Лудинг.
  • Јун–јул: Прва и Четврта армија се састају код Маогонга. Мао и Џанг се не слажу око стратегије и снаге се на крају раздвајају.
  • Јул: Прва армија прелази планину Јулунсјуешан.
  • Август: Прва армија прелази мочвару Цојге.
  • 16. септембар: Прва армија прелази превој Лацикоу.
  • 19. октобар: Прва армија стиже у Јанан, завршавајући њихов Дуги марш.
  • Новембар: Мао је именован за председника Војне комисије.
  • 19. новембар: Друга Црвена армија под командом Хе Лонга почиње своје повлачење у Јанан, марширајући западно од Хубеја.[2] Истог дана, Четврта Црвена армија је поражена од националистичких снага на пролазу Баиџанг у Сечуану.

1936.

  • 9. октобар: Четврта Црвена армија се састаје са Првом у Хуинингу, Гансу.
  • 22. октобар: Друга Црвена армија се сусреће са елементима Прве у Ђангтајбаоу, Гансу. Овим се завршава Дуги марш за све снаге.

Позадина

Црвена армија 1934.

Прва Црвена армија под командом Бо Гуа и Ота Брауна формирана је из 1., 3. и 5. армијског корпуса у јужном Ђангсију. Када је неколико јединица формирало Четврту Црвену армију под Џанг Гуотаом у граничном подручју Сечуан-Шанси, још није постојао стандардни систем именовања, што је делимично допринело ограниченој централној контроли КПК над одвојеним енклавама под контролом комуниста. Након што су ове прве две снаге организоване, Друга Црвена армија је формирана у источном Гуиџоуу уједињењем 2. армијског корпуса под Сјао Кеом са 6. армијским корпусом под Хе Лонгом. Трећу Црвену армију је накратко водио Хе у области која се простире на граници Хунан-Хубеј, али њен пораз 1932. довео је до њеног спајања са 6. армијским корпусом у октобру 1934. године. Ове три армије ће задржати своје историјске ознаке до формирања Другог уједињеног фронта са националном револуционарном армијом током Другог кинеско-јапанског рата, који је номинално интегрисао комунистичке снаге у НРА, формирајући Армију Осме руте и Нову Четврту армију.

Грађански рат

Комунистичку партију Кине је 1921. основао Чен Дусју уз совјетску подршку. КПК је у почетку сарађивала са националистичким Куоминтангом, који је основао револуционарни републиканац Сун Јат-сен. Међутим, након неочекиване Сунове смрти у марту 1925. године, борба за моћ унутар КМТ-а довела је до промене ауторитета партије на Чанг Кај Шека, чије су снаге Северне експедиције успеле да преузму контролу над великим деловима Кине од локалних господара рата и успоставе уједињене владе у Нанкингу у априлу 1927. године. За разлику од других националистичких вођа, попут Ванг Јингвеја, Чанг се противио идеји о наставку сарадње са КПК. Почетни период сарадње на уједињењу Кине и окончању неравноправних уговора распао се у априлу 1927. када је Чанг Кај Шек кренуо против комуниста. Неуспешне урбане побуне (у Нанчангу, Вухану и Гуангџоуу) и потискивање КПК у Шангају и другим градовима одвеле су многе присталице странке у рурална упоришта као што је Совјет Ђангси, који је организовао Мао Цедунг. До 1928. године, дезертери и дезертерске јединице Куоминтанга, допуњене сељацима из комунистичких сеоских совјета, формирале су Кинеску радничко-сељачку Црвену армију. Идеолошка конфронтација између КПК и КМТ убрзо је еволуирала у прву фазу кинеског грађанског рата.

Совјет Ђангси

Након успостављања Совјета Ђангси, Маов статус унутар Партије је опао. Године 1930, Мао је тврдио да је потребно елиминисати наводне КМТ шпијуне и антибољшевике који су деловали унутар Совјета и започео идеолошку кампању која је укључивала мучења, како би елиминисао своје непријатеље. Кампања се наставила до краја 1931. године, током које је убијено око 70.000 људи чиме се бројност Црвене армије смаљила са 40.000 на мање од 10.000 бораца. Де факто вођа партије у то време, Џоу Енлај, првобитно је подржавао Маове чистке као неопходне за елиминисање КМТ шпијуна. Након што је Џоу стигао у Ђангси у децембру 1931, критиковао је Маове кампање због тога што су биле усмерене више против антимаоиста него легитимних претњи Партији, за општу бесмисленост кампање и за широко распрострањену употребу тортуре за извлачење признања. Током 1932. године, након Џоуових напора да оконча Маове идеолошке прогоне, кампање су се постепено стишале.[3]

У децембру 1931. Џоу је заменио Мао Цедунга на месту секретара Армије Првог фронта и политичког комесара Црвене армије. Љу Боченг, Лин Бјао и Пенг Дехуај критиковали су Маову тактику на Нингду конференцији у августу 1932. године.[4] Највиши лидери који су подржавали Маоа 1932. били су Џоу Енлај, који је постао разочаран стратешким вођством других виших лидера у Партији, и Маов стари друг, Џу Де. Џоуова подршка није била довољна, и Мао је деградиран у фигуру у совјетској влади, све док касније, током Дугог марша, није повратио своју позицију.[5]

Чангове кампање окруживања

Почетком 1933. Бо Гу је стигао у Ђианси са Коминтерниним саветником Отом Брауном и преузео контролу над партијским пословима. Џоу је у то време, очигледно уз снажну подршку партијских и војних колега, реорганизовао и стандардизовао Црвену армију. Под Џоуом, Боом и Брауном, Црвена армија је победила четири напада националистичких трупа Чанг Кај Шека.[6]

Чангову пету кампању било је много теже обуздати. Септембра 1933. Национална револуционарна армија под вођством Чанг Кај Шека је на крају потпуно опколила Ђангси, уз савете и тактичку помоћ његовог немачког саветника Ханса фон Секта.[7] Чангове снаге су успоставиле утврђени периметар, а Ђангси је био опкољен у покушају да Чанг уништи комунистичке снаге заробљене унутра. У јулу 1934, вође Партије, којом је доминирало „Двадесет осам бољшевика“, милитантне групе коју су у Москви формирали Ванг Минг и Бо Гу, истерали су Маоа из Политбироа КПК у Чуићинуи накратко га ставили у кућни притвор. Маоа је заменио Џоу Енлај као вођа војне комисије.[8]

У августу 1934. године, када је Црвена армија исцрпљена због дуготрајног сукоба, шпијун Мо Сјонг, кога је Џоу Енлај поставио у штаб КМТ војске у Нанчангу, донео је вести да Чанг Кај Шек припрема велику офанзиву против комуниста. Комунистичко руководство одлучило је на стратешко повлачење како би се прегруписало са другим комунистичким јединицама и избегло уништење. Првобитни план је био да се повеже са Другом Црвеном армијом којом је командовао Хе Лонг, за коју се сматрало да се налази у Хубеју на западу и северу. Комуникација између подељених група Црвене армије била је поремећена походом Куоминтанга. Током планирања евакуације Ђангсија, Прва Црвена армија није била свесна да се ове друге комунистичке снаге такође повлаче на запад.

Дуги марш

Пробој из Ђангсија

Пошто подручје централне базе није могло бити одржано, Стални комитет је именовао Боа (одговорног за политику), Брауна (одговорног за војну стратегију) и Џоуа (одговорног за спровођење војног планирања) да организују евакуацију. Пошто је непријатељ био близу, Џоу, задужен за логистику, своје планове је правио у потпуној тајности. Није обелодањено ко и када треба да оде: чак су и виши лидери тек у последњим тренуцима били обавештени о кретању војске. Није познато који су критеријуми коришћени да би се одредило ко ће остати, а ко отићи, али је остављено 16.000 војника и неки од најистакнутијих команданата комуниста у то време (укључујући Сјанг Јинг, Чен Ји, Тан Џенлина и Ћу Ћубаја). да формирају позадину, да одврате главне снаге националистичких трупа од уочавања и спречавања општег повлачења.[9]

Прве покрете за заштиту од повлачења предузеле су снаге које је предводио Фанг Џимин, пробијајући КМТ линије у јуну 1934. Иако су Фанг Џиминове трупе убрзо уништене, ови покрети су изненадили Куоминтанг, који је у то време био бројчано надмоћнији од комуниста. не очекујући напад на њихов утврђени периметар.

Рани покрети трупа су заправо били диверзија да би се омогућило повлачење важнијих вођа из Ђангсија. Дана 16. октобра 1934. године, снаге од око 130.000 војника и цивила под Бо Гуом и Отом Брауном напале су линију положаја Куоминтанга код Јудуа. Више од 86.000 војника, 11.000 административног особља и хиљаде цивилних носача је заправо завршило пробој; преостали, углавном рањени или болесни војници, наставили су да се боре у одлагању акције након што су главне снаге отишле, а затим су се разишли по селима.[10] Неколико истакнутих чланова кинеског Совјета који су остали заробљени су и погубљени од стране Куоминтанга након пада Руиђина у новембру 1934, укључујући Ку Киубаја и најмлађег брата Мао Цедунга, Мао Цетана.

Повлачење је почело почетком октобра 1934. године. Џоуови обавештајни агенти су успели да идентификују велики део Чангових линија које су имале трупе под вођством генерала Чена Џитанга, војсковође Гуангдонга за кога је Џоу идентификовао да ће вероватно више волети да сачува снагу својих трупа него борећи се. Џоу је послао Пан Ханијана да преговара о безбедном пролазу са генералом Ченом, који је касније дозволио Црвеној армији да прође кроз територију коју је он контролисао без борбе.[11] Црвена армија је успешно прешла реку Синфенг и марширала кроз провинцију Гуангдонг у Хунан пре него што је наишла на последње Чангово утврђење на реци Хсијанг.

Након што је прошла кроз три од четири блока утврђења која су била потребна да побегне из Чанговог окружења, Црвену армију су коначно пресреле регуларне националистичке трупе и претрпела је велике губитке. Од 86.000 комуниста који су покушали да се пробију из Ђансија са Првом Црвеном армијом, само 36.000 их је успешно побегло. Због ниског морала унутар Црвене армије у то време, није могуће знати колики је део ових губитака услед војних жртава, а који због дезертерства. Услови присилног повлачења Црвене армије деморалисали су неке комунистичке вође (нарочито Бо Гуа и Ото Брауна), али је Џоу остао миран и задржао команду.[11] Већина комунистичких губитака догодила се током само два дана тешких борби, од 30. новембра до 1. децембра 1934. године.

Одређивање правца Црвене армије

Након што су умакли из Чанговог окружења, лидерима Партије је било очигледно да Чанг намерава да пресретне оно што је преостало од Црвене армије у Хунану, а правац кретања Црвене армије је морао да се преиспита. План да се састану и придруже Хе Лонговој војсци у Хунану постао је превише ризичан. Мао је предложио Џоу да Црвена армија промени правац ка Гуиџоуу, где је Мао очекивао да ће одбрана непријатеља бити слаба.[11]

Састанак у Тонгдаоу, близу границе Хунана и Гуиџоуа, сазван је да би се разговарало о правцу Црвене армије 12. децембра 1934. Џоу је подржао Маов предлог, охрабрујући друге лидере да одбаце приговоре Боа и Брауна. Још један спор око правца Црвене армије догодио се убрзо након тога, када је Црвена армија стигла до Липинга, у планинама југоисточног Гуиџоуа. Браун је веровао да треба да путују у источни Гуиџоу, али Мао је желео да оде у западни Гуиџоу, где је очекивао да ће КМТ снаге бити лакше и који се граничи са Сечуаном, и да тамо успостави базу. На састанку да би се одредио правац војске, Џоу је стао на Маоову страну, натеравши Брауна да „побесни јер је био одбачен у дебати“. На састанку је одлучено да Црвена армија путује према Цуенји, у западном Гуиџоу.[12]

1. јануара 1935. Црвена армија је стигла до реке Ву. Бо и Браун су поново инсистирали да се Црвена армија врати у западни Хунан како би се придружила другим комунистичким трупама у тој области, али је њихов престиж до тог тренутка знатно опао, а њихов предлог је одбијен. Чак је и Џоу постао нестрпљив и предложио је ново правило које је одмах ступило на снагу: да сви војни планови морају бити поднети Политбироу на одобрење. Покрет је прошао, јасно лишивши Брауна права да води војне послове. 15. јануара Црвена армија је заузела Цуенји, други по величини град у Гуиџоуу. Као што је Мао предвидео, град је био слабо брањен и био је превише удаљен од националистичких снага да би био под непосредном претњом напада.[12] У време када је Црвена армија заузела Цуенји, била је веома исцрпљена и бројала је нешто више од 10.000 људи.[13] Џоу је искористио мир у Цуенјиу да сазове проширени састанак Политбироа, како би испитао узроке поновљених пораза комуниста.[12]

Цуенји конференција

Цуенји конференција трајала је од 15. до 17. јануара 1935. и резултирала је реорганизацијом партијског политбироа. Џоу је намеравао да конференција извуче поуке из прошлих неуспеха Црвене армије и да развије стратегије за будућност. Велики део дискусије се вртео око тога да ли су порази Црвене армије последица неизбежних околности или неадекватности руководства. Бо Гу, први говорник, приписао је губитке Црвене армије „објективним“ узроцима, посебно огромној бројчаној надмоћи непријатеља и лошој координацији комунистичких снага. Браунов преводилац, Ву Хсјукуан, касније се присетио да Боови аргументи нису импресионирали његову публику и да је Бо изгледао као неко ко покушава да избегне одговорност.[12]

Џоу Енлај је био следећи који је говорио. Џоу је за неуспехе Црвене армије окривио лоше одлуке на нивоу руководства и окривио себе као једног од три најодговорније особе. Џоу ова спремност да прихвати одговорност била је добро прихваћена. Џанг Вентијан је, заснивајући многе своје закључке на недавним разговорима са Маом, директно напао Боа и Брауна, критикујући их због бројних стратешких и тактичких грешака.[14]

Од три лидера који су контролисали Партију пре Цуенји конференције, преживела је само политичка каријера Џоу Енлаја. Џоу је сматран делимично одговорним за пораз Црвене армије, али је задржан на највишем нивоу партијског руководства због његових разлика са Боом и Брауном у Нингдуу, његове успешне тактике у победи у четвртој Чанговој кампањи опкољавања и његове одлучне подршке Маоу. 17] Иако је пропало руководство Бо Гуа и Ота Брауна осуђено, Мао није успео да добије подршку довољног броја партијских лидера да добије потпуну власт на конференцији.[15]

Велика промена у партијском руководству догодила се два месеца касније, у марту 1935. Џанг Вентијан је препустио Маоу место генералног секретара, али је стекао довољно утицаја да буде изабран за једног од три члана Комисије за војна питања. Друга два члана били су Џоу Енлај, који је задржао своју позицију директора комисије, и Ванг Ђијасјанг, чију је подршку Мао раније затражио.[15] У оквиру ове групе, Џоу је био овлашћен да доноси коначне одлуке о војним питањима, док је Мао био Џоуов помоћник. Ванг је био задужен за партијске послове.[14]

Бег од Чангове потере

Када је војска наставила свој марш ка северу, директан пут до Сечуана блокирале су Чангове снаге. Маове снаге су провеле наредних неколико месеци маневришући како би избегле директну конфронтацију са непријатељским снагама, али су и даље покушавале да се помере на север да би се придружиле Четвртој Црвеној армији Џанга Гуотаа. Док су се Чангове војске приближавале Маоу у северном Гуиџоуу из три правца, Мао је маневрисао из окружења тако што је четири пута прешао реку Чишуи. Затим је Мао предводио Црвену армију, прешавши реку Ву и марширајући према Гуијангу. Глумио је напад на овај град када је Чанг био у посети. Чанг је наредио својој војсци у Кунмингу да крене на исток како би спасио Гујанг, али се Црвена армија одмах окренула ка Кунмингу и ушла у Јунан, где је река Јангце била лагано чувана.

У фебруару 1935. Маова супруга Хо Цучен родила је ћерку. Због тешких услова, дете је остало у локалној породици.[16][а]

Мост Лудинг

Комунистичке снаге су нападали и Куоминтанг и локални војсковође. Да би избегли фаталну конфронтацију, Џоу и Мао су маневрисали Црвеном армијом на југ и запад, преко Гуиџоуа, Сечуана и Јунана, симулишући нападе на Гуијанг и Кунминг да би прикрили своје кретање. Прва Црвена армија прешла је Јангце (део реке Ђинша) 9. маја 1935. године, коначно избегавши одлучну потеру, али је ипак морала да се носи са опасним планинским превојима на висинама до 4.000 метара, тешким климатским условима, несташицом хране, одећу, опрему и племена локалних етничких група непријатељских према кинеском нападу.[18] Црвена армија је морала да заузме речне прелазе које су бранили војсковође и националистичке трупе. Најпознатији је био мост Лудинг, који се у званичној историји величао као херојски тријумф.[19]

Сукоб са етничким војсковођама

Господари рата су често одбијали да помогну Куоминтангу против комунистичке Црвене армије, радије спашавајући своје снаге.

300 „Хампа бандита“ је уврштено у војску Куоминтангове војне комисије у Сечуану, где су били део напора централне кинеске владе да продре и дестабилизује локалне војсковође Хана као што је Љу Венхуи. Кинеска влада је настојала да оствари пуну контролу над пограничним областима против ратних вођа. Лиу је одбио да се бори са Црвеном армијом, да би спасио своју војску од уништења. Снаге војне комисије коришћене су у борби против Црвене армије, али су поражене када су комунистичке снаге заробили њиховог верског вођу.[20]

Комунистичке снаге на Дугом маршу сукобиле су се против хамских побуњеника 1934. године у побуни Хамба, који су бежали од снага тибетанске владе.[21]

Четврта Црвена армија

Током јуна и јула 1935, трупе под Маом ујединиле су се са Четвртом Црвеном армијом, коју је предводио Џанг Гуотао, која се повукла западно од Хенана. Џанг је кренуо другим путем евакуације и стигао је у Лјангхекоу са 84.000 војника у релативно добром стању. Чињеница да је имао контролу над супериорним снагама дала му је моћ да оспори ауторитет Џоуа и Маоа, чија се моћ углавном заснивала на подршци Партије. Џанг је захтевао да један од његових генерала, Чен Чангао, преузме Џоову позицију политичког комесара целе Црвене армије, и предложио је да Џанг сам замени Џу Деа у Војној комисији. Џанг је тврдио да би таква реорганизација створила „равноправнију“ организацију војске. Џоу се 18. јула одрекао положаја политичког комесара, а неколико руководећих положаја преузели су генерали Четврте Црвене армије.[18]

Ове промене нису имале дугорочни значај јер се Џанг и Мао нису слагали са правцем војске. Џанг је инсистирао да иде на југозапад, док је Мао инсистирао на одласку на север, према Шансију. До договора није дошло и две војске су се на крају поделиле, и свака је кренула својим путем.[18]

Четврта Црвена армија Џанга Гуотаа кренула је другачијим путем од Маоове, путујући на југ, затим на запад и на крају на север кроз Кину. На путу су Џангове снаге у великој мери уништиле снаге Чанг Кај Шека и његових кинеских муслиманских савезника, Ма клике. Остаци Џангових снага су се касније поново придружили елементима Друге Црвене армије пре него што су се на крају повезали са Маовим снагама у Шансију.[22]

Друга Црвена армија

Друга Црвена армија започела је сопствено повлачење западно од Хубеја у новембру 1935. године, предвођена Хе Лонгом, који је командовао Двадесетом армијом КМТ 1923. пре него што се придружио КПК. Године 1932. успоставио је совјет у граничном подручју Хунан-Ђангси, ау августу 1934. је добио команду над Другом Црвеном армијом, успостављајући базу у Хубеју. Претходница Прве Црвене армије, под називом Шести корпус, којом је командовао Сјао Ке, послата је ка Другој Црвеној армији два месеца пре почетка Дугог марша. Сјао Кеове снаге би се повезале са Хе Лонгом и његовом војском, али су изгубиле комуникацију са Првом армијом која је дошла позади. У том тренутку јединица Ли Џена је додељена Хе Лонговој команди, пошто је већ служила у Шестом корпусу.[23]

Друга Црвена армија је 19. новембра 1935. кренула у сопствени Дуги марш. Хе Лонгове снаге одбачене су западније од Прве Црвене армије, све до Лиђанга у провинцији Јунан, затим преко масива планине Јулонгсјуешан и кроз тибетанске висоравни западног Сечуана. Хе Лонг и Сјао Ке били су ожењени сестрама које су такође биле у пратњи војске. Хе Лонгова жена, Јиан Сјанрен, носила је ћерку коју је родила три недеље пре почетка повлачења. Јиан Сјанфо је родила сина у пустим мочварама северног Сечуана.[24] Снаге Друге армије задржале су два европска мисионара, Рудолфа Босхарта и Арнолиса Хејмана, на 16 месеци.[25] Босхарт је касније изнео свој извештај о детаљима свакодневног живота на Дугом маршу у књизи.[26]

Савез три армије

Маова Прва Црвена армија прошла је неколико мочвара након чега су ју напале снаге муслиманске Хуи Ма клике под генералима Ма Буфангом и Ма Букингом.[22] Коначно, октобра 1935, Маова војска је стигла до провинције Шанси и придружила се тамошњим локалним комунистичким снагама, предвођенима Љуом Џиданом, Гао Гангом и Сју Хајдонгом, који су већ успоставили совјетску базу у северном Шансију.[27] Остаци Џангове Четврте Црвене армије на крају су се поново придружили Маоу у Шансију, али са његовом војском уништеном, Џанг, чак ни као члан оснивач КПК, никада није могао да оспори Маов ауторитет.[22] После експедиције од скоро годину дана, Друга Црвена армија је 22. октобра 1936. стигла до Баоана (Шанси), познатог у Кини као „савез три армије“, и до краја Дугог марша.

Током читавог пута, комунистичка армија је одузимала имовину и оружје локалним војсковођама и велепоседницима, док је регрутовала сељаке и сиротињу. Ипак, само око 8.000 војника под Маовом командом, Армијом Првог фронта, на крају је стигло до коначног одредишта Јанан 1935. године. Од тога, мање од 7.000 је било међу првобитних 100.000 војника који су кренули у марш. Различити фактори су допринели губицима, укључујући умор, глад и хладноћу, болест, дезертерство и војне жртве. Током повлачења, чланство у партији је пало са 300.000 на око 40.000.[28]

У новембру 1935. године, убрзо након што се доселио у северни Шанси, Мао је званично преузео водећу позицију Џоу Енлаја у Црвеној армији. Након велике промене званичних улога, Мао је постао председник Војне комисије, са Џоуом и Денг Сјаопингом као потпредседникима. Након што је Џанг Гутао стигао у Шанкси, Денга је заменио Џанг. Ово је означило Маоа као еминентног лидера Партије, са Џоуом на другом месту иза Маоа. И Мао и Џоу ће задржати своје положаје до своје смрти, 1976. године.[27]

Последице

Комунистички вођа држи говор преживелима Дугог марша.

Иако плаћен високом ценом, Дуги марш је дао КПК потребну изолацију, омогућавајући њеној војсци да се опорави и обнови на северу. Такође је био изнимно значајан за позитивну репутацију КПК међу сељацима због одлучности и посвећености преживелих учесника Дугог марша. Мао је 1935. написао:

Дуги марш је манифест. Он је свету објавио да је Црвена армија војска хероја, док су империјалисти и њихови верни пси, Чанг Кај Шек и њему слични, импотентни. Она је прогласила њихов потпуни неуспех да нас опколе, прогоне, опструирају и пресретну. Дуги марш је такође пропагандна снага. Она је објавила око 200 милиона људи у једанаест провинција да је пут Црвене армије њихов једини пут ка ослобођењу.[29]

Поред тога, политика коју је Мао наредио да се сви војници придржавају, Осам тачака пажње, налагала је војсци да се према сељацима односи са поштовањем и да правично плаћа, уместо да конфискује било коју робу, упркос очајничкој потреби за храном и залихама. Ова политика је задобила подршку комунистима међу сељацима.[30]

Непријатељства су престала кад су националисти и кинески комунисти формирали номинални савез током Другог кинеско-јапанског рата од 1937. до 1945. године. Током ових година, КПК је истрајала и постепено ојачавала свој утицај. Црвена армија је водила дисциплиновану и организовану герилску кампању[31] против супериорних јапанских снага, омогућавајући јој да стекне искуство. По завршетку Другог светског рата у Кини, обновљена комунистичка Осма армија, касније названа Народноослободилачка армија, вратила се да протера Куоминтанг из континенталне Кине на острво Тајван. Од оснивања Народне Републике Кине 1949. године, Дуги марш је величан као пример снаге и отпорности КПК.

Дуги марш је учврстио Маов статус неоспорног вође КПК, иако је званично постао председник партије тек 1943. године. Други преживели Марша су такође постали истакнути партијски лидери све до 1990-их, укључујући Џу Деа, Лин Бјаоа, Љу Шаоћија, Донг Бивуа, Је Ђењинга, Ли Сјенњена, Јанг Шангкуна, Џоу Енлаја и Денг Сјаопинга.

Са 9 година, Сјанг Сјуан, нећак Хе Лонга, био је најмлађи учесник Дугог марша.[32]

Последњи познати преживели из Дугог марша, Ту Тонгђин, родом из Чангтинга, Фуџијан, умро је у 108. години 3. априла 2023. године.[33]

Наслеђе

Кинеска породица ракета „Дуги марш”, серија потрошног система за лансирање којим управља Кинеска национална свемирска администрација (ЦНСА), названа је по Дугом маршу.

Кинеска влада је 2006. године продуцирала филм „Мој дуги марш[34][35] који се односи на лична искуства измишљеног учесника у Дугом маршу. Филм, објављен у част 71. године од краја марша, био је други од три филма у серијалу филмова Осовина рата, који препричава догађаје који се протежу од битке на реци Сјанг до битке код моста Лудинг.

Извори

  1. ^ Zhang & Vaughan 2002, стр. 65.
  2. ^ Lai, Benjamin (2019). The Long March 1934–35 (на језику: енглески). Osprey Publishing Ltd. стр. 81—83. ISBN 978-1-4728-3400-3. 
  3. ^ Barnouin & Yu 2006, стр. 49–52.
  4. ^ Whitson, William W. and Huang, Chen-hsia. The Chinese High Command: A History of Communist Military Politics, 1927–71. New York: Praeger, 1973. pp. 57–58
  5. ^ Barnouin & Yu 2006, стр. 52–55.
  6. ^ Wilson, 51.
  7. ^ Vercamer, Arvo. The German Military Mission to China: 1927–1938. (Retrieved November 23, 2006)
  8. ^ Kampen, Thomas (2000). Mao Zedong, Zhou Enlai and the Evolution of the Chinese Communist Leadership. Nordic Institute of Asian Studies. стр. 58—61. ISBN 87-87062-76-3. 
  9. ^ Barnouin & Yu 2006, стр. 56–57.
  10. ^ Mao Zedong, On Tactics...: Note 26 retrieved 2007-02-17
  11. ^ а б в Barnouin & Yu 2006, стр. 58.
  12. ^ а б в г Barnouin & Yu 2006, стр. 59.
  13. ^ Barnouin & Yu 2006, стр. 60–61.
  14. ^ а б Barnouin & Yu 2006, стр. 60.
  15. ^ а б Kampen, Thomas (2000). Mao Zedong, Zhou Enlai and the Evolution of the Chinese Communist Leadership. Nordic Institute of Asian Studies. стр. 67—68. ISBN 87-87062-76-3. 
  16. ^ Shuyun, Sun (16. 3. 2006). „Mao's lost children”. The Guardian. London. Приступљено 2007-03-15. 
  17. ^ George Mason University, History News Network: Woman wonders whether she is Mao's abandoned Long March daughter Архивирано септембар 27, 2007 на сајту Wayback Machine (Retrieved 2007-03-15)
  18. ^ а б в Barnouin & Yu 2006, стр. 61.
  19. ^ Chang, Jung (2005). Mao: The Unknown Story. Alfred A. Knoff. 
  20. ^ Hsiao-ting Lin (2010). Modern China's ethnic frontiers: a journey to the west. 67 of Routledge studies in the modern history of Asia (illustrated изд.). Taylor & Francis. стр. 52. ISBN 978-0-415-58264-3. Приступљено 2011-12-27. „A force of about 300 soldiers was organized and augmented by recruiting local Khampa bandits into the army. The relationship between the Consolatory Commission and Liu Wenhui seriously deteriorated in early 1936, when the Norla Hutuktu 
  21. ^ Arpi, Claude. „The Karma of Tibet” (PDF). стр. 95—96. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г. Приступљено 24. 4. 2014. 
  22. ^ а б в New Long March 2: Fourth Front Army Архивирано септембар 28, 2007 на сајту Wayback Machine (Retrieved November 23, 2006)
  23. ^ Wiles, Sue (2015). „Li Zhen”. Ур.: Lee, Lily Xiao Hong; Stefanowska, A. D.; Ho, Clara Wing-chung. Biographical Dictionary of Chinese Women: The Qing Period 1644–1911. Oxford: Routledge. ISBN 978-0-7656-0798-0. 
  24. ^ China Daily (November 23, 2003): Stepping into history (Retrieved November 23, 2006)
  25. ^ The New Long March, Photo Archive (January 5, 2005): Kidnapped! Архивирано септембар 28, 2007 на сајту Wayback Machine Retrieved 2007-03-15
  26. ^ Bosshardt, Rudolf A. (1936). The Restraining Hand: Captivity for Christ in China. Hodder and Stoughton, London. 
  27. ^ а б Barnouin & Yu 2006, стр. 62.
  28. ^ Yang, Benjamin (1990). From Revolution to Politics: Chinese Communists on the Long March. Westview Press. стр. 233. ISBN 0-8133-7672-6. 
  29. ^ Mao Zedong, in On Tactics against Japanese Imperialism (December 27, 1935): "The Characteristics of the Present Political Situation" Архивирано децембар 12, 2008 на сајту Wayback Machine (Retrieved November 25, 2006)
  30. ^ Indo-Asian News Service (October 22, 2006): Retracing Mao's Long March[мртва веза] (Retrieved November 23, 2006)
  31. ^ *Griffith, Samuel B. (translator) (2005). On Guerrilla Warfare by Mao Tse-tung (1937). Dover Books on History. стр. 94. ISBN 0-486-44376-0. 
  32. ^ „Youngest solider of the Long March dies at 97”. China Daily. 2023-02-12. Приступљено 2024-01-16. 
  33. ^ „The 109-year-old founding major general Tu Tongjin passed away”. 
  34. ^ Gov.cn, Chinese government official web portal: My Long March Архивирано септембар 28, 2011 на сајту Wayback Machine, retrieved 2008-10-18
  35. ^ People's Daily Online (October 17, 2006) Chinese military leader attends movie premiere commemorating Long March, retrieved 2008-10-18

Литература

Види још


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>

Read other articles:

Nuclear power plant in New Brunswick, Canada. CANDU reactor Point Lepreau NuclearGenerating StationTransmission lines leading to the Point Lepreau Nuclear Generating Station in background at left.CountryCanadaLocationPoint Lepreau,Musquash Parish, New BrunswickCoordinates45°04′08″N 66°27′17″W / 45.06889°N 66.45472°W / 45.06889; -66.45472StatusOperating. Reactivated to full service 23 November 2012 after undergoing Life Extension Project since March 2008.Con...

 

2010 يناير فبراير مارس أبريل مايو يونيو يوليو أغسطس سبتمبر أكتوبر نوفمبر ديسمبر مايو 2010 عدد الأيام 31 أول يوم السبت 1 مايو 2010سادسُ يومٍ من الأسبوع 17 آخر يوم الاثنين 31 مايو 2010أولُ يومٍ من الأسبوع 22 جدول التقويم مايو أسبـ إثنـ ثلاثـ أربـ خميـ جمعـ سبت أحد 17           1 2 18 ...

 

Openingspagina van Die Boten des Todes in het werk van Grimm (1840, dl 2, pag. 393) De boodschappers van de dood of De boden van de dood is een sprookje uit Kinder- und Hausmärchen met volgnummer KHM177, opgetekend door de gebroeders Grimm. De oorspronkelijke naam is Die Boten des Todes. Het verhaal Leeswaarschuwing: Onderstaande tekst bevat details over de inhoud of de afloop van het verhaal. Een reus wandelt over een straatweg als er ineens een man voor hem springt en hem laat stoppen. De ...

Ekor prehensil. Prehensilitas adalah kualitas dari bagian tubuh atau organ yang telah beradaptasi untuk mencengkram atau memegang. Kata prehensilitas berasal dari istilah Latin prehendere, yang berarti untuk memegang. Contoh Bagian tubuh yang dapat menjadi prehensil meliputi: Kaki prehensil: Tangan dari primata semuanya prehensil dengan derajat yang bervariasi Cakar dari kucing Kaki dari burung pengicau Ekor prehensil – Berbagai jenis kadal memiliki ekor prehensil (genus gekko, chameleons, ...

 

2006 studio album by Anouar BrahemLe Voyage de SaharStudio album by Anouar BrahemReleasedApril 4, 2006 (2006-04-04)RecordedFebruary 2005StudioAuditorio Radio SvizzeraLugano, SwitzerlandGenreJazzLength63:44LabelECMECM 1915ProducerManfred EicherAnouar Brahem chronology Le Pas du Chat Noir(2002) Le Voyage de Sahar(2006) The Astounding Eyes of Rita(2009) Le Voyage de Sahar is an album by Tunisian oud player Anouar Brahem recorded in February 2005 and released on ECM April t...

 

2000 single by No Doubt For other songs, see Ex-Girlfriend (disambiguation). Ex-GirlfriendSingle by No Doubtfrom the album Return of Saturn B-side Leftovers Big Distraction Full Circle ReleasedMarch 13, 2000 (2000-03-13)StudioVarious (Los Angeles)Length3:31Label Interscope Trauma Songwriter(s) Gwen Stefani Tom Dumont Tony Kanal Producer(s)Glen BallardNo Doubt singles chronology New (1999) Ex-Girlfriend (2000) Simple Kind of Life (2000) Audio samplefilehelpMusic videoEx-Girlfrie...

South Korean television series Golden HousePromotional posterAlso known asGood Harvest VillaGenreComedy, ThrillerWritten byJang Hang-jun Kim Eun-heeDirected byJo Hyun-takStarringShin Ha-kyun Lee Bo-young Baek Yoon-sikCountry of originSouth KoreaOriginal languageKoreanNo. of episodes20ProductionProduction companyJS PicturesOriginal releaseNetworktvNReleaseMarch 5 (2010-03-05) –May 27, 2010 (2010-05-27) Golden House[1] (Korean: 위기일발 풍년빌라; RR...

 

Centre de formation de l'AJ AuxerreGénéralitésAdresse Route de Vaux, 89000 AuxerreConstruction et ouvertureDébut de construction 7 décembre 1981Ouverture 1982Inauguration 27 septembre 1982 (ancien centre) 8 septembre 2014 (nouveau centre)UtilisationClubs résidents AJ AuxerrePropriétaire AJ AuxerreAdministration AJ AuxerreLocalisationCoordonnées 47° 47′ 09″ N, 3° 35′ 26″ ELocalisation sur la carte de FranceLocalisation sur la carte de Bourgogne-F...

 

Kabupaten Indragiri HilirKabupatenTranskripsi bahasa daerah • Abjad Jawiاندراڬيري هيليرTradisi manongkah yang dilakukan di Pantai Bidari, Indragiri Hilir LambangJulukan: Seribu ParitPetaKabupaten Indragiri HilirPetaTampilkan peta SumatraKabupaten Indragiri HilirKabupaten Indragiri Hilir (Indonesia)Tampilkan peta IndonesiaKoordinat: 0°18′56″S 103°09′29″E / 0.3156°S 103.1581°E / -0.3156; 103.1581Negara IndonesiaProvins...

Jazz standard recorded by the Dave Brubeck Quartet For other uses, see Take Five (disambiguation). Take FiveSingle by Dave Brubeck Quartetfrom the album Time Out B-sideBlue Rondo à la TurkReleasedSeptember 21, 1959 (1959-09-21);May 22, 1961 (reissue)RecordedJuly 1, 1959StudioCBS 30th Street, New York CityGenreWest Coast cool jazzLength2:55 (single version)5:28 (album version)LabelColumbia 4-41479Composer(s)Paul DesmondProducer(s)Teo MaceroDave Brubeck Quartet singles chronolog...

 

St. Croix State ParkA lake in Saint Croix State ParkLocation of Saint Croix State Park in MinnesotaShow map of MinnesotaSaint Croix State Park (the United States)Show map of the United StatesLocationPine, Minnesota, United StatesCoordinates45°58′27″N 92°35′1″W / 45.97417°N 92.58361°W / 45.97417; -92.58361Area33,895 acres (137.17 km2)Elevation935 ft (285 m)[1]Established1943Governing bodyMinnesota Department of Natural Resources U...

 

1999 Japanese film Ley LinesTheatrical release posterDirected byTakashi MiikeScreenplay byIchiro Ryu[1]Produced byToshiki Kimura[1]Starring Show Aikawa Samuel Pop Aning Takeshi Caesar Yukie Itou Michisuke Kashiwaya CinematographyNaosuke Imaizumi[1]Edited byYasushi Shimamura[1]Music byKoji Endo[1]Productioncompanies Daiei Excellent Film[1] Distributed byDaiei[1]Release date May 22, 1999 (1999-05-22) (Japan) Running time...

Australian anti-vaccine activist Stephanie MessengerKnown forAnti-Vaccine activistWebsitehttp://naturematters.info/ This article is part of a series onAlternative medicine General information Alternative medicine History Terminology Alternative veterinary medicine Quackery (health fraud) Rise of modern medicine Pseudoscience Antiscience Skepticism Scientific Therapeutic nihilism Fringe medicine and science Acupressure Acupuncture Alkaline diet Anthroposophic medicine Apitherapy Applied k...

 

Mohammad SawiPamen Ahli Pangdam V/Brawijaya Bid. EkonomiPetahanaMulai menjabat 13 Oktober 2022Danpomdam V/ BrawijayaMasa jabatan29 Maret 2021 – 13 Oktober 2022PendahuluEka Wijaya PermanaPenggantiReza Muhammad Nasution Informasi pribadiLahir30 Januari 1970 (umur 53)Bangkalan, Madura, Jawa TimurSuami/istriHikmah SawiAlma materSepa PK TNI (1995)Karier militerPihak IndonesiaDinas/cabang TNI Angkatan DaratMasa dinas1995—sekarangPangkat KolonelSatuanPolisi Militer (C...

 

Silverstein Shane Told, en un concierto de la banda en Milwaukee, EE. UU; el 11 de octubre de 2008Datos generalesOrigen Ontario, CanadáInformación artísticaGénero(s) Post-hardcore[1]​[2]​ • emo[3]​[4]​[5]​ • screamo[6]​ • indie rock[7]​ • hardcore punk[5]​Período de actividad 2000-presenteDiscográfica(s) Victory, Hopeless, Rise, UNFDWebSitio web silversteinmusic.comMiembros Shane ToldPaul Marc RousseauJosh BradfordBilly H...

Historic building in Jakarta, Indonesia Pancasila BuildingGedung PancasilaThe front facade of the Pancasila Buildinglocation within JakartaFormer namesResidence of Hertog Bernhard; VolksraadgebouwGeneral informationStatusused as museumTypeGovernment buildingArchitectural styleIndies Empire styleLocationJakarta, IndonesiaAddressJl. Pejambon No. 6, Jakarta 10410Coordinates6°10′28″S 106°50′1″E / 6.17444°S 106.83361°E / -6.17444; 106.83361Construction startedea...

 

Franz SuchomelBorn(1907-12-03)3 December 1907Krumau, Austro-Hungarian EmpireDied18 December 1979(1979-12-18) (aged 72)Altötting, Bavaria, West GermanyAllegiance Nazi GermanyService/branch SchutzstaffelRankUnterscharführer Franz Suchomel (3 December 1907 – 18 December 1979)[1] was a Sudeten German Nazi war criminal. He participated in the Action T4 euthanasia program, in Operation Reinhard, and the Einsatzgruppen actions in the Adriatic operational zone. He was convicted ...

 

Уйгурский язык Самоназвание Уйғур тили, Uyghur tili, ئۇيغۇر تئلى Страны Китай, Казахстан и др. Регионы  Восточный Туркестан Официальный статус СУАР (региональный язык) Общее число говорящих ~10 млн[1] Рейтинг 98 Статус уязвимый Классификация Категория Языки Евразии Алтайс...

Мережа Ο.Σ.Ε. Організація грецьких залізниць (грец. Οργανισμός Σιδηροδρόμων Ελλάδος або Ο.Σ.Ε.) — грецька національна залізнична компанія. Зміст 1 Наслідки боргової кризи 2 Станції 3 Примітки 4 Посилання Наслідки боргової кризи Докладніше: Боргова криза в Греції 2010 рок...

 

ГородЛеуварденнидерл. Leeuwarden з.-фриз. Ljouwert Флаг Герб 53°12′ с. ш. 5°47′ в. д.HGЯO Страна  Нидерланды Провинция Фрисландия Община Леуварден Бургомистр Сибранд ван Харсма Бюма История и география Основан 1435 Площадь 84,10 км² Высота центра 3 м Часовой пояс UTC+1:00, лет...

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!