Даугавпилс или Двинск (лет.Daugavpils, рус.Двинск, Борисогљебск, нем.Dünaburg, пољ.Dźwinów) други је по величини град у Летонији, на крајњем југоистоку државе. Град чини самосталну градску општину у Летонији, око које се налази и сеоска општина Даугавпилс. Даугавпилс је и историјско средиште историјске покрајине Латгалије.
Град Даугавпилс смештен је на крајњем југоистоку Летоније, близу државне тромеђе са Белорусијом (33 km) и Литванијом (25 km). Од главног града Риге град је удаљен 230 км југоисточно.
Рељеф: Даугавпилс се налази у историјској покрајини Латгалији. Град се налази у равничарском подручју, на приближно 94 метра надморске висине.
Воде: Град Даугавпилс развио се око реке Даугаве, којој дугује име (у преводу „град на Даугави"). Река дели град на већи, северни и мањи, јужни део. Град је окружен са више мањих језера ледничког порекла.
У 19. веку град доживљава привредни процврат, чему је допринело и бројно јеврејско становништво (44% 1897. године).
Град у 20. век ушао са 70 хиљада становника. 1920. године он је прикључен новооснованој Летонији. 1940. године прикључен је СССР-у, али је ускоро пао у руке Трећег рајха (1941-44.). После рата град је био у саставу Летонске ССР, да би се поновним успостављањем летонске независности 1991. године нашао у границама Летоније.
Становништво
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (октобар 2024.)
Популација (ист.): Даугавпилс
Година
Становништво
Последњих деценија број страновника у Даугавпилсу опада због пограничног карактера града (како у држави тако и у Европској унији), великог удела нелетонског становништва и лоше градске привреде.
Етнички састав: Током 20. века градско становништво из корена је промењено - Немци и Јевреји су нестали, Пољаци су изгублили некадашњи значај, а број Летонаца и Руса је значајно нарастао. Словенско становништво чини више од 80% становништва града, по чему је Даугавпилс први у Летонији. Матични Летонци чине свега шестину становништва. Национални састав је следећи: