Водене биљке

Бели локвањ

Водене биљке су васкуларне биљке које су се прилагодиле животу у воденим срединама (сланој или слатководној води). Они се такође називају хидрофити или макрофити, да би се разликовали од алги и других микрофита (фитопланктона). У језерима, рекама и мочварама, водена вегетација обезбеђује покривач за водене животиње као што су рибе, водоземци и водени инсекти, ствара супстрат за бенталске бескичмењаке, производи кисеоник путем фотосинтезе и служи као храна за неке биљоједе дивље животиње.[1] Познати примери водених биљака су локвањ, лотос, пачја папрат, ацола, плавун, кроцањ, кобиљи реп, водена салата и водени зумбул.[2][3]

Иако морске траве, које су велике вишећелијске морске алге, имају сличне еколошке функције као и водене биљке као што је морска трава, оне се обично не називају макрофитима јер им недостаје специјализовани корен/ризоидни систем биљака.[4] Уместо тога, морске траве имају држаче, структура налик корену која учвршћује водене сесилне организме,[5] који служе само као сидра и немају апсорпциону функцију.

Водене биљке захтевају посебне адаптације за пловност на површини воде. Најчешћа адаптација је присуство лаких ћелија унутрашњег паковања, аеренхима, али су чести и плутајући листови и фино сецирани листови.[6][7][8] Водене биљке успевају само у води или земљишту које је често засићено водом, па су стога уобичајена компонента мочвара.[9][10] Једна од највећих водених биљака на свету је боливијски локвањ, који држи Гинисов светски рекорд по томе што има највећи неподељени лист, са пречником од 3,2 м.[11] Најмања је безкоренска ситна лећа, која има само 1 мм у пречнику.[12] Многе мале животиње користе водене биљке као заштитна склоништа од предатора, како одозго тако и испод површине воде.[13]

Индијски лотос

Водене биљке су важни аутотрофни организми и основа су мреже хране за многе водене биљке, посебно мочварне врсте.[14] Они се такмиче са фитопланктонима за вишак хранљивих материја као што су азот и фосфор, чиме се смањује распрострањеност еутрофикације и штетног цветања алги, и имају значајан утицај на хемију приобалног земљишта јер њихово лишће, стабљика и корење успоравају проток воде, заустављајући седименте и загађиваче. Вишак седимента се таложи у речно корито због смањеног протока, а неке водене биљке такође имају симбиотске микробе способне да фиксирају азот и разбију загађиваче заробљене и/или апсорбоване корењем.[4][15][16] Историјски гледано, водене биљке су мање проучаване од копнених биљака,[17] а управљање воденом вегетацијом постаје све више истраживано поље,[18] као средство за смањење пољопривредног загађења водених тела.[19][20]

Карактеристике

Карактеристике водених биљака су:

  • Танка мембрана
  • Поре које су обично затворене због воде у изобиљу
  • Повећање броја пора са обе стране листа
  • Мало корење због воде која може да уђе директно кроз лист
  • Специјализован корен за узимање кисеоника

Дистрибуција

Главни фактор који контролише дистрибуцију водених биљака је доступност воде. Међутим, други абиотички фактори такође могу да контролишу њихову дистрибуцију, укључујући доступност хранљивих материја, доступност угљен-диоксида и кисеоника, температуру воде, карактеристике супстрата, транспарентност воде,[21] кретање воде и салинитет.[10] Такође, биотички фактори као што су испаравање,[10] такмичење за светлост,[21] колонизација гљивама,[22] и алелопатија[23] утичу на појаву макрофита.

Еволуција

Водене биљке су се прилагодиле да живе у слаткој или сланој води. Водене васкуларне биљке су настале у више наврата у различитим породицама биљака. [6][24] Могу бити папрати или скривеносеменице (укључујући и монокотиледоне и дикотиледоне биљке). Једине скривеносеменице које могу да расту потпуно потопљене у морску воду су морске траве.[25] Примери се налазе у родовима као што су Thalassia и Zostera. Водено порекло скривеносеменица је подржано доказима да је неколико најранијих познатих фосилних скривеносеменица било водено. Водене биљке су филогенетски добро распршене по скривеносеменицама, са најмање 50 независних порекла, иако чине мање од 2% врста скривеносеменица.[26] Archaefructus представља један од најстаријих, најкомплетнијих фосила скривеносеменица, који је стар око 125 милиона година.[27] Ове биљке захтевају посебне адаптације за живот потопљен у воду или плутајући на површини.[27]

Адаптација

Репродукција

Иако већина водених скривеносеменица може да се размножава цветањем и постављањем семена, многе су такође еволуирале да имају екстензивну асексуалну репродукцију помоћу ризома и туриона.[7]

Фотосинтеза

Потопљене водене биљке имају ограниченији приступ угљен-диоксиду у поређењу са копненим биљкама. Оне такође могу искусити смањен ниво светлости.[28] Код водених биљака дифузни гранични слојеви око потопљених листова и фотосинтетичких стабљика варирају у зависности од дебљине, облика и густине листова и главни су фактор одговоран за значајно смањену брзину транспорта гасова преко границе лист/вода и стога у великој мери инхибирају транспорт угљен-диоксида.[28] Да би се превазишло ово ограничење, многе водене биљке су еволуирале да метаболишу бикарбонатне јоне као извор угљеника.[28]

Променљиве животне средине утичу на тренутне брзине фотосинтезе водених биљака и пигмената фотосинтетских ензима.[29] У води интензитет светлости брзо опада са дубином. Дисање је такође веће у мраку по јединици запремине медијума у ​​којем живе.[29]

Морфологија

Потпуно потопљене водене биљке имају малу потребу за чврстим или дрвенастим ткивом, јер су у стању да одрже своју позицију у води плутањем, типично из празнина испуњених гасом или чврстих ћелија аеренхима.[30] Када се уклоне из воде, такве биљке су обично млохаве и брзо губе тургор.[30]

Воденим биљкама које живе у рекама, међутим, треба довољно структурног ксилема да не би биле оштећене брзом текућом водом, а такође су им потребни јаки механизми везивања, како би избегле да буду ишчупане речним током.

Многе потпуно потопљене биљке имају фино исечене листове, вероватно да би се смањио отпор у рекама и да би се обезбедила знатно већа површина за размену минерала и гасова.[30] Неке врсте биљака, као што је Ranunculus aquatilis, имају два различита облика листова, са фино исеченим листовима који су потпуно потопљени, и целим листовима на површини воде.[31]

Неке биљке мирних вода могу променити свој положај у воденом стубу у различитим годишњим добима. Један значајан пример је тестерица, који почива на дну воденог тела, али полако исплива на површину у касно пролеће да би његов цваст могао да изађе на ваздух. Док се уздиже кроз воду, ствара корење и вегетативне ћерке биљке помоћу ризома. Када је цветање завршено, биљка се спушта у воду и корени атрофирају.[32][33]

Код плутајућих водених скривеносеменица, листови су еволуирали тако да имају само стоме на горњој површини да би искористили атмосферски угљен-диоксид.[30] Размена гасова се првенствено дешава преко горње површине листа. Због свог воденог окружења, биљке нису изложене ризику од губитка воде кроз стоме и стога се не суочавају са ризиком од дехидрације.[34] За фиксацију угљеника, неке водене скривеносеменице су у стању да апсорбују угљен-диоксид из бикарбоната у води, што је особина која не постоји код копнених биљака.[28] Скривеносеменице које користе бикарбонат могу одржавати нивое угљен-диоксида на задовољавајућем нивоу, чак и у окружењима са ниским нивоом угљеника.[28]

Пловност

Због свог окружења, водене биљке доживљавају пловност која се супротставља њиховој тежини.[35] Због тога је њихов ћелијски омотач далеко флексибилнији и мекши, због недостатка притиска који доживљавају копнене биљке.[35] Такође је познато да зелене алге имају изузетно танке ћелијске зидове због свог воденог окружења, а истраживања су показала да су зелене алге најближи предак живим копненим и воденим биљкама.[36] Копнене биљке имају чврсте ћелијске зидове намењене да издрже тешке временске услове, као и да држе биљку усправно, јер се биљка одупире гравитацији. Гравитропизам, заједно са фототропизмом и хидротропизмом, су особине за које се верује да су еволуирале током преласка из водене у копнену средину.[37][38] Копнене биљке више нису имале неограничен приступ води и морале су да еволуирају, да траже хранљиве материје у свом новом окружењу, као и да развијају ћелије са новим сензорним функцијама, као што су статоцити.

Копнене биљке у воденим срединама

Копнене биљке могу да претрпе физиолошке промене када су потопљене услед поплава. Када је копнена биљка потопљена, откривено је да нови раст има тање листове и тање ћелијске зидове од листова на биљци која је расла док је била изнад воде, заједно са нивоом кисеоника који је виши у делу биљке која се узгаја под водом, у односу на делове који су расли у земљи.[39] Ово се сматра обликом фенотипске пластичности јер биљка, једном потопљена, доживљава промене у морфологији које боље одговарају њиховом новом воденом окружењу.[39] Међутим, док неке копнене биљке могу бити у стању да се краткорочно прилагоде воденом станишту, можда неће бити могуће размножавати се под водом, посебно ако се биљка обично ослања на копнене опрашиваче.

Класификација макрофита

На основу облика раста, макрофити се могу окарактерисати као:[40][41][42]

  • Емергентне биљке
  • Потопљене биљке
    • Укорењене биљке: укорењене у подлогу
    • Неукорењене биљке: слободно плута у воденом стубу
    • Причвршћене биљке: причвршћене за подлогу, али не кореном
  • Биљке којима плута лишће
  • Слободно плутајуће биљке

Емергентне биљке

Емергентна биљка је она која расте у води, али пробија површину тако да је делимично изложена ваздуху. Заједно, такве биљке су емергентна вегетација.[41]

Ова навика се развила зато што лишће може ефикасније да фотосинтетише у ваздуху и у конкуренцији потопљених биљака, али често је главна ваздушна карактеристика цвет и са њим повезан репродуктивни процес. Ова карактеристика омогућава опрашивање ветром или летећим инсектима.[41][43]

Постоје многе врсте емергентних биљака, међу којима су трска, папирус, врсте Шевара, водољуб и дивља рижа. Неке врсте, као што је поточњак, могу расти у води као емергентне биљке, али су способне да цветају у мочварама или у влажној земљи.[44]

Потопљене биљке

Потопљени макрофити у потпуности расту под водом са корењем причвршћеним за супстрат (нпр. Myriophyllum spicatum) или без икаквог коренског система (нпр. Ceratophyllum demersum). Хелофити су биљке које расту делимично потопљене у мочварама и поново израстају из пупољака испод површине воде.[45]

Биљке којима плута лишће

Макрофити са плутајућим лишћем имају коренски систем причвршћен за подлогу или дно воденог тела, са листовима који плутају на површини воде. Уобичајени макрофити са плутајућим лишћем је локвањ.[46]

Слободно плутајуће биљке

Слободно плутајући макрофити налазе се суспендовани на површини воде, са кореном који није причвршћен за супстрат, седимент или дно воденог тела. Лако се разносе ваздухом и обезбеђују тло за размножавање комараца.[46]

Морфолошка класификација

Многе могуће класификације водених биљака засноване су на морфологији.[6] Један пример има шест група:[9]

  • Амфифити: биљке које су прилагођене да живе под водом или на копну
  • Елодеиди: биљке стабљике које завршавају цео животни циклус потопљене, или само са својим цветовима изнад водене линије
  • Изоетиде: биљке розете које завршавају цео свој животни циклус потопљене
  • Хелофити: биљке укорењене на дну, али са листовима изнад водене линије
  • Нимфеиде: биљке укорењене на дну, али са листовима који плутају на површини воде
  • Неустон: васкуларне биљке које слободно плутају у води

Функције макрофита у воденим системима

Макрофити обављају многе функције у воденим екосистемима и пружају услуге људском друштву. Једна од важних функција које обављају макрофити је узимање растворених хранљивих материја укључујући азот и фосфор.[47] Макрофити се широко користе у изграђеним мочварама широм света за уклањање вишка азота и фосфора из загађене воде.[48] Поред директног уноса хранљивих материја, макрофити индиректно утичу на кружење хранљивих материја, посебно на кружење азота, тако што утичу на денитрификујуће бактеријске функционалне групе које насељавају корење и изданке макрофита.[49] Макрофити подстичу седиментацију суспендованих чврстих материја смањујући тренутне брзине,[50] ометају ерозију стабилизацијом површина тла.[51] Макрофити такође обезбеђују просторну хетерогеност у иначе неструктурираном воденом стубу. Комплексност станишта коју обезбеђују макрофити има тенденцију да повећа разноврсност и густину и риба и бескичмењака.[52]

Додатна вредност макрофита специфичних за локацију је то што обезбеђује станиште дивљих животиња и чини системе за третман отпадних вода естетски задовољавајућим.[53]

Употреба и значај за људе

Светска аквакултурна производња прехрамбених риба и водених биљака, 1990–2016

Прехрамбени усеви

Неке водене биљке се користе као извор хране. Примери укључују дивљу ражу (Zizania), кинески водени кестен (Eleocharis dulcis), водени орашак (Trapa natans), индијски лотос (Nelumbo nucifera), водени спанаћ (Ipomoea aquatica), бодљикави локвањ (Euryale ferox) и поточарку (Rorippa nasturtium-aquaticum).[54][55]

Биоассессмент

Смањење заједнице макрофита може указивати на проблеме са квалитетом воде и промене у еколошком статусу водног тела. Такви проблеми могу бити резултат превелике замућености, хербицида или заслањивања. Супротно томе, превисоки нивои хранљивих материја могу створити преобиље макрофита, што заузврат може ометати обраду језера.[56] Узорак нивоа макрофита лаке со узима, не захтева лабораторијску анализу и лако се користи за израчунавање једноставних метрика обиља.[57]

Потенцијални извори терапеутских средстава

Фитохемијска и фармаколошка истраживања сугеришу да су слатководни макрофити, као што су готу кола, индијски лотос, поточарка, водени спанаћ и водена јагорчевина, обећавајући извори антиканцерогених и антиоксидативних природних производа.[58]

Утврђено је да екстракти стабљике и корена водене јагорчевине, као и плода, листа и стабљике биљке Monochoria hastata, имају инхибициону активност липоксигеназе. Екстракт топле воде припремљен од листа водене јагорчевине испољава инхибициону активност алфа глукозидазе снажнију од акарбозе.[59]

Пречишћавање отпадних вода

Макрофити имају суштинску улогу, у неким облицима, пречишћавања отпадних вода, најчешће у пречишћавању отпадних вода малог обима, коришћењем изграђених мочвара или у полирању лагуна за веће шеме.[47]

Инвазивне водене биљке

Увођење алохтоних водених биљака довело је до бројних примера широм света да су такве биљке постале инвазивне и да често доминирају срединама у које су унете.[60] Такве врсте укључују водени зумбул, који је инвазиван на многим тропским и суптропским локацијама, укључујући већи део југа Сједињених Америчких Држава, многе азијске земље и Аустралију. Новозеландски каменчић је високо инвазивна биљка у умереним климатским условима, која се шири од маргиналне биљке до обухватања читавог тела многих језера, до скоро потпуног искључивања других биљака и животиња.[61]

Остале значајне инвазивне биљне врсте укључују плутајућу пениворт,[62] коврџаву језерцу,[61] азолу[61] и папагајево перо.[63] Многе од ових инвазивних биљака продате су као биљке за оксигенацију за акваријуме или као украсне биљке за баштенскеа језерца, а затим су пренете у животну средину.[61]

У 2012. години, свеобухватним прегледом страних водених биљака у 46 европских земаља пронађено је 96 страних водених врста. Ове врсте су првенствено биле пореклом из Северне Америке, Азије и Јужне Америке. Најраспрострањенија страна биљка у Европи била је водена куга (пронађена у 41 европској земљи), затим азола (пронађена у 25 земаља) и валисперија (пронађена у 22 земље).[60] Земље са највише забележених страних водених биљних врста биле су Француска и Италија са 30 врста, затим Немачка са 27 врста, и Белгија и Мађарска са 26 врста.[60]

Европска и медитеранска организација за заштиту биља објавила је препоруке европским нацијама које заговарају ограничавање или забрану трговине инвазивним страним биљкама.[64]

Види још

Референце

  1. ^ US EPA, OW (2015-08-31). „Wetlands Monitoring and Assessment”. www.epa.gov (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
  2. ^ AlphaWolf (2023-06-14). „3 Types of water plants( Aquatic plants )”. Maalavya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
  3. ^ „free-floating aquatic plants: Topics by Science.gov”. www.science.gov (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
  4. ^ а б Krause‐Jensen, Dorte; Sand‐Jensen, Kaj. „Light attenuation and photosynthesis of aquatic plant communities”. Limnology and Oceanography (на језику: енглески). 43 (3): 396—407. ISSN 0024-3590. doi:10.4319/lo.1998.43.3.0396. 
  5. ^ Thomas, David N. (2002). Seaweeds. Life series. London: Natural History Museum. ISBN 978-0-565-09175-0. 
  6. ^ а б в Simonsen, Reimer. „SCULTHORPE, C. D.: The Biology of Aquatic Vascular Plants. 610 S. London: Edward Arnold Ltd. 1967, £ 66 s. net”. Internationale Revue der gesamten Hydrobiologie und Hydrographie. 53 (2): 353—354. ISSN 0020-9309. doi:10.1002/iroh.19680530207. 
  7. ^ а б Wetzel, Robert G. „Hutchinson, G. E. 1975. A treatise on limnology, v. 3. Limnological botany. John Wiley & Sons, New York, London, Sydney, and Toronto, xii + 660 p. $30.00.”. Limnology and Oceanography. 21 (6): 929—930. ISSN 0024-3590. doi:10.4319/lo.1976.21.6.0929. 
  8. ^ Cook, Christopher D. K., ур. (1974). Water plants of the world: a manual for the identification of the genera of freshwater macrophytes. The Hague: Junk. ISBN 978-90-6193-024-2. 
  9. ^ а б Roberts, Thomas H. „Wetland ecology”. Wetlands. 21 (3): 448—449. ISSN 0277-5212. doi:10.1672/0277-5212(2001)021[0448:r]2.0.co;2. 
  10. ^ а б в Keddy, Paul A. (2017-05-18), Restoration of Freshwater Wetlands, Routledge, стр. 243—260, ISBN 978-1-315-68597-7, Приступљено 2024-12-02 
  11. ^ „World’s largest giant waterlily officially recognised by Guinness World Records | Kew”. www.kew.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
  12. ^ „Wolffia - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2024-12-02. 
  13. ^ „Pontederia - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2024-12-02. 
  14. ^ Chambers, Patricia A. „Light and Nutrients in the Control of Aquatic Plant Community Structure. II. In Situ Observations”. The Journal of Ecology. 75 (3): 621. doi:10.2307/2260194. 
  15. ^ Lehr, Jay H.; Keeley, Jack (ур.). Water Encyclopedia (на језику: енглески) (1 изд.). Wiley. ISBN 978-0-471-44164-9. doi:10.1002/047147844x.sw2162, isbn 9780471478447, archived from the original on 2019-12-21, retrieved 2019-11-16 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ). 
  16. ^ Cowardin, Lewis M. (1979). Classification of wetlands and deepwater habitats of the United States. Washington, D.C. :: Fish and Wildlife Service, U.S. Dept. of the Interior,. 
  17. ^ Maréchal, Eric (2019-11-22). „Marine and Freshwater Plants: Challenges and Expectations”. Frontiers in Plant Science. 10. ISSN 1664-462X. doi:10.3389/fpls.2019.01545. 
  18. ^ Nichols, Stanley; Weber, Steven; Shaw, Byron. „A Proposed Aquatic Plant Community Biotic Index for Wisconsin Lakes”. Environmental Management. 26 (5): 491—502. ISSN 0364-152X. doi:10.1007/s002670010107. 
  19. ^ Quilliam, Richard S.; van Niekerk, Melanie A.; Chadwick, David R.; Cross, Paul; Hanley, Nick; Jones, Davey L.; Vinten, Andy J.A.; Willby, Nigel; Oliver, David M. „Can macrophyte harvesting from eutrophic water close the loop on nutrient loss from agricultural land?”. Journal of Environmental Management (на језику: енглески). 152: 210—217. doi:10.1016/j.jenvman.2015.01.046. 
  20. ^ Verhofstad, M.J.J.M.; Poelen, M.D.M.; van Kempen, M.M.L.; Bakker, E.S.; Smolders, A.J.P. „Finding the harvesting frequency to maximize nutrient removal in a constructed wetland dominated by submerged aquatic plants”. Ecological Engineering (на језику: енглески). 106: 423—430. doi:10.1016/j.ecoleng.2017.06.012. 
  21. ^ а б Wiley. Encyclopedia of Life Sciences (на језику: енглески) (1 изд.). Wiley. ISBN 978-0-470-01617-6. doi:10.1002/9780470015902.a0020475. 
  22. ^ Šraj-Kržič, Nina; Pongrac, Paula; Klemenc, Maja; Kladnik, Aleš; Regvar, Marjana; Gaberščik, Alenka. „Mycorrhizal colonisation in plants from intermittent aquatic habitats”. Aquatic Botany. 85 (4): 331—336. ISSN 0304-3770. doi:10.1016/j.aquabot.2006.07.001. 
  23. ^ Gross, Elisabeth M. „Allelopathy of Aquatic Autotrophs”. Critical Reviews in Plant Sciences (на језику: енглески). 22 (3-4): 313—339. ISSN 0735-2689. doi:10.1080/713610859. 
  24. ^ Berlyn, Graeme P. (1986-10-17). „The Botany of Mangroves”. Science. 234 (4774): 373—373. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.234.4774.373.a. 
  25. ^ „Alismatales”. www.mobot.org. Приступљено 2024-12-02. 
  26. ^ Pennisi, Elizabeth (2018-06-01). „This saltwater trout evolved to live in freshwater—in just 100 years”. Science. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.aau3582. 
  27. ^ а б Mader, Sylvia S. (1998). Biology (6. ed изд.). Boston, Mass.: WCB/McGraw-Hill. ISBN 978-0-697-34079-5. 
  28. ^ а б в г д Pedersen, Ole; Colmer, Timothy D.; Sand-Jensen, Kaj (2013). „Underwater Photosynthesis of Submerged Plants – Recent Advances and Methods”. Frontiers in Plant Science. 4. ISSN 1664-462X. doi:10.3389/fpls.2013.00140. 
  29. ^ а б Sand-Jensen, Kaj. „Environmental variables and their effect on photosynthesis of aquatic plant communities”. Aquatic Botany (на језику: енглески). 34 (1-3): 5—25. doi:10.1016/0304-3770(89)90048-X. 
  30. ^ а б в г „Adaptations of totally submerged, floating and swamp plants.”. www.countrysideinfo.co.uk. Приступљено 2024-12-02. 
  31. ^ „Ranunculus aquatilis (white water buttercup, white water crowfoot): Go Botany”. gobotany.nativeplanttrust.org. Приступљено 2024-12-02. 
  32. ^ „Water-soldier | The Wildlife Trusts”. www.wildlifetrusts.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
  33. ^ „Water Soldier”. Aquatic Technologies (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
  34. ^ Shtein, Ilana; Popper, Zoë A.; Harpaz-Saad, Smadar (2017-07-03). „Permanently open stomata of aquatic angiosperms display modified cellulose crystallinity patterns”. Plant Signaling & Behavior (на језику: енглески). 12 (7): e1339858. ISSN 1559-2324. doi:10.1080/15592324.2017.1339858. 
  35. ^ а б Okuda, Kazuo. „Structure and phylogeny of cell coverings”. Journal of Plant Research. 115 (4): 283—288. doi:10.1007/s10265-002-0034-x. 
  36. ^ Sarkar, P.; Bosneaga, E.; Auer, M. (2009-09-01). „Plant cell walls throughout evolution: towards a molecular understanding of their design principles”. Journal of Experimental Botany (на језику: енглески). 60 (13): 3615—3635. ISSN 0022-0957. doi:10.1093/jxb/erp245. 
  37. ^ de Vries, Jan; Archibald, John M. „Plant evolution: landmarks on the path to terrestrial life”. New Phytologist (на језику: енглески). 217 (4): 1428—1434. ISSN 0028-646X. doi:10.1111/nph.14975. 
  38. ^ Najrana, Tanbir; Sanchez-Esteban, Juan (2016-12-26). „Mechanotransduction as an Adaptation to Gravity”. Frontiers in Pediatrics. 4. ISSN 2296-2360. doi:10.3389/fped.2016.00140. 
  39. ^ а б Mommer, Liesje; Wolters‐Arts, Mieke; Andersen, Charlotte; Visser, Eric J. W.; Pedersen, Ole. „Submergence‐induced leaf acclimation in terrestrial species varying in flooding tolerance”. New Phytologist (на језику: енглески). 176 (2): 337—345. ISSN 0028-646X. doi:10.1111/j.1469-8137.2007.02166.x. 
  40. ^ Valk, Arnoud G. van der (2012). The biology of freshwater wetlands. Biology of habitats (2nd ed изд.). Oxford: Oxford university press. ISBN 978-0-19-960894-2. 
  41. ^ а б в „What Are The Different Types Of Aquatic Plants?”. WorldAtlas (на језику: енглески). 2019-10-08. Приступљено 2024-12-02. 
  42. ^ „Aquatic Plants - Definition, Types, and Importance of Aquatic Plants”. Toppr-guides (на језику: енглески). 2019-11-05. Приступљено 2024-12-02. 
  43. ^ Vymazal, Jan. „Emergent plants used in free water surface constructed wetlands: A review”. Ecological Engineering (на језику: енглески). 61: 582—592. doi:10.1016/j.ecoleng.2013.06.023. 
  44. ^ „PCA Alien Plant Working Group - Purple Loosestrife (Lythrum salicaria)”. web.archive.org. 2011-09-02. Архивирано из оригинала 02. 09. 2011. г. Приступљено 2024-12-02. 
  45. ^ Beentje, Henk; Hickey, Michael; King, Clive (2001). „The Cambridge Illustrated Glossary of Botanical Terms”. Kew Bulletin. 56 (2): 505. doi:10.2307/4110976. 
  46. ^ а б Bornette, Gudrun; Amoros, Claude; Lamouroux, Nicolas. „Aquatic plant diversity in riverine wetlands: the role of connectivity”. Freshwater Biology (на језику: енглески). 39 (2): 267—283. ISSN 0046-5070. doi:10.1046/j.1365-2427.1998.00273.x. 
  47. ^ а б Brix, Hans (1997-03-01). „Do macrophytes play a role in constructed treatment wetlands?”. Water Science and Technology. 35 (5): 11—17. ISSN 0273-1223. doi:10.2166/wst.1997.0154. 
  48. ^ Vymazal, Jan. „Emergent plants used in free water surface constructed wetlands: A review”. Ecological Engineering (на језику: енглески). 61: 582—592. doi:10.1016/j.ecoleng.2013.06.023. 
  49. ^ Hallin, Sara; Hellman, Maria; Choudhury, Maidul I.; Ecke, Frauke. „Relative importance of plant uptake and plant associated denitrification for removal of nitrogen from mine drainage in sub-arctic wetlands”. Water Research (на језику: енглески). 85: 377—383. doi:10.1016/j.watres.2015.08.060. 
  50. ^ Zhu, Mengyuan; Zhu, Guangwei; Nurminen, Leena; Wu, Tingfeng; Deng, Jianming; Zhang, Yunlin; Qin, Boqiang; Ventelä, Anne-Mari (2015-06-01). Meador, James P., ур. „The Influence of Macrophytes on Sediment Resuspension and the Effect of Associated Nutrients in a Shallow and Large Lake (Lake Taihu, China)”. PLOS ONE (на језику: енглески). 10 (6): e0127915. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0127915. 
  51. ^ Horppila, Jukka; Kaitaranta, Joni; Joensuu, Laura; Nurminen, Leena. „Influence of emergent macrophyte (Phragmites australis) density on water turbulence and erosion of organic-rich sediment”. Journal of Hydrodynamics (на језику: енглески). 25 (2): 288—293. ISSN 1001-6058. doi:10.1016/S1001-6058(13)60365-0. 
  52. ^ Thomaz, Sidinei M.; Dibble, Eric D.; Evangelista, Luiz R.; Higuti, Janet; Bini, Luis M. „Influence of aquatic macrophyte habitat complexity on invertebrate abundance and richness in tropical lagoons”. Freshwater Biology (на језику: енглески). 53 (2): 358—367. ISSN 0046-5070. doi:10.1111/j.1365-2427.2007.01898.x. 
  53. ^ Thomaz, Sidinei M.; Dibble, Eric D.; Evangelista, Luiz R.; Higuti, Janet; Bini, Luis M. „Influence of aquatic macrophyte habitat complexity on invertebrate abundance and richness in tropical lagoons”. Freshwater Biology (на језику: енглески). 53 (2): 358—367. ISSN 0046-5070. doi:10.1111/j.1365-2427.2007.01898.x. 
  54. ^ „Eight edible aquatic plants”. regional.chinadaily.com.cn. Приступљено 2024-12-02. 
  55. ^ „Edible Water Plants: Aquatic Vegetables”. natures-water.com. Приступљено 2024-12-02. 
  56. ^ Harney, N.V, Harney, N.V; A.A. Dhamani, A.A. Dhamani; R.J. Andrew, R.J. Andrew (2012-06-01). „Biodiversity of Macrophytes of Three Water Bodies Near Bhadrawati, District- Chandrapur (M.s.), India”. International Journal of Scientific Research. 2 (9): 437—439. ISSN 2277-8179. doi:10.15373/22778179/sep2013/150. 
  57. ^ US EPA, OW (2013-11-21). „Indicators: Macrophytes”. www.epa.gov (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
  58. ^ Chai, Tsun-Thai; Ooh, Keng-Fei; Quah, Yixian; Wong, Fai-Chu. „Edible freshwater macrophytes: a source of anticancer and antioxidative natural products—a mini-review”. Phytochemistry Reviews (на језику: енглески). 14 (3): 443—457. ISSN 1568-7767. doi:10.1007/s11101-015-9399-z. 
  59. ^ Chai, Tsun-Thai; Ong, Hean-Chooi; Ooh, Keng-Fei; Wong, Fai-Chu; Sit, Nam-Weng (2014). „High performance liquid chromatography profiling of health-promoting phytochemicals and evaluation of antioxidant, anti-lipoxygenase, iron chelating and anti-glucosidase activities of wetland macrophytes”. Pharmacognosy Magazine (на језику: енглески). 10 (39): 443. ISSN 0973-1296. doi:10.4103/0973-1296.139767. 
  60. ^ а б в Hussner, A. „Alien aquatic plant species in European countries”. Weed Research (на језику: енглески). 52 (4): 297—306. ISSN 0043-1737. doi:10.1111/j.1365-3180.2012.00926.x. 
  61. ^ а б в г „Invasive non-native aquatic plants | nidirect”. www.nidirect.gov.uk (на језику: енглески). 2015-11-09. Приступљено 2024-12-02. 
  62. ^ „Removing pennywort – Creating a better place”. environmentagency.blog.gov.uk (на језику: енглески). 2016-05-05. Приступљено 2024-12-02. 
  63. ^ „Plantlife :: Parrot's-feather”. web.archive.org. 2021-02-15. Архивирано из оригинала 15. 02. 2021. г. Приступљено 2024-12-02. 
  64. ^ Brunel, Sarah; Petter, Françoise; Fernandez-Galiano, Eladio; Smith, Ian (2009), Inderjit, ур., Approach of the European and Mediterranean Plant Protection Organization to the Evaluation and Management of Risks Presented by Invasive Alien Plants (на језику: енглески), 5, Springer Netherlands, стр. 319—343, ISBN 978-1-4020-9201-5, doi:10.1007/978-1-4020-9202-2_16, Приступљено 2024-12-02 

Спољашње везе

Read other articles:

Moralia

MoraliaTitolo originaleἨθικά Edizione latina del 1531 AutorePlutarco PeriodoI secolo Editio princepsVenezia, Aldo Manuzio e Andrea Asolano, 1509 Generesaggi Sottogenereetico-filosofico Lingua originalegreco antico Modifica dati su Wikidata · Manuale I Moralia (in greco antico: Ἠθικά?, Ēthiká) sono una serie di 78 trattati, alcuni pseudoepigrafi, di Plutarco. Indice 1 Etimologia 2 Tematiche 3 Suddivisione 4 Opere perdute o frammentarie 5 Note 6 Bibliografia 6.1 Traduzione i...

 

Kromatografi gas

Artikel ini perlu diterjemahkan dari bahasa Inggris ke bahasa Indonesia. Artikel ini ditulis atau diterjemahkan secara buruk dari Wikipedia bahasa Inggris. Jika halaman ini ditujukan untuk komunitas bahasa Inggris, halaman itu harus dikontribusikan ke Wikipedia bahasa Inggris. Lihat daftar bahasa Wikipedia. Artikel yang tidak diterjemahkan dapat dihapus secara cepat sesuai kriteria A2. Jika Anda ingin memeriksa artikel ini, Anda boleh menggunakan mesin penerjemah. Namun ingat, mohon tidak men...

 

العلاقات الأردنية الكاميرونية

العلاقات الأردنية الكاميرونية الأردن الكاميرون   الأردن   الكاميرون تعديل مصدري - تعديل   العلاقات الأردنية الكاميرونية هي العلاقات الثنائية التي تجمع بين الأردن والكاميرون.[1][2][3][4][5] مقارنة بين البلدين هذه مقارنة عامة ومرجعية للدولتين: وج

برحان (صنعاء)

يفتقر محتوى هذه المقالة إلى الاستشهاد بمصادر. فضلاً، ساهم في تطوير هذه المقالة من خلال إضافة مصادر موثوق بها. أي معلومات غير موثقة يمكن التشكيك بها وإزالتها. (ديسمبر 2018) برحان  - قرية -  تقسيم إداري البلد  اليمن المحافظة محافظة صنعاء المديرية مديرية بني مطر السكا...

 

دنيا (اسم)

هذه المقالة يتيمة إذ تصل إليها مقالات أخرى قليلة جدًا. فضلًا، ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالات متعلقة بها. (نوفمبر 2017)   لمعانٍ أخرى، طالع دنيا (توضيح). دنيا اللفظ دُنيا الجنس أنثى لغة الاسم لغة عربية أصل الاسم الأصل اللغوي عربي المعنى الحياة، الوجود المنطقة العالم العر...

 

Richard Luton Properties Canberra International 2006, одиночний розряд

Richard Luton Properties Canberra International 2006, одиночний розряд Richard Luton Properties Canberra International 2006Переможець Анабель Медіна ГаррігесФіналіст Чо Юн ЧонРахунок фіналу 6-4, 0-6, 6-4Дисципліни одиночний розряд парний розряд ← 2005 · Richard Luton Properties Canberra International · 2007 → Докладніше: Richard Lu...

العلاقات الأردنية التشيكية

العلاقات الأردنية التشيكية الأردن التشيك   الأردن   التشيك تعديل مصدري - تعديل   العلاقات الأردنية التشيكية هي العلاقات الثنائية التي تجمع بين الأردن والتشيك.[1][2][3][4][5] مقارنة بين البلدين هذه مقارنة عامة ومرجعية للدولتين: وجه المقارنة الأرد

 

Electorate opinion polling for the 2022 Australian federal election

2022 Australian federal election Pre-election pendulum Polling National Electorate Candidates Political parties National results House of Representatives Senate Post-election pendulum State and territory results New South Wales Victoria Queensland Western Australia South Australia Tasmania Australian Capital Territory Northern Territory vte Various research and polling firms conducted opinion polling before the 2022 federal election in individual electorates across Australia, in relation to v...

 

الدعارة في اليونان القديم

هذه المقالة بحاجة لصندوق معلومات. فضلًا ساعد في تحسين هذه المقالة بإضافة صندوق معلومات مخصص إليها. كانت الدعارة في اليونان القديم أمرًا شائعًا. وقدَّم فرص عمل لعدد كبير من الناس في المدن الأكثر أهمية، وعلى وجه الخصوص المرافئ العديدة، ومثَّل جزءًا ملحوظًا من النشاط الاقتصاد

Ekis: Walang Tatakas

1999 Filipino film Ekis: Walang TatakasFilm posterDirected byErik MattiScreenplay byErik MattiJet OrbidaCheccs OsmeñaStory byErik MattiMark QuerubinProduced byVincent del Rosario IIIVeronique del Rosario-CorpusStarringSunshine CruzAlbert MartinezCinematographyRolly ManuelEdited byDanny GloriaMusic byJaime FabregasProductioncompanyViva FilmsDistributed byViva FilmsRelease date July 28, 1999 (1999-07-28) Running time110 minutesCountryPhilippinesLanguageFilipino Ekis: Walang Tata...

 

Howard Staunton

19th-century English chess master and Shakespearean scholar Howard StauntonFull nameHoward StauntonCountryEnglandBornApril 1810LondonDied22 June 1874(1874-06-22) (aged 64)London Howard Staunton (April 1810 – 22 June 1874) was an English chess master who is generally regarded as the world's strongest player from 1843 to 1851, largely as a result of his 1843 victory over Pierre Charles Fournier de Saint-Amant. He promoted a chess set of clearly distinguishable pieces of st...

 

Titik akses nirkabel

Contoh peranti titik akses nirkabel atau WAP. Dalam jaringan komputer, titik akses nirkabel (bahasa Inggris: wireless access point, WAP) adalah suatu peranti yang memungkinkan peranti nirkabel untuk terhubung ke dalam jaringan dengan menggunakan Wi-Fi, Bluetooth, atau standar lain. WAP biasanya tersambung ke suatu router (melalui kabel) sehingga dapat meneruskan data antara berbagai peranti nirkabel (seperti komputer atau pencetak) dengan jaringan berkabel pada suatu jaringan. Standar yan...

John Locke (poet)

For other people named John Locke, see John Locke (disambiguation). John Locke (1847–1889) was an Irish writer and Fenian activist, exiled to the United States,[1] and most famous for writing Dawn on the Irish Coast, also known as The Exiles Return, or Morning on the Irish coast.[1] Early life Locke was born in 1847 in Minauns,[2] Callan, County Kilkenny. When in school he used to write verses of poetry on slips of paper and went on to have his first of many poems pu...

 

SS Racing Club Roma

Italian football club Not to be confused with Lupa Roma F.C. or A.S.D. Lupa Frascati. This article relies largely or entirely on a single source. Relevant discussion may be found on the talk page. Please help improve this article by introducing citations to additional sources.Find sources: SS Racing Club Roma – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (December 2018) Football clubRacing RomaFull nameSocietà Sportiva Racing Club RomaFounded2013 in F...

 

Klaus Rinke

German contemporary artist Zeitfeld (1987), an installation in the Südpark [de], Düsseldorf Klaus Rinke (born 29 April 1939) is a German contemporary artist. Life and work Born in Wattenscheid,[1] Rinke trained as a decorative artist and poster painter in Gelsenkirchen from 1954 to 1957.[2][3] After studying painting from 1957 to 1960 at the Folkwang University of the Arts in Essen,[2] he maintained various studios in Paris and Reims from 1960 to...

Provincial road N368 (Netherlands)

This article relies largely or entirely on a single source. Relevant discussion may be found on the talk page. Please help improve this article by introducing citations to additional sources.Find sources: Provincial road N368 Netherlands – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (March 2017) Provincial highway 368Provinciale weg 368Route informationLength11 km (6.8 mi)Major junctionsNorth endN367 in BlijhamMajor intersectio...

 

Cairo 52

Trial in Egypt Part of a series onLGBT rights Lesbian ∙ Gay ∙ Bisexual ∙ Transgender Overview Rights Movements Student Germany (pre-1933) United States Intersex rights Social attitudes Transgender rights Legal status Movement Aspects Marriage Legal status Timeline Migration Military service Organizations List Parenting Adoption Pinkwashing Relationship Recognition Union Opposition Censorship Conversion therapy Corrective rape Discrimination Criminalization of homosexuality Execution Opp...

 

List of awards and nominations received by Kamal Haasan

This is a dynamic list and may never be able to satisfy particular standards for completeness. You can help by adding missing items with reliable sources. Kamal Haasan awards and nominations Haasan at the 62nd Filmfare Awards South Awards & nominations Award Won Nom Ananda Vikatan Cinema Awards 4 4 Asianet Film Awards 3 3 Bengal Film Journalists' Association Awards 2 2 Cinema Express Awards 7 7 Civilian Honours 3 3 CNN IBN Awards 1 1 FICCI Awards 1 1 Film Fans Association Awards 2 2 Filmf...

Robert MacBryde

Scottish artist Table with Fruit, 1948. Robert MacBryde (5 December 1913[1] – 6 May 1966) was a Scottish still-life and figure painter and a theatre set designer.[2] Early life and career MacBryde was born in Maybole, Ayrshire, to John MacBryde, a cement labourer, and Agnes Kennedy MacBryde.[1] He worked in a factory for five years after leaving school before studying art at Glasgow School of Art from 1932 to 1937. There, he met Robert Colquhoun, with whom he establi...

 

Solar eclipse of November 23, 2003

21st-century total solar eclipse Solar eclipse of November 23, 2003MapType of eclipseNatureTotalGamma−0.9638Magnitude1.0379Maximum eclipseDuration117 sec (1 m 57 s)Coordinates72°42′S 88°24′E / 72.7°S 88.4°E / -72.7; 88.4Max. width of band495 km (308 mi)Times (UTC)Greatest eclipse22:50:22ReferencesSaros152 (12 of 70)Catalog # (SE5000)9516 A total solar eclipse took place on November 23, 2003,[1] with a magnitude of 1....

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!