Водени орашак, водени орах или косорања (лат.Trapa natans) је једногодишња, водена, субмерзна биљка пливајућих листова која припада фамилији Trapaceae.[2]
Опис врсте
Стабљике воденог орашка су укорењене на дну, могу бити дуге и до неколико метара. Биљка садржи два типа листова: линеарни или ланцетасти потопљени листови, и ромбични листови на дугим, мехурасто надувеним петељкама који образују розету на површини воде. Кожасте, јаке листове на површини воде одржавају ваздушни, надувени горњи делови стабљике. Цветови су смештени у пазусима листова, појединачни су, мали, са по четири листића. Бели листићи крунице брзо опадају, а чашични листићи су зелени, кратки и троугластог облика. Плод је карактеристична, троугласто шпицаста коштуница са роговима, чији број и дужина могу бити значајан таксономски карактер неколико врста рода Trapa заступљених у Србији.[3]
Станиште
Настањује стајаће или споротекуће воде у којима често изграђује густе и простране популације, потпуно препокривајући розетама површину воде.[3] Популације су најбројније у топлим барама и умртвљеним рукавцима река. Формира заједнице са жутим и белим локвањем.[4]
Распрострањење
Евроазијска је врста, интродукована у Африку и Северну Америку. Веома је ретка у медитеранском басену, а на Балкану је прилично уобичајена (може бити и благо инвазивна).
[3]
У Србији је релативно широко распрострањена: у Војводини настањује Апатински рит, Дубовачки рит (Лабудово окно), канал Јегричка, Ковиљски рит, Монoшторски рит, Обедску бару, Петроварадински рит и Засавицу. У Ужој Србији је бележена у Беораду, на Ђердапу и у акумулацији Међувршје на Западној Морави.[3][5]
Угроженост
Промене услова станишта исушивањем у пољопривредне и друге сврхе, риболов, као и премештање биљака из дивљих станишта у уређене водене вртове могу представљати ризик за нестанак ове врсте.[3] Због тога је проглашена заштићеном биљном врстом у Републици Србији.[6]
^„BioRas”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 27. 10. 2018.
^ абвгдСтојановић, Верица (2015). Биљке од међународног значаја у флори Србије. Београд (Србија): Завод за заштиту природе Србије.
^Јосифовић, М. (1973). Флора СР Србије 5. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 36-38.
^Марковић, Г.; Вићентијевић-Марковић, Г.; Танасковић, С. (2015). „Први налаз воденог орашка (Trapa natans L., Trapaceae, Myrtales) у Централној Србији”. Journal of Central European Agriculture 16(4): 436—444.
