Владета Петрић (Београд , 28. новембар 1919 — Чачак , 28. новембар 1970 ) био је српски вајар.[ 1]
Рођен је 1919. године у Београду .[ 2] Академије ликовних уметности у Београду 1946. са Специјалком у класи Сретена Стојановића 1948. године.[ 3]
Од 1951. до 1954. је био сарадник Државне мајсторске радионице Антуна Аугстинчића у Загребу .[ 4] Љубљани и Сарајеву .[ 2]
Учествовао је на Другој изложби Удружења ликовних уметника Србије од 28. новембра до 28. децембра 1945. и Првој изложби Савеза ликовних уметника Југославије у мају 1949. у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” , изложбама „Послератна вајарска генерација Србије 1945—1955” у галерији Дома војске у Београду од 25. септембра до 20. октобра 1955, „Двадесет година београдске скулптуре 1944—1964” у галерији Културног центра Београда у октобру 1964, „НОБ у делима ликовних уметника Југославије” у галерији Дома ЈНА од 26. новембра до 16. децембра 1966. и у Уметничкој галерији „Надежда Петровић” од 16. маја до 6. јуна 1971, „Изложба скулптура: дела аутора из збирке” у Галерији ликовне уметности поклон збирка „Рајка Мамузића” у априлу 1992,[ 1] Октобраским салонима , Југословенским тријеналима и другим.[ 4]
Израдио је споменик Народноослободилачке борбе народа Југославије у Љуботину , меморијалну скулптуру у Аушвицу , споменик Филипу Кљајићу у Зворнику и спортске фигуре око стадиона Партизана .[ 4] Социјалистичке Републике Србије 1947.[ 4] [ 2]
Преминуо је 1970. године у Чачку.[ 3] [ 5] [ 6]
Уметници у Народноослободилачкој борби
Истакнути уметници учесници Народноослободилачког рата
књижевници сликари остали
