PROFILBARU.COM

Вељко Булајић
Вељко Булајић
	Вељко Булајић, 1969. године
Лични подаци
Датум рођења	22. март 1928.
Место рођења	Вилуси, Краљевина СХС
Датум смрти	2. април 2024. (96 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска
	Веза до IMDb-а

Вељко Булајић (Вилуси, 22. март 1928 — Загреб, 2. април 2024) био је југословенски редитељ, сценариста и глумац из Црне Горе, који је највећи део свог радног века провео у Загребу.^[1]

Биографија

Вељко Булајић рођен је 22. марта у селу Вилуси, код Никшића, 1928. године од оца Миљка и мајке Љубице. Имао је и два брата Ђорђа и Стевана. Живели су у Сарајеву до избијања Другог светског рата, а потом су се вратили у родне Вилусе и већ 13. јула 1941. године придружили Партизанима.

Најстарији брат Ђорђе је погинуо у рату, а Стеван и Вељко су преживели, иако су и они били рањени. Булајић је гимназију завршио у Сарајеву. После рата нашао је место у Дому ЈНА у Загребу, где се дружио са млађим послератним интелектуалцима. Затим се заинтересовао за кинематографију и уписао филмску режију у Центро Спериментале у Риму. Дипломирао је 1959. године, асистирао великим редитељима попут Федерика Фелинија и Виторија де Сике и вратио се у Југославију.^[2]

Редитељску каријеру започео је са два кратка филма: Камен и море и Брод луталица (1953). Први играни филм Влак без возног реда (о послератним миграцијама становништва) снимио је 1959. године. Рад је награђен са две Златне арене и наградама Славица и Јелен у Пули, као и наградом Града Загреба.

После тога је режирао филм Рат (1960), визија ратне катастрофе, награђен Златном и Сребрном ареном у Пули. Булајић је постигао велики успех филмом Узаврели град (1961), о животу у новом индустријском центру, који је награђен Златном ареном у Пули.

Булајић је аутор чији су филмови постигли највећи успех код домаћих и страних гледалаца. Козара, Влак без возног реда, Сарајевски атентат заједно са Битком на Неретви налазе се на врху листе најгледанијих филмова у бившој Југославији. Ова четири филма приказана су у многим земљама, што су југословенске власти подстицале из политичких и идеолошких разлога. Међутим, његови филмови су доносили и велику зараду.

Скопље 63, дугометражни документарни филм, приказан је на свим телевизијама у свету и донео је Булајићу престижну Унескову награду Калинга за „врхунско достигнуће у области уметности и науке”.

Вељко Булајић добитник је Златног лава у Венецији, Златне нимфе у Монте Карлу, награде за режију у Сан Себастијану и Њу Делхију, златне медаље на Међународном филмском фестивалу у Москви, међународне награде критике Цидалц, Златни клас, награда за најбољи филм у Ваљадолиду, неколико награда публике као и још неколико награда. На Филмском фестивалу у Пули награђен је са неколико Златних арена за најбоље филмове и најбољу режију, а Америчка академија наука и уметности номиновала је његов филм Битка на Неретви за Оскара.

Одлуком Фестивала медитеранских земаља у Риму, Булајић је награђен Наградом за животно дело 2013. године, након што је у римској Палати филма приказан његов филм Либертас о животу и делу писца Марина Држића. Награду му је уручио Франко Неро, звезда његовог филма Битка на Неретви из 1969. године.

Преминуо је у Загребу, 2. априла 2024. године.^[3]

Лични живот

Подржавао је Мила Ђукановића на председничким изборима.^[4]

Филмови

Филмови које је режирао Вељко Булајић
Год.	Назив	Жанр	Награда
1959.	Влак без возног реда	драма	Златна арена
1960.	Рат	драма
1961.	Узаврели град	драма
1962.	Козара	ратни-партизански
1966.	Поглед у зјеницу сунца	драма
1969.	Донатор	драма
1969.	Битка на Неретви	ратни-партизански	номинација за Оскар
1975.	Сарајевски атентат	историјска драма	номинација за Оскар
1979.	Човјек кога треба убити		номинација за Оскар
1981.	Високи напон		номинација за Оскар
1983.	Велики транспорт	ратни-партизански
1986.	Обећана земља	драма
2006.	Либертас	драма