Đorđi Abadžiev (mak. Đorđi Abadžiev, Dojran, 7. oktobar 1910. - Skoplje, 2. avgust 1963.) je makedonski književnik, istoričar, publicista i scenarista.
Sa porodicom je za vreme Prvog svetskog rata emigrirao u Bugarsku. Srednju školu završio je u Blagoevgradu. Studirao je na Pravnom fakultetu u Sofiji. Za vreme studija je učestvovao u organizovanju makedonske dijaspore u Bugarskoj. U Bugarskoj se počeo baviti novinarstvom. Bio je urednik časopisa „Makedonsko zname“ (1945. - 1947.). Po povratku u Makedoniju, 1948. godine počinje da se bavi književnošću. Napisao je više pripovedaka sa tematikom iz vremena borbe makedonskog naroda za oslobođenje (Ilindenski ustanak i NOB) i roman iz vremena hajdukovanja u Makedoniji "Aramisko gnezdo". Roman "Pustina" je preveden na srpskohrvatski, slovenački, albanski, ruski, češki, bugarski i rusinski jezik. Radio je u Institutu za nacionalnu istoriju (Институт за национална историја) u Skoplju i bio je njegov direktor. Georgi Abadžiev je bio član Društva pisaca Makedonije (Друштво на писателите на Македонија) od 1949. godine. Dobitnik je nagrade za prozu NR Makedonija i „11 Oktomvri“.
Jedna ulica u Skoplju nosi njegovo ime [1][mrtav link]
Stvaralaštvo
Georgi Abadžiev je poznat kako istorijski beletrist pošto istorija ima istaknuto mesto u njegovim delima. Motive za svoja dela crpi skoro isključivo iz života i borbe Makedonaca pod turskim ropstvom. Autor je knjiga:
- „Trud i luđe“ (1936.)
- „Izgrev“ (zbirka pripovedaka, 1950.),
- „Epopejata na Nožot“ (zbirka pripovedaka, 1951.),
- „Posledna sredba“ (Poslednji susret) (zbirka pripovedaka, 1953.),
- „Aramisko gnezdo“ (Hajdučko gnezdo) (roman, 1954.),
- „Pustina“ (roman, 1961.),
- „Balkanskite vojni vo Makedonija“ (monografija, 1972.).
Izbor njegovih dela u 4 toma je objavljen 1972. godine
Literatura
- Mala Enciklopedija Prosveta - Opšta Enciklopedija (A-Lj). Izdavačko preduzeće "Prosveta", Beograd 1959.
- Enciklopedija Jugoslavije (A-Biz) - Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb 1980.
