|
Iperit
| Iperit
|
![]()
|
|
|
| IUPAC ime
|
|
| Drugi nazivi
|
Iprit
Schwefel-Lost
Lost
Mustard gas
Senfgas
Yperite
|
| Identifikacija
|
| CAS registarski broj
|
505-60-2  Y
|
| ChemSpider[1]
|
21106142 Y
|
| KEGG[2]
|
C19164
|
| ChEBI
|
25434
|
| ChEMBL[3]
|
CHEMBL455341 Y
|
| Jmol-3D slike
|
Slika 1
|
|
|
|
|---|
InChI=1S/C4H8Cl2S/c5-1-3-7-4-2-6/h1-4H2 Y
Kod: QKSKPIVNLNLAAV-UHFFFAOYSA-N Y
InChI=1/C4H8Cl2S/c5-1-3-7-4-2-6/h1-4H2
Kod: QKSKPIVNLNLAAV-UHFFFAOYAK |
|
| Svojstva
|
| Molekulska formula
|
C4H8Cl2S
|
| Molarna masa
|
159.08 g mol−1
|
| Agregatno stanje
|
Bezbojan kad je čist.
Normalno ima od
bledo žute do tamno smeđe boje.
Slab miris belog luka[4]
|
| Gustina
|
1,27 g/mL, tečnost
|
| Tačka topljenja
|
14.4 °C, 287.6 K, 57.9 °F
|
| Tačka ključanja
|
218 °C, 491 K, 424 °F (počinje da se razlaže @ 217 °C i ključa na 218 °C)
|
| Rastvorljivost u vodi
|
Neznatna
|
| Rastvorljivost
|
rastvara se u etru, benzenu, mastima, alkoholu, THF
|
| Opasnost
|
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)
|
External MSDS
|
| EU-klasifikacija
|
Veoma je toksičan (T+)
Štetan je po životnu sredinu (N)
stvara plikove
Carc. Cat 1
|
| Opasnost u toku rada
|
Otrov, kontaktni hazard, inhalacioni hazard, koroziv, karcinogen, mutagen
|
| NFPA 704
|
|
| Tačka paljenja
|
105 °C
|
| Srodna jedinjenja
|
| Srodna jedinjenja
|
Azotni iperit
|
|
 Y (šta je ovo?)
(verifikuj)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
|
| Infobox references
|
Iperiti (sumporni iperiti)[5] su klasa srodnih citotoksičnih hemijskih oružja sa sposobnošću da formiraju velike plikove na izloženoj koži i u plućima. Čisti sumporni iperiti su bezbojne, viskozne tečnosti na sobnoj temperaturi. Kad se koriste u nečistoj formi, kao bojna sredstva, oni su obično žuto-smeđi i imaju miris koji podseća na gorušicu, beli luk ili ren. Iperit je originalno bio nazvan LOST, po naučnicima koji su razvili metod za produkciju u velikim razmerama za Nemačku imperijalnu armiju 1916.[6]
Iperiti su regulisani konvencijom o hemijskom oružju iz 1993 (CWC). Ta konvencija obuhvata tri klase hemikalija, pri čemu su sumporni i azotni iperit u grupi I, kao supstance koje nemaju drugu primenu osim kao hemijsko oružje.
Povezano
Reference
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
- ↑ FM 3–8 Chemical Reference handbook; US Army; 1967
- ↑ Mustard Gas (Sulphur Mustard) (IARC Summary & Evaluation, Supplement7, 1987). Inchem.org (1998-02-09). Retrieved on 2011-05-29.
- ↑ Fischer, Karin (June 2004). Schattkowsky, Martina. ur (German). Steinkopf, Georg Wilhelm, in: Sächsische Biografie (Online izd.). Institut für Sächsische Geschichte und Volkskunde. Pristupljeno 28. 12. 2010.
Vanjske veze
|
|
