Interleukin 13

edit

Interleukin 13
PDB prikaz baziran na 1ga3.
Dostupne strukture
1ga3, 1ijz, 1ik0
Identifikatori
Simboli	IL13; ALRH; BHR1; IL-13; MGC116786; MGC116788; MGC116789; P600
Vanjski ID	OMIM: 147683 MGI: 96541 HomoloGene: 1649 GeneCards: IL13 Gene
Ontologija gena Molekulska funkcija • aktivnost prenosa signala • vezivanje za interleukin-13 receptor Ćelijska komponenta • ekstracelularni region • ekstracelularni prostor • rastvorna frakcija Biološki proces • ćelijska mobilnost • inflamatorni respons • imunski respons • transdukcija signala • interćelijska signalizacija • antimikrobni respons glodara
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta	Čovek	Miš
Entrez	3596	16163
Ensembl	ENSG00000169194	ENSMUSG00000020383
UniProt	P35225	Q5SUZ9
Ref. Sekv. (iRNK)	NM_002188	NM_008355
Ref. Sekv. (protein)	NP_002179	NP_032381
Lokacija (UCSC)	Chr 5: 132.02 - 132.02 Mb	Chr 11: 53.47 - 53.48 Mb
PubMed pretraga	[1]	[2]

Interleukin 13 (IL-13) je citokin koji luče mnogi tipovi ćelija, a posebno T pomoćne ćelije tip 2 (Th2) ćelije^[1], koje su važan medijator alergijske inflamacije i bolesti.^[2]

Funkcije

Pored efekta na imune ćelije koji je slični onima od blisko srodnog citokina IL-4, IL-13 je (što je važnije) impliciran kao centralni medijator fizioloških promena indukovanih alergijskom inflamacijom mnogih tkiva. IL-13 proizvodi svoje efekte putem receptora koji se sastoji od više podjedinica: alfa lanac IL-4 receptora (IL-4Rα), i najmanje jednog od dva poznata IL-13-specifična vezujuća lanca ^[1]. Većina IL-13 bioloških efekata, poput IL-4 efekata, su vezane za jedan transkripcioni faktor, pretvarač signala i aktivator transkripcije 6 (STAT6).

IL-13 funkcije se u velikoj meri preklapaju sa IL-4 funkcijama, posebno u pogledu promena izazvanih na hematopoetskim ćelijama, mada su ti efekti verovatno manje važni u odnosu na potentniju ulogu citokina IL-4. Otuda, mada IL-13 može da proizvede sekreciju imunoglobulina E (IgE) iz aktiviranih ljudskih B ćelija, IL-13 brisanje iz miša nema značajnog efekta na bilo Th2 ćelijski razvoj ili antigen-specifični IgE odziv indukovan potentnim alergenima. U poređenju s tim, brisanje IL-4 gena poništava te odzive. Drugim rečima, IL-13 nije esencijalan limfoidni citokin, već je predominantno molekulski most koje povezuje alergijske inflamatorne ćelije sa ne-imunim ćelijama u kontaktu sa njima.

Mada je IL-13 primarno asociran sa indukcijom puteva disanja, on takođe ima antiinflamatorne osobine. Matriks metaloproteaze (MMP) disajnih puteva, koje su protein-degradirajući enzimi, su neophodne da izazovu izlaz izrađenih parenhimatoznih inflamatornih ćelija u lumen disajnih putevima, gde se one odstranjuju. Među drugim faktorima, IL-13 inducira MMP kao deo mehanizma koji štiti protiv suvišne alergijske inflamacije koja je predispozicija za gušenje.

Klinički značaj

IL-13 specifično podstiče fiziološke promene u organima napadnutim parazitima koje su neophodne da bi se izbacili strani organizmi, ili njihovi produkti. Na primer, za izvacivanje iz stomaka raznih mišjih crvenih glista potreban je IL-13 koji je izlučen iz Th2 ćelija. IL-13 izaziva nekoliko promena u stomaku koje stvaraju neprijateljsko okruženje za parazite, uključujući pojačane kontrakcije i glikoprotein hiper-sekreciju iz stomačnih Epitelsko tkivo epitelijalnih ćelija, što ultimativno dovodi odvajanja organizma sa zida stomaka i njihovo odstranjenje.^[3]

Jaja parazita Schistosoma mansoni mogu biti usađene u više organa uključujući zid stomaka, jetru, pluća i čak centralni nervni sistem, što podstiče formaciju granuloma pod IL-13 kontrolom. Ovde, međutim, eventualni rezultat je oštećenje organa, i često ozbiljna ili čak fatalna bolest, a ne rezolucija infekcije. Jedan koncept u pomolu je da IL-13 možda antagonizira Th1 odziv koje je potreban za rešenje intracelularnih infekcija. U tom imunom deregulisanom kontekstu, obeleženom regrutovanjem neuobičajeno velikog broja Th2 ćelija, IL-13 inhibira sposobnost domaćinovih imunih ćelija da unište intracelularne patogene.

IL-13 je odgovoran za mnoge osobine alergijskih plućnih bolesti, uključujući metaplasia goblet ćelija i mukozna hipersekrecija koje doprinose obstrukciji disajnih kanala ^[4].

Reference

1. Wynn TA. IL-13 effector functions. Annu Rev Immunol. 2003;21:425-56.
2. Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
3. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4. 
4. Wills-Karp M, Luyimbazi J, Xu X, Schofield B, Neben TY, Karp CL & Donaldson DD. Interleukin-13: central mediator of allergic asthma. Science 282, 2258-2261.

Literatura

• Marone G, Florio G, Petraroli A, de Paulis A (2001). „Dysregulation of the IgE/Fc epsilon RI network in HIV-1 infection.”. J. Allergy Clin. Immunol. 107 (1): 22–30. DOI:10.1067/mai.2001.111589. PMID 11149986. 
• Marone G, Florio G, Triggiani M, et al. (2001). „Mechanisms of IgE elevation in HIV-1 infection.”. Crit. Rev. Immunol. 20 (6): 477–96. PMID 11396683. 
• Skinnider BF, Kapp U, Mak TW (2003). „The role of interleukin 13 in classical Hodgkin lymphoma.”. Leuk. Lymphoma 43 (6): 1203–10. DOI:10.1080/10428190290026259. PMID 12152987. 
• Izuhara K, Arima K, Yasunaga S (2003). „IL-4 and IL-13: their pathological roles in allergic diseases and their potential in developing new therapies.”. Current drug targets. Inflammation and allergy 1 (3): 263–9. DOI:10.2174/1568010023344661. PMID 14561191. 
• Dessein A, Kouriba B, Eboumbou C, et al. (2005). „Interleukin-13 in the skin and interferon-gamma in the liver are key players in immune protection in human schistosomiasis.”. Immunol. Rev. 201: 180–90. DOI:10.1111/j.0105-2896.2004.00195.x. PMID 15361241. 
• Copeland KF (2006). „Modulation of HIV-1 transcription by cytokines and chemokines.”. Mini reviews in medicinal chemistry 5 (12): 1093–101. DOI:10.2174/138955705774933383. PMID 16375755. 

Vanjske veze

• MeSH Interleukin-13

• Wikimedia Commons ima multimedijalne datoteke vezane za: Interleukin 13