U stvaralaštvu Franca Lista (1811. - 1886.), najvećeg među pijanistima svog vremena, uočavaju se uticaji različitih evropskih tradicija. Poreklom Mađar, vaspitavan je na tradiciji francuske kulture, jer je mladost proveo u Parizu, nastupajući po pariskim aristokratskim salonima. To je vreme kada u ovom gradu živi i Šopen. List je koncertirao po celoj Evropi i upoznao sve vodeće muzičare svog vremena. Posle 1848. List se nalazi u službi vajmarskog dvora, i tada na njega snažan uticaj imaju nemački muzičari-posebno Vagner, čiji je bio iskreni prijatelj. List-dirigent bio je jedan od glavnih propagatora Vagnerove umetnosti i jedan od najuspešnijih tumača njegovih ideja. Pred kraj života List se zaredio i mnogo vremena provodio u Italiji.
Listova pijanistička delatnost bila je izuzetno značajna. On je umeće sviranja na klaviru podigao na onaj nivo koji je Paganini ostvario na violini. List je prvi uveo praksu solističkog koncerta-kako ga je sam u šali nazvao "muzičkog monologa". Do tada je bio običaj da na koncertima nastupa više izvođača. Svojim koncertom u Rimu1839. godine List prekida takvu praksu. I on je, poput drugih pijanista svog vremena, na koncertima imao običaj da improvizuje (iz te prakse razvio se oblik parafraze) varijacione forme koja se bazira na popularnim temama raznih operskih i simfonijskih dela, ali i narodnih pesama. Takođe je radio na klavirskim transkripcijama simfonijskih, operskih, kamernih dela mnogih kompozitora, te ih tako približavao slušaocima. Međutim, mnogo veći značaj ima njegovo originalno stvaralaštvo: ciklusi minijatura (posebno Godine hodočašća, objavljene u tri sveske komada koji su nastajali tokom celog života), etide (zbirka Transcedentalnih etida), Mađarske rapsodije i brojne druge kompozicije. Posebno mesto među tim delima pripada Sonati h-moll. Klavirska sonata u delima raznih romantičara doživljava sličnu sudbinu kao simfonija: kompozitori stvaraju sve manji broj dela koja nazivaju sonatama.
