PROFILBARU.COM

Cymbopogon
	Cymbopogon citratus
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Monocotyledones
Кладус:	Commelinids
Ред:	Poales
Породица:	Poaceae
Кладус:	PACMAD clade
Потпородица:	Panicoideae
Племе:	Andropogoneae
Потплеме:	Anthristiriinae
Род:	Cymbopogon; Spreng.
Типска врста
	Cymbopogon schoenanthus; (L.) Spreng.
Синоними
	Andropogon sect. Cymbopogon (Spreng.) Steud.; Andropogon subg. Cymbopogon (Spreng.) Nees; Gymnanthelia Andersson;

Цимбопогон (лат. Cymbopogon) је род монокотиледоне биљке из породице Poaceae.^[5] Род узврстава педесет различитих врста које се простиру претежно у Азији, Африци и Аустралији.^[6]^[7]^[8]^[9]^[10] Неке врсте (посебно Cymbopogon citratus) се обично узгајају као кулинарско и лековито биље због свог мириса, који подсећа на мирис лимуна (Citrus limon). Име цимбопогон потиче од грчких речи kymbe (κύμβη, 'чамац') и pogon (πώγων, 'брада') „што значе [да] код већине врста, длакави класови излазе из основе у облику чамца.”^[11] Лимунска трава и њено уље се сматрају да поседују терапеутска својства.^[10]^[12]^[13]

Анатомија

Цимбопогони су зеленасте биљке које не образују секундарно ткиво. Њено лишће може достигнути дужину и до 300 центиметара. Данас се користи као зачин за храну или као главни састојак јела. Захваљујући трговини, успела је да се прошири у деловима света где је клима интер тропикална.^[14]

Употребе

Цимбопогонска траве (Cymbopogon nardus и Cymbopogon winterianus) расту до око 2 m (6,6 ft) и имају магента обојену основу стабљике. Те врсте се користе за продукцију цитронеловог уља, које се користи у сапунима, као репелант инсеката (посебно комараца) у спреју против инсеката и свећама, и у ароматерапији. Главни хемијски састојци цитронелa, гераниол и цитронелол су антисептици, па се стога овај биљни материјал употреба у домаћинствима за дезинфекцију и сапуне. Поред производње уља, цимбошогон трава се користи у кулинарске сврхе, и као зачин.

Источноиндијска лимунска трава (Cymbopogon flexuosus), која се такође назива и Кочинска трава или Малабарска трава, пореклом је од Камбоџе, Вијетнама, Лаоса, Индије, Шри Ланке, Бурме и Тајланда, док је западноиндијска лимунска трава (Cymbopogon citratus) пореклом из поморске југоисточне Азије. Иако се обе могу користити, C. citratus је погоднија за кување.

У Шри Ланци се лимунска трава користи као биљка за кување, поред употребе за есенцијална уља.

У Индији се C. citratus користи и као медицинска биљка и у парфемима. C. citratus се користи у чају за анксиозност у бразилској народној медицини,^[15] мада су клиничка испитивања показала да она заправо нема ефекта.^[16] Чај је изазвао поновну појаву контактног дерматитиса у једном случају.^[17]

У худуу је лимунска трава основни састојак ван ван уља, једног од најпопуларнијих уља које се користи у евокацијама.^[18] Лимунска трава се користи тим препаратима или директно у худуу за заштиту од зла, духовно чишћење куће и доношење среће у љубавним аферама.^[19]

Врсте

Cymbopogon ambiguus (Hack.) A.Camus , (1921)
Cymbopogon annamensis (A.Camus) A.Camus , (1920)
Cymbopogon auritus B.S. Sun , (1999)
Cymbopogon bhutanicus Noltie , (1999)
Cymbopogon bombycinus (R.Br.) Domin , (1915)
Cymbopogon caesius (Hook. & Arn.) Stapf , (1906)
Cymbopogon calcicola C.E.Hubb. , (1941)
Cymbopogon calciphilus Bor , (1965)
Cymbopogon cambogiensis (Balansa) E.G.Camus & A.Camus , (1922)
Cymbopogon citratus (DC.) Stapf , (1906)
Cymbopogon clandestinus (Steud.) Stapf , (1929)
Cymbopogon coloratus (Hook.f.) Stapf , (1906)
Cymbopogon commutatus (Steud.) Stapf , (1907)
Cymbopogon densiflorus (Steud.) Stapf , (1918)
Cymbopogon dependens B.K.Simon , (1989)
Cymbopogon dieterlenii Stapf ex Schweick., (1936)
Cymbopogon distans (Nees ex Steud.) W.Watson , (1882)
Cymbopogon exsertus (Hack.) A.Camus, (1921)
Cymbopogon fibrosus B.S. Sun, (1999)
Cymbopogon flexuosus (Nees ex Steud.) W.Watson, (1882)
Cymbopogon gidarba (Buch.-Ham. ex Steud.) A.Camus, (1920)
Cymbopogon giganteus Chiov. , (1909)
Cymbopogon globosus Henrard , (1925)
Cymbopogon goeringii (Steud.) A.Camus, (1921)
Cymbopogon gratus Domin , (1915)
Cymbopogon iwarancusa (Jones) Schult., (1824)
Cymbopogon jwarancusa (Jones) Schult. , (1824)
Cymbopogon jwarancusa subsp. olivieri (Boiss.) Soenarko , (1977)
Cymbopogon khasianus (Hack.) Stapf ex Bor, (1938)
Cymbopogon mandalaiaensis Soenarko , (1975)
Cymbopogon marginatus (Steud.) Stapf ex Burtt-Davy , (1912)
Cymbopogon martini (Roxb.) Will.Watson , (1882)
Cymbopogon mekongensis A.Camus , (1920)
Cymbopogon microstachys (Hook.f.) Soenarko , (1977)
Cymbopogon microthecus (Hook.f.) A.Camus , (1921)
Cymbopogon minutiflorus S.Dransf. , (1980)
Cymbopogon nardus (L.) Rendle , (1899)
Cymbopogon nervatus (Hochst.) Chiov. , (1909)
Cymbopogon nervosus B.S. Sun , (1999)
Cymbopogon obtectus S.T.Blake , (1944)
Cymbopogon osmastonii R.Parker , (1932)
Cymbopogon pendulus (Nees ex Steud.) W.Watson , (1882)
Cymbopogon polyneuros (Steud.) Stapf , (1906)
Cymbopogon pospischilii (K.Schum.) C.E.Hubb. , (1949)
Cymbopogon procerus (R.Br.) Domin , (1915)
Cymbopogon pruinosus (Nees ex Steud.) Chiov. , (1909)
Cymbopogon queenslandicus S.T.Blake , (1974)
Cymbopogon rectus (Steud.) A.Camus , (1921)
Cymbopogon refractus (R.Br.) A.Camus , (1921)
Cymbopogon schoenanthus (L.) Spreng. , (1815)
Cymbopogon schoenanthus subsp. proximus (Hochst. ex A.Rich.) Maire & Weiller , (1952)
Cymbopogon tortilis (J.Presl) A.Camus , (1925)
Cymbopogon traninhensis (A.Camus) Soenarko, (1977)
Cymbopogon tungmaiensis L.Liou , (1987)
Cymbopogon winterianus Jowitt ex Bor , (1965)
Cymbopogon xichangensis R.Zhang & B.S.Sun , (1993)

Галерија слика

Цимбопогон на пијаци at a market
Припремљени Ццмбопогон
Цимбопогон (Cymbopogon flexuosus) етерично уље
Тајванскаи салата са цимбопоном
Употерба као зачин у чорби
Употреба у филипинској кухињи

Референце

^ Sprengel, Curt (Kurt, Curtius) Polycarp Joachim 1815. Plantarum Minus Cognitarum Pugillus 2: 14
^ lectotype designated by N.L. Britton & P. Wilson, Bot. Porto Rico 1: 27 (1923)
^ Kew World Checklist of Selected Plant Families^{[мртва веза]}
^ Tropicos, Cymbopogon Spreng.
^ „Poales | plant order”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2020.
^ Soenarko, S. 1977. The genus Cymbopogon Sprengel (Gramineae). Reinwardtia 9(3): 225–375
^ Flora of China Vol. 22 Page 624 香茅属 xiang mao shu Cymbopogon Sprengel, Pl. Min. Cogn. Pug. 2: 14. 1815.
^ „Atlas of Living Australia, Cymbopogon Spreng., Lemon Grass”. Архивирано из оригинала 2016-04-06. г. Приступљено 2015-03-21.
^ Bor, N. L. 1960. Grass. Burma, Ceylon, India & Pakistan i–767. Pergamon Press, Oxford
^ ^а ^б Khalifah, Ayman M.; Abdalla, Sara A.; Dosoky, Waleed M.; Shehata, Mohamed G.; Khalifah, Mohamed M. (2021-12-01). „Utilization of lemongrass essential oil supplementation on growth performance, meat quality, blood traits and caecum microflora of growing quails”. Annals of Agricultural Sciences (на језику: енглески). 66 (2): 169—175. ISSN 0570-1783. doi:10.1016/j.aoas.2021.12.001 .
^ Cymbopogon caesius South African National Biodiversity Institute (SANBI), PlantZAfrica
^ Do, Dinh Nhat; Nguyen, Dinh Phuc; Phung, Viet-Duc; Le, Xuan-Tien; Le, Tuan Minh; Do, Van Manh; Minh, Bui Quang; Luu, Xuan Cuong (2021-03-29). „Fractionating of Lemongrass (Cymbopogon citratus) Essential Oil by Vacuum Fractional Distillation”. Processes (на језику: енглески). 9 (4): 593. ISSN 2227-9717. doi:10.3390/pr9040593 .
^ de Souza, Matheus Chiaradia; Vieira, Ana Júlia; Beserra, Fernando Pereira; Pellizzon, Cláudia Helena; Nóbrega, Rafael Henrique; Rozza, Ariane Leite (2019-09-04). „Gastroprotective effect of limonene in rats: Influence on oxidative stress, inflammation and gene expression”. Phytomedicine (на језику: енглески). 53: 37—42. PMID 30668410. S2CID 58949851. doi:10.1016/j.phymed.2018.09.027.
^ „Search results — The Plant List”. www.theplantlist.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2020.
^ Blanco MM, Costa CA, Freire AO, Santos JG, Costa M (март 2009). „Neurobehavioral effect of essential oil of Cymbopogon citratus in mice”. Phytomedicine. 16 (2–3): 265—70. PMID 17561386. doi:10.1016/j.phymed.2007.04.007.
^ Leite JR, Seabra Mde L, Maluf E, et al. (јул 1986). „Pharmacology of lemongrass (Cymbopogon citratus Stapf). III. Assessment of eventual toxic, hypnotic and anxiolytic effects on humans”. J Ethnopharmacol. 17 (1): 75—83. PMID 2429120. doi:10.1016/0378-8741(86)90074-7.
^ Bleasel N, Tate B, Rademaker M (август 2002). „Allergic contact dermatitis following exposure to essential oils”. Australas. J. Dermatol. 43 (3): 211—3. PMID 12121401. doi:10.1046/j.1440-0960.2002.00598.x.
^ Greer, John Michael (2016). The New Encyclopedia of the Occult (First изд.). Woodbury, MN: Llewellyn Publications. стр. 500. ISBN 978-1-56718-336-8.
^ Yronwode, Catherine (2002). Hoodoo Herb and Root Magic: A Materia Magica of African-American Conjure. Forestville, California: Lucky Mojo Curio Company. стр. 123. ISBN 978-0-9719612-0-3.

Литература

Akhila, Anand (2010). Essential Oil-Bearing Grasses - The genus Cymbopogon. Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-7857-7.
Soreng, Robert J.; Peterson, Paul M.; Romschenko, Konstantin; Davidse, Gerrit; Zuloaga, Fernando O.; Judziewicz, Emmet J.; Filgueiras, Tarciso S.; Davis, Jerrold I.; Morrone, Osvaldo (2015). „A worldwide phylogenetic classification of the Poaceae (Gramineae)”. Journal of Systematics and Evolution. 53 (2): 117—137. ISSN 1674-4918. doi:10.1111/jse.12150.
Skendzic, Elizabeth; Columbus, J. Travis; Rosa, Cerros-Tlatilpa (2007). „Phylogenetics of Andropogoneae (Poaceae: Panicoideae) Based on Nuclear Ribosomal Internal Transcribed Spacer and Chloroplast trnL–F Sequences”. Aliso: A Journal of Systematic and Evolutionary Botany. 23 (1): 530—544. doi:10.5642/aliso.20072301.40 . Приступљено 14. 4. 2020.
Soreng, Robert J.; Peterson, Paul M.; Romaschenko, Konstantin; Davidse, Gerrit; Teisher, Jordan K.; Clark, Lynn G.; Barberá, Patricia; Gillespie, Lynn J.; Zuloaga, Fernando O. (2017). „A worldwide phylogenetic classification of the Poaceae (Gramineae) II: An update and a comparison of two 2015 classifications”. Journal of Systematics and Evolution. 55 (4): 259—290. ISSN 1674-4918. doi:10.1111/jse.12262 .
Koekemoer, Marinda (2014). Guide to plant families of southern Africa. H. M. Steyn, S. P. Bester (2nd изд.). Pretoria. ISBN 978-1-919976-92-1. OCLC 890117816.
Besnard, G.; Christin, P.-A.; Male, P.-J. G.; Coissac, E.; Ralimanana, H.; Vorontsova, M. S. (2013). „Phylogenomics and taxonomy of Lecomtelleae (Poaceae), an isolated panicoid lineage from Madagascar”. Annals of Botany. 112 (6): 1057—1066. ISSN 0305-7364. PMC 3783238 . PMID 23985988. doi:10.1093/aob/mct174.
Grass Phylogeny Working Group II (2012). „New grass phylogeny resolves deep evolutionary relationships and discovers C₄ origins”. New Phytologist. 193 (2): 304—312. ISSN 0028-646X. PMID 22115274. doi:10.1111/j.1469-8137.2011.03972.x. hdl:2262/73271 .
Morrone, Osvaldo; Aagesen, Lone; Scataglini, Maria A.; Salariato, Diego L.; Denham, Silvia S.; Chemisquy, Maria A.; Sede, Silvana M.; Giussani, Liliana M.; Kellogg, Elizabeth A.; Zuloaga, Fernando O. (2012). „Phylogeny of the Paniceae (Poaceae: Panicoideae): integrating plastid DNA sequences and morphology into a new classification”. Cladistics. 28 (4): 333—356. ISSN 0748-3007. doi:10.1111/j.1096-0031.2011.00384.x.
Soreng, Robert J.; Peterson, Paul M.; Romschenko, Konstantin; Davidse, Gerrit; Zuloaga, Fernando O.; Judziewicz, Emmet J.; Filgueiras, Tarciso S.; Davis, Jerrold I.; Morrone, Osvaldo (2015). „A worldwide phylogenetic classification of the Poaceae (Gramineae)”. Journal of Systematics and Evolution. 53 (2): 117—137. ISSN 1674-4918. doi:10.1111/jse.12150.