Ароматерапија

Ароматерапија
Посуда за инхалацију етеричних уља
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Традиционална медицина
MeSH	D019341

Ароматерапија (грч. aroma - miris, therapia - lečenje, дословно лечење мирисом) је употреба ароматских компоненти биљака, најчешће ароматских уља, за инхалацију, прављење посебних купки за релаксацију, или утрљавањем у кожу, како би се побољшао третман.^[1]

Ароматерапија је део алтернативне медицине али и траварства, па је неки препознају и као псеудонауку или грану фитотерапије која проучава правилну употребу лековитог биља, и њихових активних компоненти биљака које утичу и на нервни систем као и на бактерицидно и бактериостатско деловање бактерија.^[1]

Како је ароматерапија део традиционалне медицине не треба увек сумњати у искуство низа генерација, које је концентрисано на знање неких ароматерапеута (укључујући и оне који користе биљне производе у терапији) јер је оно понекад веома драгоцено.^[2] Међутим спорно је што је приступ ароматераписта лечењу такав да им пацијент, ради сопствене безбедности,^[3] никада не смеју у потпуности препустити и тиме губи контакт са лекаром.^[2]

Због великог броја самозвани ароматераписта и оних који сакупљају и прерађују биље,^[2] намеће се чињеница да правилна употреба ароматерапије захтева додатна истраживања и едукацију јер представља једну од занимљивих спона физиотерапије (масаже) и социјалног рада.^[4]

Основне информације

Ароматерапија се заснива на холистичком приступу, по коме организам у физиолошком, психолошком и социјалном смислу може да функционише само као целина, и да пре почетка третмана треба идентификовати праве узроке здравствених проблема и тек на основу њих извршити правилан избор комбинације лековитих етеричних уља, која се по структури разликује од осталих биљних производа. Етерична уља (пре свега есенцијална) због специфичног процеса дестилације поседују боље фитомолекуле (монотерпене и сесквитерпене и остале испарљиве органска компоненте као што су естри, ароматичне компоненте, нетерпенски угљоводоници, итд).

Савремена ароматерапија подељена је у четири категорије: медицинска ароматерапија, популарна и езотерични ароматерапија, холистичка ароматерапија и научно истраживање мириса. У свакодневној употреби је холистички приступ лечењу, што значи да аромотерапија не третира само симптоме него и општег физичког стања - душу и тело у целини.^[5]

Данас, о ароматерапији постоје бројни супротстављени ставовови па се она се са једне стране сматра најбољом комплементарном методом лечења, а са друге (научне) псеудонауком и најгором од лажних научних превара.

Историја

У историји медицине, најмање двадест пет векова уназад налазимо трагове примене ароматичних уља у биљној медицине, која ће касније бити основа за израду фармакопеје древних цивилизација.^[6]

Трагове метода дестилације или екстракције, срећемо у древним цивилизацијама Кини, Индији, Египти, који датирају и од пре неколико хиљада година, уназад и у којима је доказана употреба ароматераипје у сврху лечења. У списима Грчког лекара Диоскоридеса налазе се подаци о употреби ароматичних екстраката, као дезинфицијенса у епидемија заразних болести. Римљани су такође користили за лечење неке облик уља и масти у лечењу неких физичких и менталних болести од давнина. Они су наиме открили да након паљења гране и лишће одређених биљака код човека могу изазвати поспаност, или изменити неке чулне спознаје.

Захваљујући персијском лекару и алхемичару Jabir Ibn Hayyan који је у 10. веку, открио методу екстракције етеричних уља, временом је (након даљих вишевековних усавршавања ове методе), почело да се у свету све масовније примењује изоловање и класификација активне састојке мирисних молекула, што је омогућили њихову даљу и специфичну употребу у ароматерапији.

Модерна ароматерапија

Модерна ароматерапија почиње од рада француског хемичара Ренеа Мориса Гатефоса. Он је 1920. године открио лековита својства лавандиног уља, што га је подстакло на даља истраживање о антисептичним својствима етерилних уља. Наиме, он је опечену руку уронио у посуду са лавандиним уљем. Након што се брзо и успешно опоравио - сазнања о ароматерапији Гатефоса је 1937. године објавио у првобјављеној савременој књизи из ове области.^[7]

У Француској су се овим обликом лечења почели бавити фармацеути и лекари, 1978. Пол Балаише који је објавио студију о клиничкој употреби етеричних уља у лечењу инфекција и дегенеративних болести. Тако је зачета медицинска примена етеричних уља у лечењу одређене болести.

Француски хемичар Хенри Виауд је 1980-их година објавио је прве критеријуме о чистоћи и квалитету које етерична уља морају задовољавати да би била незбедна за употребу у медицинске сврхе.

У Енглеској су се применом етеричних уља више бавили помоћни медицински кадрови - медицинске сестре и неговатељице, па је тако настала аромамасажа али и други начини примене етеричних уља у сврху лечења..

Званична медицина у Србији признаје ароматерапију као методу рехабилитације (за унапређење здравља) у оквиру традиционалне, алтернативне или комплементарне медицине, која примарно не лечи, али у одређеним стањима може да помаже у спречавању настанка болести или код реконвалесцената убрза и олакша опоравак од болести.^[8]

• Неки од савремених препарта који се користе у ароматерапији
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Начин примене

Локално

Локално се ароматична уља примењују за масажу, купке, облоге, негу коже. Током масажа већина етеричних уља не сме се наносити директно на кожу већ се пре тога морају отопити у неком биљном уљу које се у ароматерапији назива и базним уљем. При томе терапеут мора да пази на концентрацију такве мешавине која несме прелазити 5% за масажу целог тела, а у случајевима осетљиве коже или при масажи трудница и мале деце 1% (активне супастанце.

Удисањем преко плућа

Удисање може бити директно (парна инхалација) или индиректно (преко испаривача).

Пероралним уносом

Ректални и вагинални унос

На овој начин унета етерична уља примењују се против инфекција бактеријама, гљивицама, паразитима, итд.

Супстанце које се користе у ароматерапији

Основне супстанце које се данас користе у ароматерапији могу бити:

Етерична уља

Етерична уља добијају се дестилацијом (нпр еукалиптусово уља), гњечењем (нпр грејфрутово уље), или комбинованом екстракцијом етеричних уља са различитим растварачима.

Абсолути

То су етерична уља, добијена пре свега из цветова или осетљивих биљних ткива екстракцијом из раствора или суперкритичних течности (нпр абсолут руже руже).

Фитонициди

Разне органске испарљиве материје, делује бактерицидно, али у пракси се не користе често због непријатног мириса (нпр. Гарлиц).

Биљни дестилати или хидросоли

Воденом дестилацијом производа кувањем добијају се одређене супастанце, које се у медицинске сврхе примењују на кожи.

Инфузи

Инфузи су водени екстракти разних биљних дрога (нпр инфуз камилице).

Базна уља

Базна уља су типична, биљна уља, која служе за разређење етеричних уља, и примењују се на кожи (нпр уљњ слатког бадема).

Фармаколошки ефекти

Антибактеријско дејство

Тестови ин витро потврдили су антибактеријско дејство неких уља, као што су етерична уља од рузмарина, каранфилића, креча, цимета, и чајног дрвета нафте.^{[9][10][11][12]}

Антивирусно дејство

Етерична уља чајевца, лимуна, сандаловине, ђумбира, мајчине душице, нане и ожепа показала су се у ин витро тестовима ефикасна против херпес вируса.^{[13][14][15][16][17]}

Антифунгално десјтво

Антифунгално десјтво етерична уља лаванде, мајчине душице, каранфилић, клеке и зља чајног дрвета, показала су антигљивичну активност у ин витро тестовима.^{[18][19][20][21][22]}

Антиинфламаторно десјтво

Током ин витро студија утврђено је антиинфламаторно дејство каранфилића, цимета, жалфије, еукалиптуса, црног кумина и ловоровог листа.^{[23][24][25][26][27][28]}

Анксиолитичко дејство

Када су поједина уља примењена на животињама откривено је њихово анксиолитичко дејство, нпр. лаванде, руже и ангелике.^[29][30][31]

Аналгетичко дејство

Против болова може се употребити етерично уље белог бора, клека, еукалиптуса, лаванде, рузмарина.

Антидепресионо десјтво

Наон уноса теричног уља бергама, грејпа, горке наранџе, жалфије, лаванде, мандарине, мајорана, могу настати антидепресивни учинци.

Регулација варења

Поједина уља су се показала као успешна против лошег варења: етарског уље, корен ангелике, бергамонт, босиљак, естрагон, камилица.

Ароматерапија првенствено од напред наведених активних принципа највише користи антисептичка, антивирусна, антигљивична и антибактеријска својства уља у контроли инфекција (нпр у Северној Америци). У Француској, нека етерична уља се (према актуелним прописима), прописују и од стране лекара.

Француски лекари пре употребе ароматерапије користе технику, која се зове ароматограм, на основу које се одлучују које ће етерично уље дати одређеном пацијенту. Метода заснована на ароматограму изводи се на следећи начин:

• Прво, лекар узима узорак инфицираног ткива или пацијентовог секрета из патолошке промене у организму, који ће се третира одређеном супстанцом.
• Затим узети узорак „засејава“ у више петријевих шољи са агаром. Свака шоља се инокулише са различитим есенцијалним уља, како би се одредило уље, које је најактивније против циљаног соја микроорганизма.
• Антисептичка активност сваког узорка се потом приказује у обрасцу раста и ретардације, и на основу ње спроводи ароматерпија.

Принципи на којим се заснива дејство етеричних уља

Свећа са есенцијалним уљима, која делује на ниво мириса

Масажа етеричним уљем

Принципи деловање етеричних уља на људски организам још увек нису у потпуности разјашњени. Етерична уља биљака и других природних органских једињења дејство испољавају својом хемијском структуром која фармаколошки делује на ткива и органе, хормонски и нервни систем, на један од следећих начина:

На нивоу мириса — примена ароматерпије је заснована на активирању лимбичког система, или емоционалних центара у мозгу (путем рецептора у носу информација коју носи мирис директно одлази у мозак). Тако етерична уља својим мирисом делују на човеково расположење и емоције. Мада се сматра да постоји још и скривено Феромонско деловање (које је најочигледније код мушкатне жалфије).

На нивоу коже — ароматерапија се примењује у облику уља за масажу, односно 1-10% раствор етарског уља у масној подлози, активирањем завршетка рецептора и инактивацијом микроба и гљивице.

На ниво унутрашњих органа — примена ароматерпије је заснована на унутрашњој употреби етеричних уља (нарочито у фармаколошким лековима се не препоручује за кућну употребу, осим у разблаженом облику, у мастима, минералним уљима или водениом раствору (1-5%)) за стимулацију имунског система. Иако свако уље има неколико главних компоненти, највероватније се дејство заснива на синергија свих, чак и оних, најмање заступљених, компоненти уља.

На то упућује чињеница да сличним супстанцама добијеним синтетским путем недостаје „енергија“ која постоји у биљакама из којих се уља добијају.

Ароматерапеути сматрају да свако уље има своју специфичну „енергетску вибрацију“ којом може суптилно деловати на људско енергетско поље и на тај начин особу подржати у некој потреби, захтеву, задатку или исцељењу.

Иако постоје већ устаљена веровања о томе на који начин свако уље енергетски делује, током ароматерапије од терапеута се тражи да постепено и добро развије сопствену осетљивост и интуицију у препознавању специфичности сваког од уља и утицај које има на људски организам.

Приказ најчешће коришћених супстанци

Део биљака и температуре загревања на којој се користе њихова етераична уља у ароматерапији

Назив	Стручни назив	Део биљке који се користи	Температура
Еукалиптус	Eucalyptus globulus	Лист	130°C
Хмељ	Humulus lupulus	Плод	154°C
Камилица	Chamomilla recutita	Цвет	190°C
Лаванда	Lavandula angustifolia	Лист и цвет	130°C
Мелиса	Melissa officinalis	Лист	142°C
Жалфија	Salvia officinalis	Лист	190°C
Мајчина душица	Thymus vulgaris	Лист	190°C
Конопља	Cannabis sativa	Цвет	180°C

Супротстављени ставови

Без обзира какав став имамо о ароматерапији нема сумње да је она популарна у народу као и други облици алтернативне медицине. Према истраживању које је спровела Светска здравствена организација, 35% људи у Сједињеним Америчким Државама користи барем један облик алтернативне медицине. У Немачкој, Холандији и Белгији тај проценат је 60%, а у Великој Британији чак 74%.^[2]

У многим земљама, етерична уља су укључена у националне фармакопеје. Међутим, до сада, ароматерапија као наука никада није призната као валидна гране медицине у Сједињеним Америчким Државама, Русији, Немачкој или Јапану. Зато што о ароматерапији постоје бројни супротстављени ставовови па се она се са једне стране сматра најбољом комплементарном методом лечења, а са друге (научне) најгором од лажних научних преваре.^[32]

Ароматерапија је по њеним присталицама метода лечење или превенција болести кроз употребу етеричних уља, и објашњавају наводећи у литератури два основна механизма на којима се она заснива:

• Први механизам је утицај мириса етеричних уља на мозак, посебно на његов центар за мирис у лимбичком систем.
• Други механизама је директни фармаколошки ефекти етеричног уља на организам. Као главни фармакокиметички ефекат етеричних уља у организму, наводи се опште јачање органе и њихових функција, а пре свега јачање одбрамбених (имунских) механизама. Ароматерапија не лечи директно већ помаже телу; да боље ради свој посао и на тај начин поправи нарушено стање у ослабњеном организму. То њихово деловање је заправо исказано кроз побољшање физичких својстава организма, која потом враћају ошту виталност појединца.^[33]

Иако, аромтерапеути тврде да је прецизно познат синергизам између тела и етеричних уља, ефикасност ароматерапије тек треба да се докаже или оповргне кроз, на научним доказима заснованим студијама спроведеним на великом броју узорака. Иако су неке прелиминарни студије показале позитивне резултате, то није довољно да медицинска наука у целом свету прихбвати ове доказе.^[34][35]

У западном свету, пре свега у енглеском говорном подручју, ароматерапеути теже да нагласе да је употребу ароматичних уља најефикаснија у масажи. Дотел у Европи, нарочито у Француској (одакле је и потекла, ароматерапија) она је у појединим здравствима укључен у састав опште медицине.^[36]

Истраживач Варо Еуген Тајлер описао је употребу биљака у терапији као „траварство засновано на псеудонауци" које користи научну терминологију, али којем недостаје научна потврда безбедности и ефикасности. Тајлер набраја десет заблуда које разликују ароматерапију као грану фитотерапију од научног приступа, од тврдње да постоји завера да се сузбије безбедно и ефикасно биље, преко тврдње да биље не може изазвати штету, да су целе биљке ефикасније од молекула изолованих из њих, да су биљке супериорније од лекова, доктрину потписа (веровање да облик биљке дефинише њену функцију), да је мања доза ефикаснија, да је битан астролошки утицај планета, да је тестирање на животињама неадекватно за ефекте на људима, да су анегдотски докази довољни да докажу да је биљка делотворна и да је биљке направио Бог како би лечиле болести.^[37] Ниједна од ових тврдњи нема научну основу.^[38]

Све ово не значи да су ароматерапија и фитотерапија непожељна и да их треба избегавати. Напротив, савремена медицина доста дугује традиционалном траварству и фитотерапији баш зато што је од ње наследила неке врло ефикасне методе лечења биљкама. Једино што у овоме никако не треба заобићи је консултација са лекаром, јер због опасности од штетних ефеката није препоручљиво експериментисати са овом терапијом нити користити лековите биљке које потичу из несигурних извора, на шта указује овај цитат La Bruyere-а: лекари пуштају човека да умре, а шарлатани га убију.^[2]

Имајући у виду напред наведене чињенице Светска здравствена организација је 1996. године окупила групу од 100 медицинских експерата из разних крајева света који су дали препоруке и упозорења за коришћење великог броја лековитих биљака.^[2]

Извори

1. „Aromaterapija”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2022-11-05. 
2. Antonić, V. „Aromaterapija U:3. Alternativna medicina, "Da li postoje stvari koje ne postoje: vodič za kritičko razmišljanje.” (PDF). Приступљено 5. 11. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Angell, M.; Kassirer, J. P. (1998). „Alternative medicine--the risks of untested and unregulated remedies”. New England Journal of Medicine. 339 (12): 839—41. PMID 9738094. doi:10.1056/NEJM199809173391210. .
4. Овај део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
5. Gill Farrer-Halls, Aromaterapija, Prešernova družba d.d., 2007
6. Nerys Purchon (2001). La Bible de l'Aromathérapie. Marabout. стр. 121. ISBN 978-2-501-03538-5. 
7. Ades, TB, ур. (2009). „Aromatherapy”. American Cancer Society Complete Guide to Complementary and Alternative Cancer Therapies (2nd изд.). American Cancer Society. стр. 57–60. ISBN 978-0-944235-71-3. 
8. Систематизација метода традисионале медицине
9. Fabio, A.; Cermelli, C.; Fabio, G.; Nicoletti, P.; Quaglio, P. (2007). „Screening of the antibacterial effects of a variety of essential oils on microorganisms responsible for respiratory infections”. Phytother Res. 21 (4): 374—7. PMID 17326042. S2CID 39202228. doi:10.1002/ptr.1968.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
10. Luqman, S.; Dwivedi, G. R.; Darokar, M. P.; Kalra, A.; Khanuja, S. P. (1. 9. 2007). „Potential of rosemary oil to be used in drug-resistant infections”. Altern Ther Health Med. 13 (5): 54—9. PMID 17900043.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
11. Prabuseenivasan, S.; Jayakumar, M.; Ignacimuthu, S. (30. 11. 2006). „In vitro antibacterial activity of some plant essential oils”. BMC Complement Altern Med. 6 (39): 39. PMC 1693916 . PMID 17134518. doi:10.1186/1472-6882-6-39 .  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ)
12. Ferrini, A. M.; Mannoni, V.; Aureli, P.; Salvatore, G.; Piccirilli, E.; Ceddia, T.; Pontieri, E.; Sessa, R.; Oliva, B. (1. 7. 2006). „Melaleuca alternifolia essential oil possesses potent anti-staphylococcal activity extended to strains resistant to antibiotics”. Int J Immunopathol Pharmacol.;19(3):. 19 (3): 539—44. PMID 17026838. S2CID 25226617. doi:10.1177/039463200601900309.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
13. Schnitzler, P.; Koch, C.; Reichling, J. (1. 5. 2007). „Susceptibility of drug-resistant clinical herpes simplex virus type 1 strains to essential oils of ginger, thyme, hyssop, and sandalwood”. Antimicrob Agents Chemother. 51 (5): 1859—62. PMC 1855548 . PMID 17353250. doi:10.1128/AAC.00426-06.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
14. Schuhmacher, A.; Reichling, J.; Schnitzler, P. (2003). „Virucidal effect of peppermint oil on the enveloped viruses herpes simplex virus type 1 and type 2 in vitro”. Phytomedicine. 10 (6–7): 504—10. PMID 13678235. doi:10.1078/094471103322331467.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
15. Minami, M.; Kita, M.; Nakaya, T.; Yamamoto, T.; Kuriyama, H.; Imanishi, J. (2003). „The inhibitory effect of essential oils on herpes simplex virus type-1 replication in vitro”. Microbiol Immunol. 47 (9): 681—4. PMID 14584615. S2CID 2083693. doi:10.1111/j.1348-0421.2003.tb03431.x.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
16. Benencia, F.; Courrèges, M. C. (1. 5. 1999). „Antiviral activity of sandalwood oil against herpes simplex viruses-1 and -2”. Phytomedicine. 6 (2): 119—23. PMID 10374251. doi:10.1016/S0944-7113(99)80046-4.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
17. Allahverdiyev, A.; Duran, N.; Ozguven, M.; Koltas, S. (1. 11. 2004). „Antiviral activity of the volatile oils of Melissa officinalis L. against Herpes simplex virus type-2”. Phytomedicine. 11 (7–8): 657—61. PMID 15636181. doi:10.1016/j.phymed.2003.07.014.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
18. Chaieb, Kamel; Zmantar, Tarek; Ksouri, Riadh; Hajlaoui, Hafedh; Mahdouani, Kacem; Abdelly, Chedly; Bakhrouf, Amina (2007-05-02). „Antioxidant properties of the essential oil of Eugenia caryophyllata and its antifungal activity against a large number of clinical Candida species”. Mycoses. 50 (5): 403—406. ISSN 0933-7407. doi:10.1111/j.1439-0507.2007.01391.x. 
19. Pinto, Eugénia; Pina-Vaz, Cidália; Salgueiro, Lígia; Gonçalves, Maria José; Costa-de-Oliveira, Sofia; Cavaleiro, Carlos; Palmeira, Ana; Rodrigues, Acácio; Martinez-de-Oliveira, José (2006-10-01). „Antifungal activity of the essential oil of Thymus pulegioides on Candida, Aspergillus and dermatophyte species”. Journal of Medical Microbiology. 55 (10): 1367—1373. ISSN 0022-2615. doi:10.1099/jmm.0.46443-0. 
20. Nenoff, P.; Haustein, U.-F.; Brandt, W. (1996). „Antifungal Activity of the Essential Oil of ;Melaleuca alternifolia;(Tea Tree Oil) against Pathogenic Fungi in vitro”. Skin Pharmacology and Physiology. 9 (6): 388—394. ISSN 1660-5527. doi:10.1159/000211450. 
21. Cavaleiro, C.; Pinto, E.; Goncalves, M.J.; Salgueiro, L. (2006). „Antifungal activity of Juniperus essential oils against dermatophyte, Aspergillus and Candida strains”. Journal of Applied Microbiology. 100 (6): 1333—1338. ISSN 1364-5072. doi:10.1111/j.1365-2672.2006.02862.x. 
22. D'Auria, F. D.; Tecca, M.; Strippoli, V.; Salvatore, G.; Battinelli, L.; Mazzanti, G. (2005). „Antifungal activity ofLavandula angustifoliaessential oil againstCandida albicansyeast and mycelial form”. Medical Mycology. 43 (5): 391—396. ISSN 1369-3786. doi:10.1080/13693780400004810. 
23. Oniga, I.; Pârvu, A. E.; Toiu, A.; Benedec, D. (1. 1. 2007). „Effects of Salvia officinalis L. extract on experimental acute inflammation”. Rev Med Chir Soc Med Nat Iasi. 111 (1): 290—4. PMID 17595884.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
24. Chaieb, K.; Hajlaoui, H.; Zmantar, T.; Kahla-Nakbi, A. B.; Rouabhia, M.; Mahdouani, K.; Bakhrouf, A. (1. 6. 2007). „The chemical composition and biological activity of clove essential oil, Eugenia caryophyllata (Syzigium aromaticum L. Myrtaceae): a short review”. Phytother Res. 21 (6): 501—6. PMID 17380552. S2CID 29867665. doi:10.1002/ptr.2124.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
25. Silva, J.; Abebe, W.; Sousa, S. M.; Duarte, V. G.; Machado, M. I.; Matos, F. J. (1. 12. 2003). „Analgesic and anti-inflammatory effects of essential oils of Eucalyptus”. J Ethnopharmacol. 89 (2–3): 277—83. PMID 14611892. doi:10.1016/j.jep.2003.09.007.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
26. Chao, L. K.; Hua, K. F.; Hsu, H. Y.; Cheng, S. S.; Liu, J. Y.; Chang, S. T. (7. 9. 2005). „Study on the antiinflammatory activity of essential oil from leaves of Cinnamomum osmophloeum”. J Agric Food Chem. 53 (18): 7274—8. PMID 16131142. doi:10.1021/jf051151u.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
27. Hajhashemi, V.; Ghannadi, A.; Jafarabadi, H. (1. 3. 2004). „Black cumin seed essential oil, as a potent analgesic and antiinflammatory drug”. Phytother Res. 18 (3): 195—9. PMID 15103664. S2CID 43483437. doi:10.1002/ptr.1390.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
28. Sayyah, M.; Saroukhani, G.; Peirovi, A.; Kamalinejad, M. (1. 8. 2003). „Analgesic and anti-inflammatory activity of the leaf essential oil of Laurus nobilis Linn”. Phytother Res.;(7). 17 (7): 733—6. PMID 12916069. S2CID 40484694. doi:10.1002/ptr.1197.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
29. Shaw, D.; Annett, J. M.; Doherty, B.; Leslie, J. C. (1. 9. 2007). „Anxiolytic effects of lavender oil inhalation on open-field behaviour in rats”. Phytomedicine. 14 (9): 613—20. PMID 17482442. doi:10.1016/j.phymed.2007.03.007.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
30. De Almeida, R. N.; Motta, S. C.; De Brito Faturi, C.; Catallani, B.; Leite, J. R. (1. 2. 2004). „Anxiolytic-like effects of rose oil inhalation on the elevated plus-maze test in rats”. Pharmacol Biochem Behav.;(). 77 (2): 361—4. PMID 14751465. S2CID 37011945. doi:10.1016/j.pbb.2003.11.004.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
31. Chen, S. W.; Min, L.; Li, W. J.; Kong, W. X.; Li, J. F.; Zhang, Y. J. (1. 10. 2004). „The effects of angelica essential oil in three murine tests of anxiety”. Pharmacol Biochem Behav. 79 (2): 377—82. PMID 15501315. S2CID 32434908. doi:10.1016/j.pbb.2004.08.017.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
32. Stephen Barrett Aromatherapy: Making Dollars out of Scents Science & Pseudoscience Review in Mental Health.
33. Berwick A. Holistic Aromatherapy: Balance the Body and Soul with Essential Oils. St. Paul, MN: Llewellyn Publications, 1994.
34. Kim, H. J. (2007). „Effect of aromatherapy massage on abdominal fat and body image in post-menopausal women”. Taehan Kanho Hakhoe Chi. 37 (4): 603—612. PMID 17615482. doi:10.4040/jkan.2007.37.4.603. 
35. Rho, K. H.; Han, S. H.; Kim, K. S.; Lee, M. S. (2006). „Effects of aromatherapy massage on anxiety and self-esteem in korean elderly women: A pilot study”. The International Journal of Neuroscience. 116 (12): 1447—1455. PMID 17145679. S2CID 8723333. doi:10.1080/00207450500514268. 
36. Court of Appeal of the State of California, Second Appelate District, Division Five. National Council Against Health Fraud, Inc, v. Aroma Vera, Inc, et al. Superior Court No. BC183903. August 10, 1999.
37. Eskinazi D (ed). Botanical Medicine: Efficacy, Quality Assurance, and Regulation. Larchmont, NY: Mary Ann Liebert, 1999
38. Talalay, Pamela; Talalay, Paul (2001). „The Importance of Using Scientific Principles in the Development of Medicinal Agents from Plants”. Academic Medicine (на језику: енглески). 76 (3): 238—247. ISSN 1040-2446. PMID 11242573. S2CID 23323157. doi:10.1097/00001888-200103000-00010. 

Спољашње везе

• Ароматерапија и употреба уља Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2006)
• Ароматерапија и употреба уља - Српски

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).