Холандска политика о дрогама се заснива на 2 принципа:
Холандски закон разликује да ли супстанца изазива само психичку или такође и физичку зависност. Разликују се тешке дроге, које носе „неприхватљих ризик“ (нпр. кокаин, хероин, итд.) и лаке дроге (попут печурки псилоциба и деривата конопље: хашиша и марихуане).
У Холандији је дозвољено узгајање 5 биљака конопље по особи, или поседовање 5 грама хашиша или марихуане по особи. Места на којима се конопља и магичне печурке продају су кофи шопови. Продаја конопље је „забрањена, али није кажњива“, па закон званично не присиљава на поштовање ових, широм нације прихваћених правила:
Један од главних циљева овакве политике је да раздвоји тржиште тешких и лаких дрога да би уживаоци лаких теже долазили у додир са тешким дрогама. Циљ је такође избавити тржиште лаких дрога из руку криминалаца, и тако смањити криминал.