Ханој (виј.Thành Phố Hà Nội, кин. 河内) је главни градВијетнама. По подацима из 2008. имао је 6,23 милиона становника, nна површини од 3.358,6 km2 (1.296,8 sq mi).[5][6][4]
Град се налази у плодној делти Црвене реке, на око 100 km од њеног ушћа у Тонкиншки залив. Клима у Ханоју је суптропско-монсунска са влажним и врућим летима и топлим и сувим зимама. Осам месеци годишње је кишовито, а четири месеца су сушна.
Један је од најстаријих градова југоисточне Азије, основан 1010. под именом Танг Лонг (Thăng Long - змај који се уздиже). Године 1802. престоница Вијетнама је пребачена у град Хуе, али је Ханој остао доминантан центар севера земље. Од 1831. носи данашње име у значењу град између река, мада је и старо у незваничној употреби. Ханој је од 1883. до 1945. био је управљачки центар француске колоније Француска Индокина. Главни је град уједињеног Вијетнама од 1976. Пре тога је био престоница Северног Вијетнама (од 1954).
Кроз дугу историју Ханој је увек био културни центар Вијетнама. Током Вијетнамског ратаАмериканци су 1972. бомбардовали Ханој и уништили 25% града. У граду данас постоји више од 600 пагода и храмова.
Извор #1: Vietnam Institute for Building Science and Technology[7]
Извор #2: Pogoda.ru.net (records),[8] (May record high and January record low only),[9] Vietnamnet.vn (June record high only),[10] Tutiempo.net (March and April record low only),[11][12] Nchmf.gov.vn[13]
^ абPhê duyệt và công bố kết quả thống kê diện tích đất đai của cả nước năm 2018,новембар 13, 2019.(на Vietnamese) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2021) - the data in the report are in ares, rounded to integers
^„ПОГОДА в Ханое” [Weather in Hanoi] (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 17. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„KHÁI QUÁT VỀ HÀ NỘI” (на језику: вијетнамски). Hanoi.gov.vn. Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 17. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bielestein, Hans (1986), „Wang Mang, the restoration of the Han dynasty, and Later Han”, Ур.: Twitchett, Denis C.; Fairbank, John King, The Cambridge History of China: Volume 1, The Ch'in and Han Empires, 221 BC-AD 220, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 223—290
Brindley, Erica (2015). Ancient China and the Yue: Perceptions and Identities on the Southern Frontier, C.400 BCE-50 CE. Cambridge University Press. ISBN978-1107084780.
Kim, Nam C. (2015). The Origins of Ancient Vietnam. Oxford University Press. ISBN9780199980895.
Taylor, Keith Weller (2013). A History of the Vietnamese. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-87586-8.
Purton, Peter Fraser (2009). A History of the Late Medieval Siege, 450-1220. Boydell & Brewer. ISBN9781843834489.
Park, Hyunhee (2012). Mapping the Chinese and Islamic Worlds: Cross-Cultural Exchange in Pre-Modern Asia. Cambridge University Press. ISBN9781107018686.
Forbes, Andrew, and Henley, David: Vietnam Past and Present: The North (History and culture of Hanoi and Tonkin). Chiang Mai. Cognoscenti Books, . . 2012. ASINB006DCCM9Qhttps://www.amazon.com/dp/B006DCCM9Q.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
Yü, Ying-shih (1986), „Han foreign relations”, Ур.: Twitchett, Denis C.; Fairbank, John King, The Cambridge History of China: Volume 1, The Ch'in and Han Empires, 221 BC-AD 220, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 377—463
Nora Annesley Taylor (2009), Painters in Hanoi: an Ethnography of Vietnamese Art, National University of Singapore Press, ISBN9789971694531
Sandra Kurfürst (2012). Redefining Public Space in Hanoi: Places, Practices and Meaning. Münster: Lit Verlag.
Lisa Drummond (2013). „Colonial Hanoi: Urban Space in Public Discourse”. Harbin to Hanoi: Colonial Built Environment in Asia, 1840 to 1940. Hong Kong University Press.