Флоријан Матекало

Флоријан Матекало
Флоријан Матекало
Лични подаци
Пуно име	Флоријан Матекало
Надимак	Цоња
Датум рођења	(1920-04-25)25. април 1920.
Место рођења	Јајце, Краљевство СХС
Датум смрти	20. мај 1995.(1995-05-20) (75 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија
Позиција	везни
Јуниорска каријера
1933—1936	Електробосна
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1936—1939 1939—1945 1946—1947	ЈСК Славија 1. ХШК Грађански Партизан	8	(3)
Репрезентативна каријера
1940	Југославија	1	(0)
Тренерска каријера
1957 1962 1964 1964—1967 1967—1977 1979	Партизан Хајдук Сплит Партизан Египат Либија Партизан

Флоријан Матекало (Јајце, 25. априла 1920 — Београд, 20. маја 1995) био је југословенски фудбалски репрезентативац и тренер Партизана.

Почетак каријере

Играчку каријеру почео је 1933. године у подмлатку омладинског клуба Електробосна у Јајцу.^[1] Три године касније, у јуну 1936. године дебитовао је у ЈСК Славија у Сарајеву, а затим је прешао у Загреб где је играо за ХШК Грађански. У сезони 1939/40. осваја са Грађанским последње првенство Краљевине Југославије у фудбалу. Једину утакмицу за репрезентацију одиграо је 3. новембра 1940. против Немачке (2:0) у Загребу - једну од последњих утакмица пред почетак Другог светског рата 1941. године. После Другог светског рата је прешао у ФК Партизан у Београд и 6. октобра 1945. постигао је последњи гол за Партизан у утакмици против Наших крила из Земуна.^[2] Као играч Партизана освојио је првенство Југославије 1946/47. и куп Југославије 1947.

Тренерска каријера

У Београду је Флоријан Матекало 1962. године завршио Вишу тренерску школу и након тога се посветио тренерском раду. Радио је пуних 17 година као тренер Партизана, а посебно је упамћен по изузетној генерацији фудбалера која је била позната као „Матекалове бебе“ међу којима су Шошкић, Јусуфи, Васовић, Ковачевић и други.^[3] У три наврата је преузимао и клупу првог тима Партизана, а највећи успех му је освајање купа Југославије 1956/57. До финала истог такмичења дошао је и у сезони 1978/79. али је тада у два меча боља била екипа Ријеке.

Након тога одлази као тренер у Египат (1964—1967) и Либију (1967—1977). Последњих двадесет година живота провео је као пензионер у Београду.

Референце

1. „Florijan Matekalo”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2013. 
2. „Crno - bela nostalgija: Foto arhiva - Florijan Matekalo (1920-1995)”. Приступљено 27. 4. 2013. 
3. „Matekalo Florijan”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2013. 

Спољашње везе

• Флоријан Матекало на сајту reprezentacija.rs
• Флоријан Матекало на сајту partizanopedia.rs