Фирентинска катедрала

Фирентинска катедрала
Основни подаци
Оснивање	1436
Место	Фиренца

Фирентинска катедрала или Санта Марија дел Фјоре (итал. Santa Maria del Fiore или једноставно Duomo од латинског Domus Dei; „кућа Бога“) је једна од најпознатијих италијанских грађевина и симбола Фиренце. Налази се у самом средишту Фиренце који је заштићен као светска баштина. Црква је пета (или како неки сматрају четврта) по величини у Европи (после базилике Светог Петра у Риму, катедрале Св. Павла у Лондону, севиљске катедрале и миланске катедрале^[1]) и све до данас највиша грађевина у граду. Дуга је 153 метара. Изградња је почела 1296. али је због комплексности плана куполе, завршена тек 173 година касније - 1436. и то захваљујући Филипу Брунелескију који је за овај подухват изумео посебну машину.^[2] Због дугог трајања изградње катедрала је попримила и готичке и ренесансне облике.

Историја

Дуомо гледан са висине Микеланђеловог предворја

Санта Марија дел Фиоре је подигнута на месту друге фирентинске катедрале посвећене Светом Репарати;^[3] прва је била базилика Сан Лоренцо ди Фиренце, чију је прву зграду као цркву 393. године освештао Свети Амвросије Милански.^[4] Древна грађевина, основана почетком 5. века и која је претрпела многе поправке, распадала се са годинама, према делу Nuova Cronica Ђованија Виланија из 14. века,^[5] и више није била довољно велика да опслужује растућу популацију града.^[5] Други велики тоскански градови су предузели амбициозне реконструкције својих катедрала током касног средњег века, као што су Пиза и посебно Сијена где огромна предложена проширења никада нису завршена.

Градско веће је одобрило пројекат Арнолфа ди Камбија за нову цркву 1294. године.^[6] Ди Камбио је такође био архитекта цркве Санта Кроче и палате Векио.^[7][8] Он је пројектовао је три широка брода који се завршавају испод осмоугаоне куполе, а средњи брод покрива подручје Санта Репарате. Први камен је 9. септембра 1296. положио кардинал Валеријана, први папски легат икада послат у Фиренцу. Изградња овог огромног пројекта требало је да траје 140 година; Арнолфов план за источни крај, иако је остао у концепционом стадијуму, био је знатно проширен у величини.

Након што је Арнолфо умро 1302. године, радови на катедрали су успорени током скоро 50 година. Када су 1330. године у Санта Репарати откривене мошти Светог Зенобија, пројекат добија нови замах. Године 1331, Арте дела Лана, цех трговаца вуном, преузео је покровитељство за изградњу катедрале и 1334. именовао Ђота да надгледа радове. Уз помоћ Андреа Пизана, Ђото је наставио ди Камбиов дизајн. Његово главно достигнуће била је изградња звоника. Када је Ђото умро 8. јануара 1337, Андреа Пизано је наставио са зградом све док радови нису обустављени због црне смрти 1348. године.

Дуомо, као да је завршен, на фресци Андреа ди Бонијута, насликаној током 1360-их, пре почетка изградње куполе

Године 1349. радови на катедрали су настављени под водством низа архитеката, почевши од Франческа Талентија, који је завршио звоник и проширио целокупни пројекат да би укључио апсиду и бочне капеле. Године 1359, Талентија је наследио Ђовани ди Лапо Гини (1360–1369) који је поделио средишњи брод на четири квадратна поља. Остали архитекти су били Алберто Арнолди, Ђовани Дамброђо, Нери ди Фиораванти и Андреа Оркања. До 1375, стара црква Санта Репарата је срушена. Наос је завршен 1380. године, а само је купола остала недовршена до 1418. године.

Дана 19. августа 1418,^[9] Арте дела Лана расписала је конкурс за архитектонско решење за подизање Неријеве куполе. Два главна конкурента била су два мајстора златара, Лоренцо Гиберти и Филипо Брунелески, од којих је последњег подржао Козимо де Медичи. Гиберти је био победник такмичења за пар бронзаних врата за крстионицу 1401. године и доживотна конкуренција између њих је остала оштра. Брунелески је победио и добио провизију.^[10]

Галерија

• 
  Поглед са михеланђеловог брда
• 
  Фирентинска катедрала
• 
  Фотографија катедрале са почетка 20. века

Види још

• Фиренца
• Архитектура ренесансе
• Рана ренесанса у Италији

Референце

1. Guida all'Italia, Vol. 3, Oscar Mondadori, Verona 1971, страна. 148.
2. Ermengem, Kristiaan Van. „Duomo di Firenze, Florence”. A View On Cities (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 10. 2019. г. Приступљено 5. 2. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Bartlett, стр. 36–37 harvnb грешка: no target: CITEREFBartlett (help); according to Bartlett, the people of Florence continued to call the cathedral by its former name for some time after reconstruction.
4. Tarihi, Güncelleme (23. 5. 2018). „Michelangelo Rönesans döneminde Floransanın önde gelen Medici Ailesinin özel bir isteği üzerine hangisini yapmıştır”. Haber46 (на језику: турски). Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г. Приступљено 5. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. Barlett, стр. 36 harvnb грешка: no target: CITEREFBarlett (help)
6. Haines, Margaret (1989). „Brunelleschi and Bureaucracy: The Tradition of Public Patronage at the Florentine Cathedral”. I Tatti Studies in the Italian Renaissance. 3: 89—115. JSTOR 4603662. S2CID 159633596. doi:10.2307/4603662. Архивирано из оригинала 26. 12. 2019. г. Приступљено 20. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. Krén, Emil; Marx, Daniel. „View of the nave and choir by ARNOLFO DI CAMBIO”. Web Gallery of Art. Архивирано из оригинала 26. 12. 2019. г. Приступљено 5. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. Sannio, Simone (12. 1. 2017). „Inside the House of Medici (Part II): Palazzo Vecchio”. L'Italo-Americano. Архивирано из оригинала 7. 2. 2020. г. Приступљено 5. 7. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. King 2000, стр. 1
10. Zucconi, Guido (1995). Florence: An Architectural Guide. San Giovanni Lupatoto, Vr, Italy: Arsenale Editrice srl. ISBN 978-88-7743-147-9. 

Литература

• Vittorio Serra, Florence, Bonechi Edizioni "Il Turismo", Florence, (2001) ISBN 978-88-7204-279-3
• Laurie Schneider Adams, A History of Western Art, McGraw Hill, New York, (2001) ISBN 0-7-231717-5 неважећи ISBN
• Velike arhitekture svijeta, John Julius Norwich, Marjan tisak, Split, (2005) ISBN 978-953-214-266-2
• Bartlett, Kenneth R. (1992). The Civilization of the Italian Renaissance (Paperback). Toronto: D.C. Heath and Company. ISBN 0-669-20900-7. 
• King, Ross (2000). Brunelleschi's Dome: How a Renaissance Genius Reinvented Architecture. London: Chatto & Windus. ISBN 9781620401941. 
• Jepson, Tim (2001). The National Geographic Traveler, Florence & Tuscany. National Geographic Society. ISBN 978-90-215-9720-1. 
• Millon, Henry A., ур. (1994). Italian Renaissance Architecture: from Brunelleschi to Michelangelo. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-27921-2. 
• Montrésor, Carlo (2000). The Opera del Duomo, Museum in Florence. Mandragora. 
• Tacconi, Marica S. (2005). Cathedral and Civic Ritual in Late Medieval and Renaissance Florence: The Service Books of Santa Maria del Fiore. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81704-2. 
• Wirtz, Rolf C. (2005). Kunst & Architektur, Florenz. Könemann. ISBN 3-8331-1576-9. 
• Cupola di Santa Maria del Fiore: il cantiere di restauro 1980–1995, a cura di Cristina Acidini Luchinat e Riccardo Dalla Negra. Istituto poligrafico e Zecca dello Stato (Roma). 1995. ISBN 978-88-240-3956-7.  Library of Congress permalink
• Devémy, Jean-François (2013). Sur les traces de Filippo Brunelleschi, l'invention de la coupole de Santa Maria del Fiore à Florence. Suresnes: Les Editions du Net. ISBN 978-2-312-01329-9.  (in line presentation Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016))
• Gärtner, Peter J. (1998). Filippo Brunelleschi 1377-1446. Köln : Könemann. ISBN 978-3-8290-0241-7. 
• "The Great Cathedral Mystery", PBS Nova TV documentary, 12 February 2014
• Castoldi, A.; Chiarugi, A.; Giuseppetti, G.; Fanelli, A.; Petnni, G. (1987). „Static Monitoring System for the Brunelleschi Dome in Florence”. IABSE Reports. Zurich: ETH-Bibliothek. 56. 
• Fanelli, Michele (11. 9. 2014). „The Importance of Monitoring, Behaviour Analysis and Diagnostic Techniques in the Preservation of Great Historical Structures”. Proceedings of the Workshop on the Structural Cracking of the Cupola of Santa Maria del Fiore. Los Alamos, New Mexico: Los Alamos National Laboratory. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gamberini, Diletta (2017). „La 'Concucia Nana' Di Federico Zuccari: Critica D'arte in Versi All'ombra Del Giudizio Universaleer La Cupola Di Santa Maria Del Fiore”. Mitteilungen des Kunsthistorischen Institutes in Florenz (на језику: Italian). Kunsthistorisches Institut in Florenz, Max-Planck-Institut. 59 (3): 362—87. JSTOR 26454394. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Hunt, Don, "Secrets of the Duomo" Архивирано 28 јул 2014 на сајту Wayback Machine, Journal, Issue 2, 2014, International Union of Bricklayers and Allied Craftworkers
• Haines, Margaret (2011). „Myth and Management in the Construction of Brunelleschi's Cupola”. Tatti Studies in the Italian Renaissance. Villa I Tatti: The Harvard Center for Italian Renaissance Studies. 14/15: 47—101. S2CID 193315877. doi:10.1086/its.14_15.41781523. 
• Manetti, Giacomo; Bellucci, Marco; Bagnoli, Luca (2020). „The construction of Brunelleschi's dome in Florence in the fifteenth century: between accountability and technologies of government”. Accounting History Review. Taylor & Francis. 30 (2): 141—169. S2CID 211446113. doi:10.1080/21552851.2019.1686036. hdl:2158/1175096 . 
• Mueller, Tom (фебруар 2014), „Brunelleschi's Dome: How did a hot-tempered goldsmith with no formal architectural training create the most miraculous edifice of the Renaissance?”, National Geographic Magazine, стр. 50—51, Архивирано из оригинала 25. 5. 2016. г., Приступљено 28. 12. 2014 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ottonia, Federica; Blasi, Carlo (2015). „Results of a 60-Year Monitoring System for Santa Maria del Fiore Dome in Florence”. International Journal of Architectural Heritage: Conservation, Analysis, and Restoration. Taylor & Francis. 9 (1): 7—24. 
• Ricci, Massimo, Il genio di Brunelleschi e la costruzione della Cupola di Santa Maria del Fiore, Livorno : Casa Editrice Sillabe S.r.l., April 2014. (The genius of Filippo Brunelleschi and the construction of the dome of Santa Maria del Fiore). ISBN 978-88-8347-691-4. The book is the result of forty years of research on the secret technique with which Brunelleschi built the Dome of Santa Maria del Fiore in Florence. Ricci makes the case for the dome being an inverted arch and uses a herringbone pattern (spina a pesce) for the dome's bricks.
• Vereycken, Karel, "The Secrets of the Florentine Dome", Schiller Institute, 2013. (Translation from the French, "Les secrets du dôme de Florence", la revue Fusion, n° 96, Mai, Juin 2003)

Спољашње везе

• Званични сајт катедрале
• Званични веб-сајт
• Brunelleschi's Dome – en
• „The Cathedral”. The Florence Art Guide. 2004. Приступљено 14. 7. 2006. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Museums in Florence – Cathedral and Giotto Belltower
• Horner, Susan; Horner, Joanna (27. 12. 2005). „Chapter III: The Cathedral – Exterior”. Walks in Florence. Приступљено 14. 7. 2006. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• NGM.NationalGeographic.com 2014– 02 Il Duomo 360 Panorama View Interactive Архивирано 5 април 2018 на сајту Wayback Machine
• NGM.NationalGeographic.com 2014-02 Il Duomo Cutaway Interactive Архивирано 31 март 2018 на сајту Wayback Machine
• ngm.nationalgeographic.com 2014-02 ll Duomo Piazza 360 degree panorama interactive Архивирано 23 фебруар 2018 на сајту Wayback Machine
• ngm.nationalgeographic.com 2014-02 Il Duomo Compared to other Domes Interactive Архивирано 1 март 2018 на сајту Wayback Machine