Федерална јединица

  Унитарне државе

  Савезне државе

Федералнa јединица или држава чланица федерације територијална je и уставна заједница која представља део неке федерације као што су Аустралија, Бразил, Индија, Мексико, САД и др.^[1] Такве се државе разликују од суверених држава по томе што немају потпуно суверена овлашћења на територији читаве државе, јер је суверена власт подељена између федералних јединица и централне или федералне владе. Оно што је важно напоменути јесте то да федералне јединице немају засебан статус у међународном праву. Уместо тога, федерална унија као јединствени ентитет представља одређену суверену државу у међународном праву.^[2] У зависности од уставне структуре одређене федерације, федерална држава може имати различите нивое законодавне, судске и управне надлежности над одређеном територијом и облик је регионалне власти.

У неким случајевима, федерација се ствара из уније политичких ентитета, који су или независне или зависне територије другог сувереног ентитета (најчешће колонијалне власти).^[А] У другим случајевима, федеративне државе су створене од региона који су претходно били унитарне државе.^[Б] Након што се формира федерални устав, правила која регулишу однос између савезних и регионалних сила постају део уставног закона земље, а не међународног права.

У земљама са савезним уставима, постоји подела власти између централне владе и држава чланица. Ови ентитети — државе, провинције, окрузи, кантони, покрајине и сл. — делимично су самоуправни и имају степен уставно загарантоване аутономије која битно варира од једне до друге федерације.^[В] У зависности од облика децентрализације овлашћења, савезне владе могу или не могу да буду надјачане, путем стављања вета на одлуке федералне јединице. Закони који регулишу однос између савезних и регионалних власти могу се мењати националним или савезним уставом, а ако постоје и државним уставима.

Списак конституената по федерацији

„Федералне јединице“ у табели испод имају инхерентну државну власт у уставном систему федерације, док су „остале јединице“ делегиране од стране федералне владе или се њима директно управља.

За више информација погледајте: Федерални округ и Федерална територија

Federation	Federated units	Other units
Аргентина[3]	23 провинције:  Буенос Ајрес  Катамарка  Чако  Чубут  Кордоба  Коријентес  Ентре Риос  Формоса  Хухуј  Пампа  Риоха (аргентинска провинција)  Мендоза  Мисионес  Неукен  Рио Негро (Аргентина)  Салта  Сан Хуан  Сан Луис  Санта Круз  Санта Фе  Сантијаго дел Естеро  Огњена Земља  Тукуман	1 аутономни град:  Буенос Ајрес[Г]
Аустралија[4]	6 држава:  Нови Јужни Велс  Квинсленд  Јужна Аустралија  Тасманија  Викторија  Западна Аустралија	3 унутрашње територије:  Аустралијска престоничка територија[Г] Територија Џервис Беј  Северна територија
		7 спољашњих територија: Острва Ашмор и Картије Аустралијска антарктичка територија  Божићно Острво  Кокосова Острва Острва Коралног мора Острво Херд и острва Макдоналд  Острво Норфок
Босна и Херцеговина	2 ентитета:[Д]  Република Српска Федерација Босне и Херцеговине	1 самоуправни округ: Брчко (званично кондоминијум оба ентитета)
	Сама Федерација Босне и Херцеговине је федерација 10 кантона: Уна-Сана Посавина Тузла Зеница-Добој Босанско подриње Централна Босна Херцеговина-Неретва Западна Херцеговина Сарајево[Г] Кантон 10[5]
Бразил[6]	26 држава:  Акре  Амапа  Амазонас  Пара  Рондонија  Рораима  Токантинс  Алагоас  Баија  Сеара  Марањао  Параиба  Пернамбуко  Пјауи  Рио Гранде до Норте  Сержипе  Гојас  Мато Гросо  Мато Гросо до Сул  Еспирито Санто  Минас Жераис  Рио де Жанеиро  Сао Пауло  Парана  Рио Гранде до Сул  Санта Катарина
	1 федерални дистрикт:  Савезни дистрикт Бразила[Г][Ђ]
Канада[7]	10 провинција:  Алберта  Британска Колумбија  Манитоба  Њу Брансвик  Њуфаундленд и Лабрадор  Нова Шкотска  Онтарио  Острво Принца Едварда  Квебек  Саскачеван	3 територије:  Северозападне територије  Нунавут  Јукон
Комори	3 острва:[Д]  Анжуан  Велики Комори  Мохели
Етиопија[8]	11 региона: Афар Амхара Бенишангул-Гумуз Гамбела Харари Оромија Сидама Сомали Југозападни Јужни Тиграј	2 града: Адис Абеба[Г] Дире Дава
Немачка[9]	16 држава:  Баден-Виртемберг  Баварска  Берлин[Г]  Бранденбург  Бремен  Хамбург  Хесен  Доња Саксонија  Мекленбург-Западна Померанија  Северна Рајна-Вестфалија  Рајна-Палатинат  Сарланд  Саксонија  Саксонија-Анхалт  Шлезвиг-Холштајн  Тирингија
Индија[10]	28 држава: Датотека:Andhraseal.png Андра Прадеш Датотека:..Arunachal Pradesh Flag(INDIA).png Аруначал Прадеш Асам Бихар Чатисгар Датотека:Goa government banner.png Гоа Гуџарат Харајана Химачал Прадеш Џарканд Карнатака Керала Мадја Прадеш Махараштра Датотека:..Manipur Flag(INDIA).png Манипур Мегалаја Мизорам Нагаланд Одиша Панџаб Раџастан Сиким Тамил Наду Телангана Трипура Утар Прадеш Датотека:..Uttarakhand Flag(INDIA).png Утараканд Западни Бенгал	8 територија уније: Андамани и Никобари Датотека:..Chandigarh Flag(INDIA).png Чандигар Дадра и Нагар Хавели и Даман и Диу Територија националног главног града Делхија [Г] Џаму и Кашмир [Е] Ладак [Е] Лакадиви Пудушери
Ирак[11]	19 губерније: Датотека:Flag of Al Anbar Governorate.png Анбар Ербил Бабил Багдад[Г] Басра Ди Кар Дијала Датотека:Dohuk Governorate logo.jpg Дахук Халабџа Карбала Киркук Мајсан Мутана Наџаф Нинива Кадисија Саладин Сулејманија Васит	1 аутономни регион:  Јужни Курдистан[Д] (регион преклапа подручје гувернерата)
Малезија[12]	13 држава:  Џохор  Кедах  Келантан  Малака  Нагери Сембелан  Паханг  Пенанг  Перак  Перлис  Сабах  Саравак  Селангор  Теренгану	3 федералних територија:  Путраџаја  Куала Лумпур[Г]  Лабуан
Мексико[13]	31 држава:  Агваскалијентес  Доња Калифорнија  Јужна Доња Калифорнија  Кампече  Чијапас  Чивава  Коавила  Колима  Дуранго  Гванахуато  Гереро  Идалго  Халиско  Мексико  Мичоакан  Морелос  Најарит  Нови Леон  Оахака  Пуебла  Керетаро  Кинтана Ро  Сан Луис Потоси  Синалоа  Сонора  Табаско  Тамаулипас  Тласкала  Веракруз  Јукатан  Закатекас
	1 аутономни град:  Мексико Сити[Г]
Микронезија[14]	4 државе:  Чук  Косрај  Понпеј  Јап
Непал	7 провинције: Коши Мадеш Багмати Гандаки Карнали Лумбини Судурпаштим
Нигерија[15]	36 државе: Абија Адамава Аква Ибом Анамбра Баучи Бајелса Бенуе Борно Крос Ривер Делта Ебоњи Едо Екити Енугу Гомбе Имо Џигава Кадуна Кана Кацина Кеби Коги Квара Лагос Насарава Датотека:Flag of Niger State.png Нигер Огун Ондо Осун Ојо Плато Риверс Сокото Тараба Јобе Замфара	1 територија: Територија главног града савезне државе[Г]
Русија[16][17]	46 области:  Амур  Архангељск  Астрахан  Белгород  Брјанск  Чељабинск  Иркутск  Иваново  Калињинград  Калуга  Кемерово  Киров  Кострома  Курган  Курск  Лењинград  Липецк  Магадан  Московска област  Мурманск  Нижњи Новгород  Новгород  Новосибирск  Омск  Оренбург  Орел  Пенза  Псков  Ростов  Рјазањ  Сахалин  Самара  Саратов  Смоленск  Свердловск  Тамбов  Томск  Твер  Тула  Тјумењ  Уљановск  Владимир  Волгоград  Вологда  Вороњеж  Јарослављ
	21 република:[Д]  Адигеја  Република Алтај  Башкортостан  Бурјатија  Чеченија  Чувашија  Дагестан  Ингушетија  Кабардино-Балкарија  Калмикија  Карачајево-Черкезија  Карелија  Хакасија  Комија  Мариј Ел  Мордовија  Северна Осетија — Аланија  Јакутија  Татарстан  Тува  Удмуртија
	9 покрајина:  Алтајска Покрајина  Камчатка  Хабаровск  Краснодар  Краснојарск  Perm  Приморје  Ставропољ  Забајкал
	4 аутономна округа:[Д]  Чукотка  Хантија-Мансија  Ненеција  Јамалија
	2 федерална града:  Москва[Г]  Санкт Петербург
	1 аутономна област:[Д]  Јеврејска аутономна област
Сент Китс и Невис	1 аутономно острво:  Невис	Сент Китс:  Сент Китс
Сомалија[18][19]	5 федералних земаља чланица:[Ж]  Галмудуг Хиршабеле  Џубаленд  Пунтленд Југозападна Сомалија[Д]
Јужни Судан	10 држава:[20] Северни Бахр ел Газал Западни Бахр ел Газал Језера Вараб Западна Екваторија Централна Екваторија Источна Екваторија Џонглеј Јунити Горњи Нил	3 административне области:[20] Абјеј [Е] Пибор Рувенг
Судан[21]	18 држава: Ел Гезира Плави Нил Сенар Бели Нил Централни Дарфур Источни Дарфур Северни Дарфур Јужни Дарфур Западни Дарфур Касала Ел Кадариф Црвено море Картум[Г] Северни Кордофан Јужни Кордофан Западни Кордофан Северни Судан Река Нил	1 подручје посебног административног статуса:[22] Абјеј [Е]
Швајцарска[23]	26 кантона:  Аргау  Апенцел Аусероден  Апенцел Инероден  Базел-провинција  Базел-град  Берн  Фрибур  Женева  Гларус  Граубинден  Јура  Луцерн  Нешател  Нидвалден  Обвалден  Шафхаузен  Швиц  Золотурн  Санкт Гален  Тургау  Тичино  Ури  Вале  Во  Цуг  Цирих
Уједињени Арапски Емирати[24]	7 емирата:  Абу Даби  Аџман  Дубаи  Фуџејра  Рас ел Хајма  Шарџа  Ум ел Кајвејн
Сједињене Државе[25]	50 држава:  Алабама  Аљаска  Аризона  Арканзас  Калифорнија  Колорадо  Конектикат  Делавер  Флорида  Georgia  Хаваји  Ајдахо  Илиноис  Индијана  Ајова  Канзас  Кентаки  Луизијана  Мејн  Мериленд  Масачусетс  Мичиген  Минесота  Мисисипи  Мисури  Монтана  Небраска  Невада  Њу Хемпшир  Њу Џерзи  Нови Мексико  Њујорк  Северна Каролина  Северна Дакота  Охајо  Оклахома  Орегон  Пенсилванија  Роуд Ајланд  Јужна Каролина  Јужна Дакота  Тенеси  Тексас  Јута  Вермонт  Вирџинија  Вашингтон  Западна Вирџинија  Висконсин  Вајоминг	1 федерални дистрикт:  Дистрикт Колумбија[Г]
		1 инкорпорисана територија:  [[ Палмира атол]]
		13 неинкорпорисане територије:  Америчка Самоа  Гвам  Северна Маријанска Острва  Порторико  Америчка Девичанска Острва Бејкер острво Хауланд острво Џарвис острво Џонстон атол Кингмен гребен Мидвеј атол Наваса острво Вејк атол Бахо Нуево гребен[Е] Серанила гребен[Е]

Види још

• Придружена зависна држава
• Конститутивна држава
• Федерални округ
• Федерација
• Списак аутономних области по државама
• Списак суверених држава

Напомене

1. Примери за ово могу бити Аустралија и САД.
2. This occurred in Belgium in 1993. The Belgian regions had previously devolved powers.
3. На пример, канадске провинције и швајцарски кантони поседују знатно виша овлашћења и уживају већу заштиту у погледу мешања централне власти .
4. Federal capital district, region or territory.
5. autonomous area
6. The Brazilian federal district has a level of self-ruling equal to the other main federal units.
7. Суверенитет над територијом коју активно оспорава друга суверена држава или међународна заједница.
8. Усвојени устав прилагођава постојеће регионалне владе, при чему коначан број и границе савезних држава чланица одређује Дом народа Савезног парламента.

Референце

1. The Australian National Dictionary: Fourth Edition, pg 1395. (2004) Canberra. ISBN 978-0-19-551771-2.
2. Crawford, J. (2006). The Creation of States in International Law. Oxford, Clarendon Press.
3. Daniel, Kate; Special Broadcasting Service Corporation (2008). SBS World Guide: The Complete Fact File on Every Country, 16th ed. Prahran, Victoria, Australia: Hardie Grant Books. стр. 827. ISBN 978-1-74066-648-0. p26. Архивирано из оригинала 2021-07-27. г. Приступљено 2020-11-11. 
4. SBS World Guide 2008, p38
5. „Decision of the Constitutional Court of the Federation of Bosnia and Herzegovina on Canton 10”. Constitutional Court of the Federation of Bosnia and Herzegovina. Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 3. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. SBS World Guide 2008, p101
7. SBS World Guide 2008, p132
8. SBS World Guide 2008, p239
9. SBS World Guide 2008, p275
10. SBS World Guide 2008, p328
11. SBS World Guide 2008, p346
12. SBS World Guide 2008, p460
13. SBS World Guide 2008, p481
14. SBS World Guide 2008, p486
15. SBS World Guide 2008, p537
16. SBS World Guide 2008, p600
17. „Chapter 3. The Federal Structure: Article 65”. The Constitution of the Russian Federation. Архивирано из оригинала 2018-12-25. г. Приступљено 2010-07-11. 
18. „The Federal Republic of Somalia – Harmonized Draft Constitution” (PDF). Federal Republic of Somalia. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 1. 2013. г. Приступљено 2. 8. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
19. „Guidebook to the Somali Draft Provisional Constitution”. Архивирано из оригинала 20. 1. 2013. г. Приступљено 2. 8. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
20. Mednick, Sam (2020-02-23). „After 6 years of war, will peace finally come to South Sudan? | News”. Al Jazeera. Архивирано из оригинала 2020-08-20. г. Приступљено 2021-12-07. 
21. SBS World Guide 2008, p687
22. „Sudan: Protocol on the resolution of Abyei conflict – Sudan”. ReliefWeb. Архивирано из оригинала 2021-10-21. г. Приступљено 2021-10-21. 
23. SBS World Guide 2008, p700
24. SBS World Guide 2008, p760
25. SBS World Guide 2008, p774