PROFILBARU.COM

урош богуновић
урош богуновић
	Урош Богуновић
Лични подаци
Датум рођења	15. децембар 1914.
Место рођења	Дрвар, Аустроугарска
Датум смрти	27. мај 2006. (91 год.)
Место смрти	Београд, Србија, Србија и Црна Гора
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	15. новембра 1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1941 — 1963.
Чин	генерал-мајор
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Урош Богуновић Роца (Дрвар, 15. децембар 1914 — Београд, 27. мај 2006), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 15. децембра 1914. у Дрвару. Припада старом српском братству Богуновића. Његови родитељи Илија и Јованка доселили су у Дрвар из Лике, из села Суваје код Срба. Рођени Урошев брат Бранко, био је четнички војвода и обављао је функцију помоћника војводе Момчила Ђујића. Урош је, поред Бранка, имао још три брата — Љубу, Миту и Николу (Нину), као и три сестре — Милеву, Наталију (Нату) и Душанку.

Урош је непосредно пред рат радио у железничкој ложионици у Бањој Луци. Када је почео устанак, најпре је био помоћник политичког комесара Шесте крајишке ударне бригаде, а убрзо затим и командант те бригаде. Касније је у току рата био заменик команданта Четврте и Десете крајишке дивизије.

Учествовао је у борбама код Бање Луке, Босанске Градишке, Босанске Дубице, Приједора, Санског Моста, у току Четврте непријатељске офанзиве, у борбама за ослобођење Сарајева и другим.

Нарочито се истакао у јесен 1942. године када је повео батаљон бораца преко реке Уне, продро до Цазина, ослободио га и на том сектору успешно водио многе борбе и почетком 1943. године, на Подвидачу, када је само са једним водом дочекао и разбио бројнијег непријатеља. У чланство Комунистичке партија Југославије (КПЈ) примљен је 15. новембра 1941. године.

После завршетка рата, Урош Богуновић је 1952. године завршио Вишу војну академију ЈНА и налазио се на истакнутим војним функцијама у Југословенској народној армији, боравећи при томе у многим местима СР Хрватске, СР Србије и СР Босне и Херцеговине.

У чин генерал-мајора произведен је 1959, а пензионисан је 1963. године. Преминуо је 27. маја 2006. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
Војна енциклопедија (књига прва). Београд 1970. година.
Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.