Угарско краљевско намјесничко вијеће (лат.Consilium Regium Locumtenentiale Hungaricum, мађ.Magyar Királyi Helytartótanács, нем.Königlich Ungarischen Statthalterei) било је највиши орган земаљске управе у Краљевини Угарској од 1723. до 1848. године, са седиштем у Будиму. Основано је 1723. године, одлуком Угарског сабора и краља Карла III. На челу вијећа налазио се палатин, као краљевски намјесник у Угарској. Састојало се од 22 члана и било је подјељено на неколико управних ресора. Укинуто је 1848. године, када је основана угарска влада.[1]
Дјелокруг вијећа је 1767. годие био привремено сужен, пошто је управљање земаљским пословима на подручјима Хрватске и Славоније било пренето на новоустановљено Краљевско вијеће за Далмацију, Хрватску и Славонију (лат.Consilium regium in regnis Dalmatiae, Croatiae et Sclavoniae), али то ново тијело је укинуто већ 1779. године, чиме је обновљен пуни опсег власти Угарског намјесничког вијећа.[2]