Споразум о забрани касетних бомби (енгл.The Convention on Cluster Munitions) је међународни споразум којим се забрањује коришћење трансфер и складиштење касетних бомби. Норвешка влада је започела процес Конвенције о касетној муницији у фебруару2007. године, са намером да постигне међународни споразум којим би се забранила употреба касетних бомби, чији је текст усаглашен у Даблинумаја2008. године. У Ослудецембра 2008. био је отворен за потписивање, да би ступио на снагу 1. августа2010. године, шест месеци након што га је ратификовало 30 држава. Ову конвенцију је до сада потписало 119 држава, а од тог броја 100 је ратификовало, са даљом тенденцијом раста држава које се прикључују забрани касетних бомби.
Због велике употребе касетних бомби са великим бројем цивилних жртава и због великих и несагледивих последица у многим конфликтима које наноси ово нехумано оружје, било је неколико покушаја да се забрани коришћење ових бомби. У почетку је било неуспешно због противљења великих сила, али је на крају после много труда и великог броја одржаних конференција и састанака поводом тога, који су на крају резултовали доношењем и усвајањем овог споразума.
Број жртава од касетних бомби од почетка употребе до сада
Према подацима ХРW-а (Human Rights Watch) у 2011. години је у 29 земаља било страдалих од касетних бомби. Према извештајима, од почетка употребе касетних бомби до краја 2010. године број укупно потврђених жртава био је најмање 16.921.[1] Међутим, жртве касетне муниције нису свуда убележене и у многим земљама није се водила правилна евиденција, тако да се укупан број жртава процењује на између 55.000 и 100.000, јер је само у Лаосу, Вијетнаму и Камбоџи процењено да их је било више од 54.000.
Током 2010. године контаминирани терен је очишћен и уништене су касетне бомбе у: АвганистануАнголи, ДР Конго и Ираку, док је забележен значајан напредак у чишћењу у Камбоџи, Србији и Вијетнаму. Најмање 59.978 неексплодираних касетних бомбица је уништено током операције чишћења, а очишћено је више од 18,5 km² контаминираног земљишта.[тражи се извор]
Државе које су користиле касетну муницију и где су је све користили[3]
Према новијим извештајима, до краја 2011. године известан број земаља је, придржавајући се конвенције и уништавајући своја складишта, успео да током овог кратког периода уништи своје залихе касетне муниције, тако да данас имамо још 69 земаља које поседују ово оружје.
Продаја и трансфер касетних бомби
Најмање 15 земаља је извезло више од 50 типова касетних бомби у најмање 60 других држава. Задњи забележени случајеви њиховог трансфера и коришћења у конфликтима су:
Извоз Шпаније од 2006. до 2008. године 1.055 касетних бомби које садрже 22.155 бомбица МАТ-120 у Либију, где су те употребљене у конфликту 14. априла 2011.
Извоз 4 система израелских ГРАДЛАР ракета у Грузију у 2007. години, који користе лансере од 160 mm Мк-4 ракете, од којих свака ракета садржи 104 бомбице М 85. Те касетне бомбе касније су употребљене током сукоба са Русијом августа 2008. Две државе које нису чланице Конвенције (Сингапур и САД) су увеле мораторијум на извоз касетних бомби.
Конфликти са употребом касетних бомби који су претходили конвенцији[9]
1939-1940: У Финској је први пут у историји примећена употреба запаљивих касетних бомби од стране совјетских трупа у такозваном Зимском рату 1939—1940. године.
1964-1975: У Камбоџи, Лаосу, Вијетнаму и Тајландуамеричке снаге су употребиле огромну количину касетне муниције. Према неким проценама на светском нивоу, Лаос је једна од земаља која су највише настрадале. Тамо је бачено преко 414.000 касетних бомби које су садржале око 270 милиона касетних бомбица а према извештајима, око трећина тих бомбица није одмах експлодирала. Према неким проценама из 2011. године остало је још око 26 милиона неексплодиране касетне муниције за чишћење. Према грубим проценама, само једна десетина од укупне контаминиране површине земљишта које је остало за чишћење је око 8.750 km², а укупна површина је око 38% територије у Лаосу. Контаминираност онемогућава обраду земљишта, развој регионалне економије и представља животну опасност за десетине хиљада мештана. Тимови за чишћење у Лаосу су пронашли 19 различитих типова касетних бомби. Према званичним подацима убијено или рањено је више од 11.000 особа, а од тог броја 30% су деца. Једна од процена америчке војне базе података је да је током 9.500 летова у Камбоџи бачено око 87.000 авио касетних бомби, које су садржале преко 26 милиона бомбица, углавном у источним и североисточним деловима земље, који се граниче са Лаосом и Вијетнамом. Тамо је према проценама остало између 2 и 5,8 милиона неексплодираних касетних бомбица, а број жртава, пошто не постоје поуздани подаци, процењен је на више од 5.000. Остаци од касетних бомби који су пронађени су: БЛУ-24, БЛУ-26, БЛУ-36, БЛУ-42, БЛУ-43, БЛУ-49, као и БЛУ-61. У Вијетнаму је бачено преко 296.000 касетних бомби, које садрже око 97 милиона бомбица, а према незваничним информацијама војних стручњака, ако би се чишћење контаминираних територија одвијало овим темпом којим они раде, било би завршено за око 300 година. Према неким извештајима из Вијетнама око 300 особа сваке године страда од касетних бомби, међутим процењује се да је укупан број жртава преко 34.000. Пронађено је 15 различитих типова касетне муниције које су САД користиле а контаминирано је 64 провинција и градова, укључујући Хаипхонг, Ханој, Хо Ши Мин, и Вин. Највише контаминирана подручја су у три провинције: Кванг Бин, Куанг Нам, и Тхуа-Тхиен Хуе. На Тајланду је 2010. године истраживање показало да је од неексплодиране касетне муниције САДМК-118, које датира још од Вијетнамском рата, контаминирано око 315.000 м² земљишта у Факта округу на северу покрајине Утарадит. Касетна муниција је очигледно била бачена када су се авиони САД враћали у своје базе на Тајланду после бомбардовања Вијетнама и Лаоса.
1970: У Замбији су пронађени остаци од авио касетних бомби у две области и то у Јифумба, Солвези округу (северозападној провинцији), а други у Мајва, Схангомбо округу (западна провинција). Нема података које то могао да баци, претпоставља се да је то могло да се деси између 1970. и почетка 1990. У јуну 2010. године замбијска војска и Норвешка народна помоћ су очистиле ове области, које покривају укупну површину од 484.000 m² и уништиле 22 касетне бомбице типа ЦБ-470.
1975-1991: У Западној Сахари и Мауританији су мароканске снаге због спора око територије користиле артиљеријску и авио касетну муницију против невладиних трупа Народног фронта за ослобођење Сагија ел Амре и Рио де Оро (Полисарио). Између 1980. и 1981. године Мароканско ваздухопловство спроводи нападе на места Акка, Гуелта Земмоур и Мессеид користећи касетне бомбе француске израде. Остаци од касетних бомби који су коришћени у овом сукобу су: авио касетне бомбе ЦБУ-71 са БЛУ-63 муницијом, као и МК-118с, онда артиљеријске М483А1 155 mm са М42 и М46 муницијом. Укупно има 85 области контаминираних од касетне муниције што заузима простор од 32,74 km². У Мауританији су 1990. године марокански авиони гађали касетним бомбама једну област која је 34 km северно од места Бир Могреин, што је неких 6 km² контаминиране површине. Касетне које су коришћене у овом сукобу су БЛУ-63 као и МК-118с. Мароко је између 1979. и 1995. увезао касетну муницију из САД и то: 2.994 ЦБУ-52; 1.752 ЦБУ-58; 748 ЦБУ-71 и 850 ракетних касетних бомби, што свеукупно садржи око 2,5 милиона бомбица.
1978: У јужном делу Либана су Израелци такође користили касетне бомбе.
1979-1989: У Авганистану је војска Совјетског Савеза бацала авио и ракетне касетне бомбе против невладиних снага, а у том сукобу су и невладине снаге такође користиле артиљеријске касетне али у мањем обиму. Аустралијски фотограф Џон Родстед је 2002. године снимио око 60.000 тона (60 милиона кг) ускладиштених напуштених совјетских касетних бомби у области Баграм у авио бази изван Кабула. У августу 2010. године је Министарство одбране обавестило „Монитор“ да нема касетне муниције у складиштима и да је „око 113.196 касетних бомби које садрже 29.559 килограма“ старих совјетских залиха уништено. Остаје нејасно шта је са преосталим огромним количинама касетних бомби које су пронађене 2002. године.
1983: На Гренаду су морнарички авиони САД бацили 21 контејнер касетних бомби током операције ваздушне подршке.
1983: У Либану је у децембру 1983. године морнаричка авијација САД бацила 12 контејнера ЦБУ-59 и 28 ракетних касетних бомби на противваздушну одбрану сиријских снага у близини Бејрута.
1984-1988: У Ирану су Ирачани 1984. године у почетној фази рата употребили авио касетне бомбе. У каснијим фазама рата користили су Абабил-50 ракетне касетне бомбе, које су копија М-87 Оркана из бивше Југославије. Иначе ове две земље су вршиле заједничка истраживања и заједно су производиле ово оружје, само што се у бившој Југославији звало Оркан а у ИракуАбабил.
1986: У Либији су авиони САД 25. марта бацили МК-20 ракетне касетне на либијске бродове у заливу Сидра. Такође су САД 14-15. априла бацили 60 ракетних бомби на аеродром Бенина.
1988-1994: На Нагорно-Карабаху у сукобу Јерменије и Азербејџана око спорне територије пронађене су касетне бомбе на 162 локације, које заузимају површину од 94 km². То су подаци из извештаја из 2008. године а пошто је један део територије очишћен од касетних бомби, према новијем извештају из марта 2011. процењени преостали простор за чишћење је 69,5 km², на 131 локацији. Значајан проблем са остацима касетне муниције је посебно у Аскеран и Мартакерт региону. Процењује се да је 180 касетних бомби бачено на град Степанакерт. Врсте касетне муниције која је пронађене је: ПТАБ-1, СхОАБ-0.5 и АО-2.5. Извештаји такође говоре да су касетне бомбе пронађене и на неким деловима територије Азербејџана.
1991: У Ираку и Кувајту су САД и њени савезници бацили 61.000 контејнера авио касетних бомби, који садрже око 20 милиона бомбица. Саудијска Арабија је у заједничкој акцији са САД гађала артиљеријским, као и авио касетним бомбама током битке за место Кхафји. Тачан број касетне муниције коришћен из артиљеријских и ракетних система није познат али се сумња да је било преко 30 милиона бомбица.
1991-1995: У Хрватској је током сукоба почетком 1990-их година у залеђу Задра контаминирано од касетних бомби око 9,3 km², а процене су да има око 5.000 неексплодиране касетне муниције. Највећа контаминација терена у Хрватској је баш у Задарском залеђу. Такође су касетне бомбе коришћене 2-3. маја 1995. године када су невладине трупе гађале цивилне делове Загреба из М-87 Оркана. Овде треба напоменути да је 12. јуна 2007. године Међународни суд за бившу Југославију донео кривичну пресуду на индивидуалној основи Милану Мартићу за гранатирање Загреба и употребу касетних бомби типа М-87 Оркана током тог чина, и при томе погађање цивилних објеката. Одлука је донета на основу карактеристика употребљеног (веома непрецизног) оружја у комбинацији са карактеристикама гађаног/погођеног терена и с тиме у виду мале вероватноће погађања чак и потенцијалних војних циљева, као што су хрватско Министарство одбране или спољних послова. Током гранатирања центра Загреба 2 и 3. маја 1995. године погинуло је 7, а повређено је скоро 200 цивила.
1992-1994: У Анголи у грађанском рату због непризнавања изборних резултата поражена страна на изборима УНИТА на челу са опозиционим лидером Савимби који су имали 40% гласова у односу на другу страну МПЛА 49%, је одбила да прихвати изборне резултате и обнавља рат током кога је дошло до коришћења непознатог броја касетних бомби које су пронађене на многим локацијама. Деминери који су радили на рашчишћавању касетних бомби уништили су остатке у провинцији Хуамбо у близини места Цаала и Баилундо. То су биле бомбе совјетске производње и то: ПТАБ-2.5 и АО-2.5 РТ.
1992-1995: У Босни и ХерцеговиниВојска Југославије и невладине трупе су искористиле расположиве залихе касетне муниције. У раној фази сукоба авиони Југославије гађали су касетним бомбама и то БЛ-755, а у каснијој фази било је и ракетних касетних из М-87 Оркана. Авиони НАТО-а су бацили 2 касетне бомбе ЦБУ-87. Истраживање је показало да је загађено 669 области, које покривају површину од 12 km².
1994-1996: У Чеченији су Руске снаге користиле касетне бомбе против невладиних трупа.
1996-1999: У Судану су владине трупе гађале јужни део Судана авио касетним бомбама чилеанске производње ПМ-1. У јужном Судану је контаминирано 519 локација. Остаци од касетне муниције пронађени су у насељима, на пољопривредном земљишту, пашњацима, рекама и потоцима, на падинама брда, у пустињским областима, као и око бивше војне касарне.
1998-2003: У ДР Конгу у такозваном Другом конгоанском рату је учествовало 8 афричких земаља и око 25 наоружаних група, тако да је то био највећи афрички рат после Другог светског рата. У том сукобу су употребљене касетне бомбе БЛ-755британске производње, БЛУ-63америчке производње, и ПМ-1. Остаци касетне муниције пронађени су у провинцијама Екуатеур, Катангу, Маниема и покрајини Ориентале, а постоји сумња да их има и у провинцији Северни Киву. Због сложености самог сукоба и учествовања доста земаља као и наоружаних група, не зна се тачно ко је употребио ту муницију. Према непотпуним извештајима, број жртава од остатака касетне муниције је најмање 207 и то од 1964. до краја 2010. године.
Највећи број касетних бомби (слика лево) бачених на Ниш, пао је на овај простор Нишког аеродрома(слика десно); хангаре, радионице, контролу летења, пилотске анексе, објекте команде 161. вб и 119. хп (означено стрелицама)
1999:Југославију (коју су тада чиниле Србија и Црна Гора ) су НАТО снаге САД, Уједињеног Краљевства и Холандије бациле 1.765 контејнера са 295.000 бомбица, од којих се процењује да 33 хиљаде није експлодирало и да заузимају површину од око 31 km², док је у 2008. години истраживање Норвешке народне помоћи (НПА) као и српског Центра за уклањање мина (СМАЦ ) потврдило да је још остало контаминирано 290 области, које заузимају простор од 14,9 km². Врсте касетне муниције које су коришћене су: БЛУ-97, БЛ-755 (МК-1 и МК-4), МК-118 као и БЛУ-114Б која у себи има графитна влакна, која служе за прекид протока електричне енергије на централама или далеководима. Према подацима невладине организације Ландмине Ацтион скоро 8.500 касетне подмуниције је било бачено без циља и употребне сврхе. До сада евидентирани број жртава касетних бомби у Србији (погинулих и тешко повређених) је 191 особа (без Косова). Погинуло је 31 лице (16,2%), рањено је 160 лица (83,8%), а 62,5% жртава чине мушкарци и дечаци млађи од 19 година. Такође се оцењује да контаминиране површине чини искључиво обрадиво земљиште (поља, шуме, виногради…) као и да је 84% жртава од касетних бомби од укупног броја жртава утврђено у првој години после завршетка оружаних сукоба. Опасност од неексплодиране касетне муниције није равномерно распоређена на територији Србије. Овом опасношћу је погођено 28 месних заједница из 16 различитих општина. Укупно је овим проблемом погођено 12 од 30 округа Републике Србије (без процене опасности за подручје Косова и Метохије). У погођеним месним заједницама живи око 162.000 становника. Према садашњим проценама 88.000 становника живи у непосредној близини сумњиве површине, те се може сматрати да су изложени свакодневном ризику. У марту 2011. године, косовски центар за уклањање мина пријавио је 48 области које су контаминиране од неексплодиране касетне муниције и још шест сумњивих подручја. Према подацима Института Уједињених нација за разоружавање (УНИДИР), на пограничном простору са Албанијом, нарочито у региону Кукеша, као и у још неким деловима приграничног појаса пронађени су остаци касетних бомби. Неексплодирана подмуниција је на територији Албаније изазвала скоро 300 жртава, од којих је више од 40 смртних случајева. Највише жртава у појединачним нападима НАТО-а било је 7. и 12. маја 1999. године, када је на град Ниш бачено укупно 36 контејнера касетних бомби. Тада је убијено 15 особа, а више десетина је рањено (од тога 8 је тешко повређено), оштећено је 120 стамбених објеката, уништено је 47 путничких аутомобила а 15 аутомобила је оштећено. Касетне бомбе у Нишу су избацили холандски авиони F-16. Други велики инцидент у појединачним нападима са великим бројем жртава десио се 13. маја 1999. године, када су НАТО авиони са 8 касетних бомби погодили једну избегличку колону косовских Албанаца која се враћала својим кућама код села Кориса у близини града Призрена, а 65 km југозападно од Приштине. Том приликом је убијено преко 100 косовских Албанаца избеглица, већином жена, деце као и старијих и изнемоглих особа, а био је и велики број рањених. НАТО снаге су признале да су користиле касетне бомбе у овој акцији. Организација за људска права Human Rights Watch, је 13. маја 1999. године послала писмо генералном секретару НАТО-а Хавијеру Солани (шп.Francisco Javier Solana Madariaga), наглашавајући „озбиљну забринутост због тога што НАТО погађа цивиле, као и цивилне установе“, рачунајући болнице, електране, медијске установе и фабрике које нису везане за војну производњу.
2001-2002: У Авганистану у периоду од октобра 2001. и почетка 2002. године авиони САД су током 232 напада на локацијама широм земље бацили 1.228 касетних бомби, које су садржале 248.056 бомбица. Такође велику опасност чине остаци касетне муниције бачене су још од стране совјетских снага током претходног рата, тако да су деминери приликом чишћења наилазили на касетне бомбе САД као и на Совјетске. Процењено је да је 24 области контаминирано од касетних бомби. У Авганистану је забележена најмање 771 жртва од касетне муниције.
2003-2006: У Ираку су САД и Уједињено Краљевство током 3 недеље ратних дејстава бациле око 13.000 касетних бомби, које садрже око 1,8 до 2 милиона бомбица. У једном инциденту 7. априла 2003. године НАТО снаге су гађале Багдад и много бомбица је остало неексплодирано при удару услед кога је дошло до великог броја жртава од касетних бомби. Касетне бомбе су пронађене на многим локацијама а један извештај из 2004. године нам говори да је главни ауто-пут између Кувајта и Басре био мета тешког напада касетним бомбама, а ова муниција интензивно је коришћена и око Басре, Насирииах као и на прилазним путевима Багдаду. Контаминирано је 2.200 локација дуж река Еуфрат и Тигар. Процењује се да је од 1991. године било између 5.500 и 8.000 жртава касетне муниције, укључујући и губитке који су се десили током напада, а четвртину жртава чине деца. Касетне бомбе које су коришћене у овим сукобима су: БЛУ-97, БЛУ-63.
2006: У Либану су израелске трупе у јулу и августу гађале касетним бомбама Хезболах. Према проценама УНИзраел је бацио око 4 милиона бомбица и то само током задња 3 дана сукоба, а око 1 милион је остало неексплодирано и то је изазвало несагледиву хуманитарну опасност за многе житеље тог подручја, као и дуготрајну економску кризу у претежно аграрном сектору погођеног подручја. Израелска офанзива је наишла на оштру међународну критику јер су овакве бомбе бацане на области насељене претежно цивилима. У првих месец дана после тог рата погинуло је или рањено у просеку 3-4 особе дневно, а у првој години мира је било више од 200 цивилних жртава. Према извештају из маја 2011. године, у преко 758 подручја земљиште је контаминирано од касетне муниције, на укупној површини од око 18,1 km².
2008: У Грузији 12. августа 2008. Руси су бацили неколико типова касетних бомби на град Гори, а исто тако су их грузијске трупе користиле, што су касније и званично признали. У том сукобу најмање 11 је погинуло, а укупан број жртава је био најмање 70. Грузија је користила касетне бомбе и у сукобу са непризнатом државом Абхазијом, која се отцепила од Грузије 1992. године. Грузијске снаге су користиле касетне бомбе у долини Кодор и тврди се да је Грузија испалила велики број касетне муниције М85 муниције из ЛАР-160 ракетних касетних израелског порекла. Забележен је велики број неексплодираних касетних бомби у подручју на коме су се водиле борбе а коришћено је више врста касетних бомби у Грузији и Абхазији и то су: авио касетне АО-2.5 РТМ, ракетне 9Н210, као и М-85 муницијом из ЛАР-160 mm ракетних касетних Израелске производње, а према извештајима купљене су од Израела 2007. године.
2009: У Јемену су САД 17. децембра бациле најмање једну крстарећу ракету ТЛАМ-Д са 166 бомбица БЛУ-97 на један камп за обуку.
2011: У Камбоџи је између 4. и 7. фебруара 2011. године у спорном делу појаса са Тајландом избио сукоб између те две земље, који је кратко потрајао. Сукоб се догодио на територији Камбоџе под заштитом УНЕСКО, у близини храма Преах Вихеар, где су тајландски војници бацили неколико врста касетне муниције и то су: М35, М42, М46 и М-85. Контаминирана територија захваћена овим сукобом је на површини од око 1,5 km² и доводи у опасност четири села а број угрожених особа је између 5.000 и 10.000. Тајландски амбасадор је 5. априла у УН у Женеви потврдио да су коришћене касетне бомбе. Ово је била прва употреба касетних бомби од 2008. године, од ступања на снагу конвенције о забрани касетних бомби. Конвенција је званично ступила на снагу 1. августа 2010. године.
2011: У Либији је избио сукоб између владиних и невладиних снага које су биле потпомогнуте НАТО алијансом из ваздуха, у циљу свргавања са власти Моамера ел Гадафија. Сукоби су трајали неколико месеци и дошло је до употребе касетних бомби у ноћи 14. априла 2011. године, а пронађени остаци су на 3 локације у градској четврти у западном делу града Мисрате. Касетне бомбе употребљене од либијских снага су минобацачки пројектили МАТ-120шпанске производње од којих сваки садржи 21 бомбицу. Ознаке на остацима пројектила касетних бомби нам показују да су произведене 2007. године, а познато је да је Либија куповала касетне бомбе од Шпаније у периоду од 2006. до 2008. године.
2011-2014: У Судану је коришћена касетна муниција највероватније од стране оружаних снага Судана од 2011. године у градовима Троји и Онголо, који су близу границе Јужног Судана. У том грађанском рату од средине 2011. године између Суданске Народно ослободилачке армије Севера (СПЛМ-Н) и оружаних снага Судана коришћене су касетне бомбе РБК-500АО-2.5РТ совјетске производње, као и Тyпе-81 кинеске производње. Доказано је из више независних извора да су коришћене касетне бомбе у близини ових градова, нема званичне потврде ко их је користио али основано се сумња да су их користиле владине снаге Судана, јер их иначе и имају у својим складиштима.
2012-2014: У Сирији у грађанском рату од средине 2012. до јула 2014. су коришћене касетне бомбе на више од 10 локација. Коришћено је више врста касетне муниције у јулу 2012. коришћено је РБК-250-275 - 150 АО-1СЦх, онда у августу 2012. коришћено је РБК-250 - 30 ПТАБ-2.5М, затим у децембру 2012. је коришћено 122 mm САКР, онда у марту 2013. је коришћено РБК-500 - 565 СхОАБ-0.5, онда у мају 2013. је коришћено БКФ - 96 ПТАБ-2.5КО, онда у јуну 2013. је коришћено АО-2.5РТ, у фебруару 2014 је коришћено 9М55К 300 mm - 72 9Н235 као и 9М27К-сериес 220 mm, и у априлу 2014 је коришћено “ЗП-39” ДПИЦМ.
2014: У источном делу Украјине у грађанском рату коришћене су касетне бомбе на две локације и то: 3. јула 2014. пронађене су неексплодиране касетне бомбе код Краматорска и то остаци од 300 mm 9М55К и 9Н235 испаљени из 9К58 Смерцх, који има домет око 90 km. У близини Славјанска 11. јула пронађени су остаци од 220 mm 9М27К - 9Н210 и 9Н235 испаљени из 9К57 Ураган који има домет око 35 km. Нема званичних потврде ко је користио касетне бомбе али основано се сумња да су га користиле Украјинске владине снаге јер се нису ни потрудили да демантују те оптужбе.
Покушај да се донесе конвенција раних 1970-их година
Почеци борбе против овог оружја и истицања колико је оно нехумано потичу још из давне 1973. године, када је завршен рат у Индокини и када су обелодањене несагледиве последице настале од великог броја неексплодираних касетних бомби и изнети подаци о великом броју страдалих цивила у тим сукобима. Влада Швајцарске и Међународни црвени крст организују у фебруару 1974. године међународну конференцију са циљем да се установе правне рестрикције за коришћење врста оружја са несагледивим и непропорционалним хуманитарним последицама. На тој конференцији, Египат, Мексико, Норвешка, Судан, Шведска, Швајцарска као и СФР Југославија представљају радни докуменат, на основу којег би се забранила употреба касетних бомби. { Овде треба поменути М. Крепона који је 1974. године описивао несагледиве последице коришћења касетних бомби поводом анализе спољне и безбедносне политике САД о том питању, као и процеса одобравања развоја и закупа те врсте наоружања од стране државних институција и највиших државних органа и војног врха. (Крепон, М. (1974) Wеапонс Потентиаллy Инхумане: Тхе Цасе оф Цлустер Бомбс. Фореигн Аффаирс, 52(3), пп. 595-611)}. Пошто садржај радног документа није уврштен у протоколе Женевских Конвенција у 1977. години. његови аргументи коришћени су у даље сврхе утврђивања Конвенције о конвенционалном наоружању из 1980. године. Ипак, ни у том документу касетне бомбе као специфична врста наоружања нису се појавиле.
Хуманитарно право оставља велику правну празнину, првенствено у вези са употребом касетних бомби, по којој државе нису обавезане конкретним правним инструментима да преиспитају легалност и начин коришћена тог оружја. Принципи међународног хуманитарног права који произлазе из Женевских конвенција су уз то превише апстрактни да би могли да врше озбиљан политичко/правни притисак и тиме спрече употребу касетних бомби у будућности.
Изгледа да је морало да се чека више од 20 година да би се опет нека кампања покренула против касетних бомби а повод је био када је 2006. године избио сукоб између Либана и Израела. Тада су израелске трупе гађале касетним бомбама Хезболах. Према проценама УН, Израел је бацио око 4 милиона бомбица и то само у задња 3 дана сукоба а око 1 милион је остало неексплодирано и тиме је изазивана несагледива хуманитарна опасност за многе житеље тог подручја као и дуготрајна економска криза у претежно аграрном сектору погођеног подручја. У првих месец дана после тог рата погинуло је или рањено у просеку 3-4 особе дневно. Израел је тада оштро критикован јер је овакве бомбе бацао на области насељене претежно цивилима. Израелска офанзива је наишла на оштру међународну критику и према гледишту многих дипломата, била је главни подстицај на међународном плану да се поново интензивира расправа о касетним бомбама.
Нови покушај Норвешке и доношење Осло споразума
На основу слабог међународног правног контекста по питању касетних бомби и поновног неуспеха ЦЦW под окриљем УН у својој трећој ревизионој конференцији у новембру 2006. године да преговорима постигну споразум о забрани касетне муниције и након несагледивих последица коришћења касетних бомби од стране Израела током бомбардовања Либана у августу 2006. године, влада Норвешке[10] је новембра 2006. године представила свој план и сазвала конференцију у фебруару 2007. године у Ослу, на којој је покренула иницијативу да се међународни преговарачки форум у сврху проналажења решења по питању пре свега продукције и коришћења касетних бомби пренесе на други неформални преговарачки колосек (паралелно и комплементарно са званичним напорима под окриљем УН) који би обухватао државе заинтересоване за проналажење решења са циљем установљења ефективног правног режима о том питању.
Дипломатски процес за забрану ове врсте наоружања[11] почео је конференцијом у Ослу,[12] у фебруару 2007. године. На овом састанку је 46 од 49 држава учесница усвојило декларацију којом су се обавезале да ће до краја 2008. године створити нови документ међународног хуманитарног права, којим би се забранила употреба, пренос, производња и складиштење касетне муниције, као и да ће створити оквир за сарадњу и подршку на пољу помоћи преживелим жртвама и њиховим заједницама, у чишћењу угрожених подручја и уништавању залиха, како на националном нивоу, тако и у оквиру међународног хуманитарног права и свих релевантних форума.
И на крају, један од најистакнутијих догађаја одиграо се почетком децембра 2008. у Ослу,[26] када је конвенцију потписало 94 земље, а до сада је потписало 119 земаља. Ову конвенцију је до сада ратификовало 100 државе, са тенденцијом даљег раста броја земаља које се прикључују. Највеће и најпријатније изненађење приредио је Авганистан својим потписом у Ослу, где је њихов председник Хамид Карзај то објавио само 2 сата пре почетка свечане церемоније потписивања.
Да би ова конвенција заживела и постала правно важећи документ било је потребно да најмање 30 земаља у својим парламентима ратификује тај докуменат. То се и догодило, тако да је конвенција званично усвојена и ступила на снагу 1. августа 2010. године[27] и од тада је постала обавезујуће међународно право. Пошто је конвенција ступила на снагу, више није отворена за потписивање и државе које до 1. августа 2010. нису потписале, више не могу да потпишу конвенцију него морају одмах да је ратификују, прво у својим парламентима, па онда ту ратификацију предају у УН у Њујорку да би и званично биле уведене као земље чланице ове конвенције. Свака земља која је потписала конвенцију и даље може да је ратификује, како би постала држава чланица конвенције. За све државе које накнадно приступе или ратификују конвенцију, она ступа на снагу првог дана шестог месеца након ратификације или приступања.
119 земаља које су потписале конвенцију и 100 држава су чланице:[28]
Напомена: Овде треба додати и једну врло важну чињеницу да од 28 чланица НАТО само 7 држава није још приступило овом споразуму и то су: Естонија, Грчка, Летонија, Пољска, САД, Словачка, и Турска.
Све владе и министри су исказали велику забринутост због страдања великог броја цивила и сви су се поводом тога заузели да се једном заувек стане на пут касетним бомбама и обавезали на то да ће дати максималну подршку и пружити сву неопходну помоћ жртвама и њиховим породицама.
Banyumas beralih ke halaman ini. Untuk kegunaan lain, lihat Banyumas (disambiguasi). Kabupaten BanyumasKabupatenTranskripsi bahasa daerah • Hanacarakaꦧꦚꦸꦩꦱ꧀Pemandangan Baturraden dari jembatan. BenderaLambangJulukan: SatriaDaerah KambingPensiunanMotto: Rarasing Rasa Wiwaraning Pradja(Jawa) Rasa yang serasi dari masyarakat merupakan pintu gerbang untuk memasuki daerah atau negara yang dicita-citakan(1966 Masehi)[a]PetaKabupaten BanyumasPetaTampilk...
Pour les articles homonymes, voir Route 400. Route communale 400-B Carte interactive de la Route communale 400-B. Caractéristiques Longueur 32 km De Bainet Intersections RN 4 • RD 401 À Jacmel Territoires traversés Région Sud-Est modifier La route communale 400-B, ou RC 400-B, est une route communale d'Haïti reliant Bainet à Jacmel[1]. Présentation Tracé Bainet Trou-Mahot Barrière André La Montagne Jacmel Références ↑ « Route communale 400-B », sur haiti.fand...
Див. також: Ослава та Оселець Ослава 49°32′04″ пн. ш. 22°16′04″ сх. д. / 49.53470000002777596° пн. ш. 22.267800000027779816° сх. д. / 49.53470000002777596; 22.267800000027779816Витік на південному заході від села ЗубрячеГирло СянуБасейн ВіслиКраїни: ПольщаДовжина ~67 кмПлоща басейн
Die Basilica of St. Martin of Tours Die Basilica of St. Martin of Tours (tagalog: Basilika ni San Martin ng Tours) ist eine Basilica minor der römisch-katholischen Kirche im Erzbistum Lipa auf den Philippinen. Sie steht an der Straße Calle Saint Martin in der Gemeinde Taal. Das dem heiligen Martin von Tours gewidmete Gotteshaus gilt als die größte Kirche Südost- und Ostasiens. Geschichte Der erste Kirchenbau aus Holz mit einer Dachkonstruktion aus Nipapalmblättern – entstanden 1575 au...
Part of a series onEthnicity in Baltimore African Americans Africans Appalachians Caribbeans Czechs Ethiopians French Germans Greeks Hispanics and Latinos Irish Italians Jews Koreans Lithuanians Native Americans Poles Russians Syrians Ukrainians White Americans Ethnic press vte The history of Koreans in Baltimore dates back to the mid-20th century. The Korean-American community in Baltimore began to grow in the 1960s and reached its peak between the 1970s and 1990s. The Korean population is a...
1973 compilation album by Bill CosbyBillCompilation album by Bill CosbyReleased1973Recorded1969-1973GenreStand-up comedyLength75:39LabelMCA RecordsProducerGil RodinBill Cosby chronology Fat Albert(1973) Bill(1973) At Last Bill Cosby Really Sings(1974) Professional ratingsReview scoresSourceRatingAllmusic [1] Bill (1973) is a compilation album of previously released material by Bill Cosby. All the routines are edited down compared to their original appearances on previous album...
MaromDesaPeta lokasi Desa MaromNegara IndonesiaProvinsiSumatera UtaraKabupatenTobaKecamatanUluanKode pos22385Kode Kemendagri12.12.10.2009 Luas21,00 km²Jumlah penduduk931 jiwa (2015)Kepadatan101,95 jiwa/km² Marom adalah salah satu desa di Kecamatan Uluan, Kabupaten Toba, Provinsi Sumatera Utara, Indonesia. Pemerintahan Kepala Desa Marom pada tahun 2020 adalah Liat Butarbutar.[1] Desa Marom terdiri dari dusun: Marom Paraduan Sitalolo Sosial Kemasyarakatan Suku Mayoritas penduduk ...
Pronkende witte pauw Balts is expressiegedrag bij dieren om partners aan te trekken en over te halen tot de paring. Veel diersoorten hebben in de paartijd speciale gedragingen om een partner te vinden. Vaak wordt er met uiterlijke kenmerken gepronkt, worden er speciale geluiden gemaakt of worden er geschenken aan de partner aangeboden. Vooral bij vogels is baltsgedrag vaak sterk ontwikkeld. De balts vergroot de bereidheid tot paring, tijdens de balts neemt de seksuele motivatie toe. Tegelijke...
Robert Schumann This list of compositions by Robert Schumann is classified into piano, vocal, orchestral and chamber works. All works are also listed separately, by opus number. Schumann wrote almost exclusively for the piano until 1840, when he burst into song composition around the time of his marriage to Clara Wieck. Piano works See also: List of solo piano compositions by Robert Schumann Op. 1, Variations on the name Abegg (1830) Op. 2, Papillons (1829–1831) Op. 3, Études after Paganin...
اضغط هنا للاطلاع على كيفية قراءة التصنيف بقري أبيض الشفة بقري (بياكري) ابيض الشفة حالة الحفظ أنواع مهددة بالانقراض (خطر انقراض أقصى) المرتبة التصنيفية نوع[1] التصنيف العلمي المملكة: حيوانات الشعبة: حبليات الطائفة: ثدييات الرتبة: شفعيات الأصابع الفصيلة: بيكارية الجنس:...
Type of GABAergic neuron in the striatum Medium spiny neuronDetailsLocationBasal gangliaShapeSpiny neuronFunctionInhibitory projection neuronNeurotransmitterGABAPresynaptic connectionsDopaminergic: VTA, SNcGlutamatergic: PFC, hippocampus, amygdala, thalamus, otherPostsynaptic connectionsOther basal ganglia structuresIdentifiersMeSHD000094242NeuroLex IDnifext_141Anatomical terms of neuroanatomy[edit on Wikidata] Medium spiny neurons (MSNs), also known as spiny projection neurons (SPNs), ar...
TangerangKecamatanPeta lokasi Kecamatan TangerangNegara IndonesiaProvinsiBantenKotaTangerangPemerintahan • CamatBudi WahyudiPopulasi • Total2,109,748 jiwaKode Kemendagri36.71.01 Kode BPS3671030 Luas17,54 km²Desa/kelurahan8 Tangerang adalah sebuah kecamatan di Kota Tangerang, Provinsi Banten, Indonesia. Kecamatan Tangerang terletak di pusat Kota Tangerang, tepatnya di titik 0 kilometer Kota Tangerang. Batas wilayah Utara Kecamatan Batuceper dan Kecamatan Neglasari...
Farid Hafez (2010) Farid Hafez (* 23. Dezember 1981 in Ried im Innkreis) ist ein österreichischer Politikwissenschaftler. Er ist derzeit Visiting Professor für Internationale Studien am Williams College in den USA. Zu seinen Themenschwerpunkten zählen Religion und Rassismus,[1] insbesondere die Islamophobieforschung. Inhaltsverzeichnis 1 Leben 2 Forschungsschwerpunkte 3 Öffentliche Stellungnahmen 4 Auszeichnungen 5 Gegenpositionen und Kontroversen 6 „Operation Luxor“ 7 Schrift...
Russian politician, professor and doctor of philosophy, Russian Minister of Education (2018-2020) Olga VasilievaMinister of EducationIn office18 May 2018 – 15 January 2020 Acting: 15–21 January 2020Preceded byoffice establishedSucceeded bySergey KravtsovMinister of Education and ScienceIn office19 August 2016 – 7 May 2018Preceded byDmitry LivanovSucceeded byherself (as Minister of Education)Mikhail Kotyukov (as Minister of Science and Higher Education) Personal details...
2015 Japanese filmGonin SagaPosterDirected byTakashi IshiiWritten byTakashi IshiiStarringMasahiro HigashideKenta KiritaniAnna TsuchiyaTasuku EmotoMasanobu AndōNaoto TakenakaCinematographyYasushi SasakibaraYoshiaki YamamotoMusic byGoro YasukawaDistributed byKadokawa CorporationPony CanyonRelease date September 26, 2015 (2015-09-26) (Japan) CountryJapanLanguageJapanese Gonin Saga (ＧＯＮＩＮ サーガ) is a 2015 Japanese drama film directed by Takashi Ishii. It is a seq...
Season of television series ShamelessSeason 4DVD CoverStarring William H. Macy Emmy Rossum Jeremy Allen White Ethan Cutkosky Shanola Hampton Steve Howey Emma Kenney Cameron Monaghan Joan Cusack Noel Fisher Emma Greenwell Jake McDorman Country of originUnited StatesNo. of episodes12ReleaseOriginal networkShowtimeOriginal releaseJanuary 12 (2014-01-12) –April 6, 2014 (2014-04-06)Season chronology← PreviousSeason 3Next →Season 5List of episodes The fourth season of...
У Вікіпедії є статті про інші населені пункти з такою назвою: Василівка. село Василівка Країна Україна Область Одеська область Район Болградський район Громада Павлівська сільська громада Код КАТОТТГ UA51060150020042937 Основні дані Засноване 1944 Населення 533 Площа 1,29 к...
Persistent storm in Jupiter's atmosphere Close up view of the Great Red Spot by Juno The Great Red Spot is a persistent high-pressure region in the atmosphere of Jupiter, producing an anticyclonic storm that is the largest in the Solar System. It is the most recognizable feature on Jupiter, owing to its red-orange color whose origin is still unknown. Located 22 degrees south of Jupiter's equator, it produces wind-speeds up to 432 km/h (268 mph). Observations from 1665 to 1713 are be...
Hindu community in Brunei Hinduism by country Africa Algeria Angola Benin Botswana Burkina Faso Burundi Cameroon Cape Verde Central African Republic Chad Comoros Democratic Republic of the Congo Republic of the Congo Djibouti Egypt Equatorial Guinea Eritrea Eswatini Ethiopia Gabon Gambia Ghana Guinea Guinea-Bissau Ivory Coast Kenya Lesotho Liberia Libya Madagascar Malawi Mali Mauritania Mauritius Morocco Western Sahara Mozambique Namibia Niger Nigeria Rwanda São Tomé and Príncipe Senegal S...
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
