Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места Светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о Светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године.[1] Културно наслеђе се састоји од споменика (као што су архитектонска дела, монументалне скулптуре или натписи), групе зграда и локалитета (укључујући археолошка налазишта). Природне карактеристике (које се састоје од физичких и биолошких формација), геолошке и физиографске формације (укључујући станишта угрожених врста животиња и биљака) и природни локалитети који су важни са становишта науке, очувања или природне лепоте, дефинишу се као природне наслеђе.[2]Србија је наследила учешће у конвенцији 11. септембра 2001, након распада Југославије.[3]
Завршно са 2021. годином, Србија има пет заштићених локалитета као и једанаест на тентативној листи. Први заштићени локалитети били су Стари Рас и Сопоћани, уписани на трећој сесији УНЕСКО-а 1979. године.[4] Други локалитети уписани су на листу УНЕСКО-а 1986, 2004, 2007, и 2017. године.[5] Сви локалитети су из области културе (спрам природних).[5] Четири од пет локалитета су из средњовековног периода, док је Гамзиград из античког. Средњовековни споменици на Косову и Метохији су прво додати на листу 2004. године а листа је проширене две године касније. Споменици на Косову и Метохији су на листи угрожене баштине од 2006. године, због потешкоћа у управљању и конзервацији локалитета, услед политичке нестабилности на овој територији.[6]Стећци - средњовековни надгробни споменици су транснационални упис, који Србија дели са три суседне земље.[7]
Локалитети
УНЕСКО наводи локалитете под десет критеријума; сваки унос мора да испуњава бар један од критеријума. Критеријуми од I до VI су културни, а од VII до X су природни.[8]
Стари Рас је био прва престоница Србије и садржи импресивну групу средњовековних споменика коју чине тврђаве, цркве и манастири. Манастир Сопоћани је пример контакта западне и источноримске цивилизације.[9]
Манастир Студеница, који је крајем 12. века основао Стефан Немања, оснивач средњовековне српске државе, највећи је и најбогатији српски православни манастир. Богородичина црква и Краљева црква, обе изграђене од белог мермера, садрже непроцењиве колекције фрескописа из 13. и 14. столећа.[10]
Позноримски утврђени комплекс палате и меморијални комплекс изграђен по наруџбини цара Галерија крајем 3. односно почетком 4. века. Познат је као Феликс Ромулијана, назван по царевој мајци. Локалитет се састоји од утврђења, палате у северозападном делу комплекса, базилике, храмова, топлих купатила, меморијалног комплекса и тетрапилона. Група објеката је јединствена и по преплитању свечаних и меморијалних функција.[12]
Стећци или средњовековни надгробни споменици су монолитни камени споменици пронађени на подручју данашње Босне и Херцеговине, деловима Хрватске, Србије и Црне Горе. Први пут су настали у 12. веку, а врхунац су достигли у 14. и 15. веку. У Србији су уписана три локалитета: Перућац, Растиште и Хрта.[13]
Поред локација уписаних на листу светске баштине, државе чланице могу да одржавају тентативну листу које касније могу да буду размотре за званичну номинацију. Номинације за листу светске баштине се прихватају само ако је локалитет претходно био наведен на пробној листи.[14] Од 2021. године, Србија је навела једанаест локалитета на својој пробној листи.[15]
На следећем списку налазе се локалитети за које Влада Србије намерава да аплицира за упис у Светску баштину.[16]
Подручје показује различите морфолошке појаве, као што су клисуре, крашки рељефи и кречњачке висоравни, и дом је широког спектра животињских и биљних врста. На овом подручју налази се и значајно праисторијско археолошко налазиште Лепенски Вир.[18]
Град Бач садржи грађевине изграђене од 12. до 19. века под утицајима романике, готике, ренесансе, византијске и исламске уметности и барока. Подручје има мултиетничко становништво Срба, Словака, Хрвата, Мађара, Румуна и Рома.[20]
Национални парк представља једно од најважнијих заштићених подручја на Балкану, где живи више од 1.500 биљних врста, од којих је око 20% ендемских и реликтних. Присутне су и бројне врсте птица. Високи делови масива имају прелазне карактеристике алпског и оро-медитеранског региона.[21]
Вински подруми у неготинском крају потичу из друге половине 19. века. Ови вински подруми су често грађени као монументалнији и квалитетнији објекти од породичних кућа. Људи који живе у овом крају чувају разне традиционалне обичаје везане за производњу вина.[22]
Тврђава је последње велико остварење српског војног градитељства и једно од највећих утврђења у југоисточној Европи. Подигнута је да замени Београд, који је после смрти Стефана Лазаревића 1427. године предат Мађарима. За разлику од Београда, нова Смедеревска тврђава заузимала је нешто мањи одбрамбени простор, једноставнијег унутрашњег уређења. На дизајн тврђаве утицали су Цариградски бедеми.[23]
Велико пешчано подручје, остаци древне пустиње настале од повлачења Панонског мора. Подручје је углавном прекривено вегетацијом која је планирано уведена у последњих 170 година.[24]
Стенске формације, настале као резултат водене ерозије вулканског туфа. Постоји преко 200 стубова, висине од 2 до 15 метара. Већина њих има андезит блокове на врху, штитећи их од даље ерозије.[25]
Важно заштићено подручје насељено великим бројем биљних и животињских врста. Међу угроженим животињским врстама присутним на локалитету су смеђи медвед, дивокоза и златни орао.[26]
^„Serbia”. UNESCO World Heritage Centre. 25. 10. 2015. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 26. 12. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Stari Ras and Sopoćani”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 14. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ аб„Serbia”. UNESCO World Heritage Centre. 25. 10. 2015. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 26. 12. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Stari Ras and Sopoćani”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 14. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Studenica Monastery”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 14. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Djerdap National Park”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 14. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Negotinske Pivnice”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 14. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Smederevo Fortress”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 14. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)