Слободанка Боба Латиновић (1. мај 1976) српска је водитељка и гласовна глумица. Позната је по улогама Скоро сасвим обична прича, Волим те највише на свету и Шесто чуло.[1]
Лични живот
Рођена је 1. маја 1976. године у Новом Саду. Отац јој је адвокат, а мајка економиста. У школи је ишла на бројне активности, међу којима су и драмска секција, спортови, ритмика, балет, латиноамерички плес, одбојка, пливање и многе друге.[2] На телевизији је радила емисију Зврк. Са четрнаест година почиње да ради на Телевизији Нови Сад.[2] Редакције су биле у Српском народном позоришту, када је за време паузе гледала пробе и тада је одлучила да жели да буде редитељ. На крају осмог разреда, у саставу из српског језика, то је и написала.[2] У средњој школи постала је члан драмске секције, где се обесхрабрила јер је чула да на режију примају само људе који су нешто већ студирали, старије и искусније. У међувремену, схватила је да јој се свиђа и глума.
На трећој години академије, прва премијера јој је била Снежна краљица, у улози Герде.[2] У то време већ је радила у позоришту Бошко Буха. Многи искуснији глумци су је тада уочили и после три године, у Народном позоришту, су је препознали и понудили јој стипендију.[2]
Дипломирала је 2004. године, на Факултету драмских уметности, са монодрамом Некад. А сад?, који је њен ауторски рад заснован на дневнику Милице Стојадиновић Српкиње, У Фрушкој гори, 1854.[3]
Филмографија
Представе
| Представа
|
Улога
|
| Снежна краљица
|
Герда
|
| Хoбит
|
Гoлум
|
| Кoруслајн
|
Џуди
|
| Maла Сирeна
|
Краљица
|
| Снежана и седам патуљака
|
Огледало
|
Награде
Године 2006, поводом 56. рођендана позоришта Бошко Буха, као и Светског дана позоришта, додељена јој је награда Гита Предић Нушић, за најбоље глумачко остварење, за улогу Огледала, у представи Снежана и седам патуљака.[4] Године 2009. добила је награду за најбољу глумицу, за улогу Краљице, у Малој Сирени.[5]
Референце
Спољашње везе
