Било је то прво, и једино, светско првенство на ком су учествовале искључиво европске репрезентације, првенство су пратили бројни откази учешћа, а за титулу светског првака на крају су се борила свега три тима. Аматерска хокејашка асоцијација Канаде одбила је учешће на турниру због неслагања са ставовима Међународне хокејашке федерације, а наступе на првенству отказале су и селекције Сједињених Држава, Норвешке и Пољске. Иако је било планирано да на овом првенњству дебитује и селекција Совјетског Савеза до тога на крају ипак није дошло, а Совјети су на светској сцени заиграли годину дана касније, на СП у Шведској. Чехословачки тим је напустио такмичење након три одиграна кола, а њихови резултати су поништени. Наиме, по налогу чехословачког Министарства омладине и спорта због озбиљног здравственог стања тадашњег председника те земље Клемента Готвалда тим је био принуђен да се врати у земљу, а председник Готвалд је преминуо дан касније, 14. марта 1953. године.
На првенству су тако учествовале свега три екипе, а играло се по двокружном лигашком систему. Титулу светског првака по први пут је освојила селекција Шведске која је остварила максималне 4 победе. Сребрну медаљу освојила је репрезентација Западне Немачке, док је бронза припала селекцији домаћина Швајцарске.
На првенству је одиграно свега 6 утакмица на којима су постигнута укупно 64 гола, или 10,67 голова по утакмици. Све утакмице је пратило укупно 53.000 гледалаца или у просеку 8.833 гледаоца по утакмици.
У групи Б која је означена као јуниорска (Junior-Turnier) такмичило се 6 екипа, укључујући и Б тим Швајцарске чији резултати се нису рачунали у укупном поретку.
