Његов отац Васо Вујачић је српски кошаркашки тренер.[1] Саша Вујачић је био члан јуниорске репрезентације Словеније која је освојила сребрну медаљу на јуниорском првенству Европе 2002.[2]
На НБА драфту 2004. је одабран као 24. пик од стране Лос Анђелес лејкерса.
У сезони 2005/06, Вујачић је имао запажену улогу на мечу против Јуте џез када је погодио шут за три поена у продужетку утакмице и донео своме тиму предност.[3] У плеј-офу је имао 60% погођеног шута за 3 поена.
На мечу против Даласа у сезони 2006/07. погодио је шут за победу и тако прекинуо низ Даласа од 15 узастопно добијених утакмица.[4]
У сезони 2007/08. поставио је рекорд каријере са 22 постигнута поена на мечу против Денвер нагетса. Рекорд је изједначио у мечу са Торонто Репторсима.[5] У тој сезони погодио је 118 од 270 шутева за 3 поена и постао играч Лејкерса са најбољим процентом убачаја за три поена у једној сезони (43,7%). У трећој утакмици финала плеј-офа поставио је лични рекорд са 20 поена у једној плеј-оф утакмици. Од играча Лејкерса, у тој утакмици је једино још Коби Брајант постигао преко 20 поена.
У јулу 2008. године променио је агента. Дана 25. јула потписао је трогодишњи уговор са Лејкерсима вредан 15 милиона долара.[6]
У шестој утакмици финала НБА лиге Вујачић је постигао 9 поена, погодио је два шута за три поена. У седмој утакмици, 11 секунди пре краја, при вођству Лејкерса од 2 поена погодио је два кључна слободна бацања и тако помогао Лејкерсима да одбране титулу.
Њу Џерзи нетси (2010—2011)
Дана 15. децембра 2010. Вујачић је прослеђен Њу Џерзи нетсима у размени у којој су учествовала три тима: Лејкерси, Нетси и Рокетси. У Нетсима је добио прилику да поново игра са бившим саиграчем из Лејкерса Џорданом Фармаром.[7] Добио је дрес са бројем 20.
На првој утакмици за Нетсе одиграо је 27 минута и постигао 6 поена. Имао је још 2 скока и две асистенције.
Првог јануара 2011, у својој осмој утакмици за Нетсе, изједначио је рекорд каријере са 22 постигнута поена.
У победи против Хорнетса 9. фебруара 2011. постигао је 25 поена и поставио рекорд каријере.
Анадолу Ефес (2011—2013)
У јулу 2011. потписао је једногодишњи уговор са турскимАнадолу Ефесом.[8] У својој првој евролигашкој сезони одиграо је 16 утакмица као стартер и бележио просечно 13,9 поена и 3,3 скока по мечу.[9]
У августу 2012. је продужио уговор са Анадолу Ефесом на још једну годину.[10] Дана 16. новембра 2012. постигао је 29 поена за победу свог тима од 77:71 над Емпорио Армани Миланом и освојио награду за МВП-ја кола.[11][12]
Лос Анђелес клиперси (2014)
Дана 3. фебруара 2014. потписао је десетодневни уговор са Лос Анђелес клиперсима.[13] Након истека уговора напустио је Клиперсе. Одиграо је само две утакмице на којима је имао просечно 2,5 поена и 1,5 скокова.[14]
Повратак у Европу (2014—2015)
Дана 25. марта 2014. потписао је уговор са италијанском Венецијом до краја сезоне.[15] У дресу Венеције је наступио на пет утакмица Серије А, бележећи просечно 11 поена по мечу.[16]
Дана 28. октобра 2014. је потписао уговор са Саски Басконијом до краја сезоне.[17] Ипак, 31. децембра 2014. је отпуштен од стране Басконије.[18] Три дана касније, потписао је уговор са турском екипом Истанбул ББ до краја сезоне.[19]
Њујорк никси (2015—2017)
Дана 7. августа 2015. се вратио у НБА лигу и потписао уговор са Њујорк никсима.[20] Провео је наредне две сезоне у Никсима.
Италија (2017—2019)
Крајем августа 2017. је потписао уговор са италијанским прволигашем Торином.[21] У фебруару 2018, Вујачић је помогао Торину да освоји Куп Италије, иначе први трофеј у историји клуба. Он је на финалној утакмици против Бреше постигао одлучујуће поена за свој тим 2,4 секунде пре краја меча.[22] Након сезоне у Торину, покушао је да преко пробе стигне до уговора са Њу Орлеанс пеликансима,[23][24] али није успео. Почетком марта 2019. се поново враћа у италијанску кошарку и потписује за друголигаша Верону.[25]
ОУ = одигране утакмице, СТ = стартер, МИН = минути, 2П = шут за поена, 3П = шут за 3 поена, СБ = слободна бацања, СК = скокови, А = асистенције, УЛ = украдене лопте, Б = блокаде, П = поени
Болдовани бројеви означавају најбољи учинак у каријери
Лични живот
Вујачић је рођен у Марибору у данашњој Словенији. Отац му је Србин, а мајка Словенка. Отац му је био кошаркашки тренер,[1] док му је мајка била одбојкашица.[26] Његова мајка је играла одбојку у једном од најбољих југословенских одбојкашких клубова, Браник Марибор, али је престала да игра одбојку са 19 година када је затруднела.[26] Његови родитељи су се развели када је имао шест година а он је живео са мајком, а касније и са очухом пошто се мајка удала.[26] Има сестру која се зове Нина и брата Аљошу. Поред кошарке воли да игра одбојку, тенис и амерички фудбал.[27]
Током своје каријере у Лос Анђелесу често је причао на италијанском језику са Коби Брајантом који течно говори тај језик.
^ абв„Rojen na dan žena” (на језику: Slovene). vujacic.net. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2014.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
