Саша Јанковић

Саша Јанковић
Лични подаци
Датум рођења	(1970-04-24)24. април 1970. (54 год.)
Место рођења	Лозница, СФР Југославија
Држављанство	Србија
Народност	Србин
Религија	агностик
Универзитет	Универзитет у Београду
Професија	правник
Политичка каријера
Политичка странка	Покрет слободних грађана (2017–2019)
Мандати 1. Заштитник грађана Републике Србије 23. јул 2007. — 7. фебруар 2017. Претходник Функција успостављена Наследник Милош Јанковић (в.д.) Зоран Пашалић

Саша Јанковић (Лозница, 24. април 1970) српски је правник, бивши политичар и заштитник грађана Републике Србије (2007—2017). Оснивач је и први председник Покрета слободних грађана, као и један од оснивача опозиционе политичке коалиције Грађански блок 381.^[1] Био је кандидат за председника Србије на изборима 2017. године.

Биографија

Саша Јанковић је рођен 24. априла 1970. године у Лозници. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1996. године. На Факултету политичких наука завршио је 2005. године специјалистичке студије безбедности и стекао звање специјалисте за националну и глобалну безбедност.

Од 1994. до 1997. био је новинар у агенцији Бета. Од 1997. до 2000. радио је као стручни сарадник у Министарству за омладину и спорт. Од 2000. до 2001. био је секретар Савезног министарства спорта, а од 2001. до 2003. помоћник Савезног секретара за спорт и омладину. Од 2003. до избора на функцију заштитника грађана 2007, био је национални правни саветник у Одељењу за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Београду.

На дужност Заштитника грађана Републике Србије, ступио је 23. јула 2007.

Народна скупштина Републике Србије изабрала га је 4. августа 2012. у другом, петогодишњем мандату за заштитника грађана. Први пут је изабран у јуну 2007.^[2]

У периоду од 2015. до 2017. године ОЕБС, Европска комисија и Амнести интернашонал су указивали на кампању од стране провладиних медија у Србији против заштитника грађана.^[3][4][5]

Говори енглески језик.

Председнички избори у Србији 2017.

Главни чланак: Избори за председника Србије 2017.

У новембру 2016. године је 100 јавних личности, међу којима су књижевници, новинари, глумци и професори, потписало апел са позивом Саши Јанковићу да се на предстојећим изборима кандидује за председника Србије као нестраначки кандидат и позвали демократски оријентисане грађане и странке да подрже ту иницијативу.^[6][7] Јанковић је 7. фебруара, како би могао да се кандидује за председника, поднео оставку на функцију заштитника грађана након 10 година обављања функције и упућених препорука које су извршене у око 80% случајева.^[8][9][10]

Јанковићеву кандидатуру су подржале политичке партије Демократска странка, Нова странка,^[11] Социјалдемократска унија^[12] и Војвођанска партија,^[13] као и удружења, покрети и иницијативе Не да(ви)мо Београд,^[14] Локални фронт,^[15][16] Грађански став,^[17] Хрватски грађански савез, Подржи РТВ,^[18] АлтернАктива,^[19] Удружени покрет слободних станара (Ниш),^[20] Јесте СВЕјеДНО,^[21] Мађарски покрет,^[22] Зелена мрежа Војводине,^[23] Војвођански клуб,^[24] Савез антифашиста Војводине,^[25] Атеисти Србије,^[26] Грађанска платформа.^[27] Нови покрет (Нови Пазар)^[28].

Кошаркашки тренер Душан Ивковић и представници групе грађана „За Србију без страха” су 5. марта 2017. године предали РИК-у 17.866 потписа за званичну кандидатуру Јанковића за председника.^[29]

На изборима за председника Републике Србије одржаним 2. априла 2017. године, Саша Јанковић је заузео друго место освојивши 597.728 гласова, односно 16,36%.^[30] Према истраживањима ЦеСИД-а о демографској структури присталица председничких кандидата, за Јанковића су у нешто већој мери гласале жене (56%), а просечна старост бирача је била 45 година. Највећи удео (59%) су чинили високообразовани грађани.^[31]

Каснија каријера и повлачење из политике

Саша Јанковић је 21. маја 2017. са групом јавних личности основао покрет Слободни грађани Србије. Истог дана, на оснивачкој скупштини, изабран је за председника покрета.^[32] Након што покрет није могао да се региструје под тим именом, јер је име било заузето, покрет је преименован и регистрован под називом Покрет слободних грађана.^[33] У августу 2018. године, ПСГ је постао један од оснивача Грађанског блока 381, чији је председник Јанковић одмах постао.^[34]

Услед великог притиска опозиционог јавног мњења, поднео је оставке на све страначке функције и повукао се из политике већ 17. децембра исте године, наводећи да остаје редован члан свог покрета.^[1] Ипак, један дан по избору наредног председника ПСГ-а, Сергеја Трифуновића, Јанковић је напустио сопствени покрет 27. јануара 2019. године.^[35]

У септембру 2021. изјавио је да су му амбасадори, политички стратези и квазипријатељи саветовали да се приближи Вучићу како би га срушио изнутра као и да нађе сараднике унутар СНС уколико неће да сарађује са Вучићем.^[36]

Одликовања и признања

Награда или одликовање		земља	датум	место
	Национални орден за заслуге 5. реда[37]	Француска	23. април 2015.	Београд

• Награда „Личност године” мисије ОЕБС-а у Србији (2011)^[38]
• Награда „Прави мушкарац” Центра Е8 (2011)^[39]
• Награда „Витез позива” организације „Лига експерата” (2015)^[40]
• Награда за толеранцију Фондације „Плави Дунав” (2015)^[41]
• Повеља за грађанску храброст „Драгољуб Стошић” (2015)^[42]
• Награда „Личност године” часописа „Време”(2015)^[43][44]
• Награда „Добар пример новог оптимизма” (2016)^[45]

Види још

• Не да(ви)мо Београд

Референце

1. „N1: Saša Janković se povlači iz politike”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2018. г. Приступљено 18. 12. 2018. 
2. „Саша Јанковић поново омбудсман (Бета, 4. август 2012)”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2016. г. Приступљено 11. 06. 2013. 
3. ОЕБС изразио забринутост због кампање против омбудсмана (Блиц, 21. април 2015)
4. Европско комисија жестоко: Срамота је шта раде против заштитника грађана (Блиц, 21. април 2015)
5. Амнести интернашонал, извештај о Србији 2016/2017
6. „Званични сајт иницијативе „Апел 100“”. Архивирано из оригинала 30. 1. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
7. „Апел 100 јавних личности Саши Јанковићу да се кандидује (Бета, 25. новембар 2016)”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2017. г. Приступљено 11. 02. 2017. 
8. Саша Јанковић поднео оставку (Б92, 7. фебруар 2017)
9. „Саша Јанковић о председничким изборима (Н1, 20. септембар 2016)”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2017. г. Приступљено 11. 02. 2017. 
10. Устав у руке (Пешчаник, 30. јануар 2017)
11. Saša Janković: Kandidovaću se za predsednika Srbije
12. SDU podržala kandidaturu Saše Jankovića za predsednika Srbije
13. Vojvođanska partija podržala kandidaturu Saše Jankovića^{[мртва веза]}, 8/2/2017
14. Иницијатива Не да(ви)мо Београд подржала Сашу Јанковића, РТС, 25/1/2017
15. Воштинић: Најлакше је управљати не глупима, већ сиромашнима Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јануар 2017), Н1, 29/1/2017
16. Локални фронт - Зашто Саша Јанковић, Н1, 29/1/2017
17. „Građanski stav[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 4. 1. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
18. „Pokret “Podrži RTV” podržao kandidaturu Saše Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
19. „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
20. „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
21. Фејсбук страница грађанског покрета „Јесте свеједно”
22. „Magyar Mozgalom ::: Hírfolyam ::: Saša Janković a polgári Szerbia jelöltje[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2017. г. Приступљено 12. 02. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
23. „Zelena mreža Vojvodine podržala kandidaturu Saše Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 18. 2. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
24. „Vojvođanski klub podržava Sašu Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 16. 2. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
25. „Savez antifašista Vojvodine podržao Sašu Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
26. „Udruženje “Ateisti Srbije” podržalo Sašu Jankovića - Saša Janković[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
27. РТС :: Бивши посланици ДЈБ подржали Сашу Јанковића
28. Saša Janković: Vratićemo otetu državu
29. [„Saša Janković predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2017. г. Приступљено 05. 03. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Saša Janković predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija]
30. Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”^{[мртва веза]}, Блиц, 20. април 2017.
31. Oko izbora 20 (PDF). CeSID. 2018. стр. 42, 43. 
32. „Основан покрет Саше Јанковића "Слободни грађани Србије"” Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2017), Н1, 21. мај 2017
33. „Јанковић: Ипак ћемо се звати "Покрет слободних грађана"” Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2017), Н1, 25. мај 2017.
34. „N1: "Formiran Građanski blok 381"”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2018. г. Приступљено 18. 12. 2018. 
35. Vesti-Online: "Saša Janković napustio PSG"
36. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Јанковић: Странци тражили да сарађујем са Вучићем”. www.rts.rs. Приступљено 2021-09-14. 
37. „Омбудсману додељен француски орден”. b92. 23. 3. 2015. Приступљено 11. 2. 2017. 
38. „Nagrade "Ličnost godine" Neveni Petrušić, Rodoljubu Šabiću i Saši Jankoviću”. Блиц. 14. 11. 2011. Приступљено 11. 2. 2017. 
39. „Zaštitiniku građana Saši Jankoviću nagrada Pravi muškarac”. 24 сата. 19. 11. 2015. Архивирано из оригинала 12. 02. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
40. „Dodeljene nagrade "Vitez poziva"”. Б92. 10. 12. 2015. Приступљено 11. 2. 2017. 
41. „Nagrade za toleranciju Svjetlani Timotić, Saši Jankoviću i Karitasu”. vajma.info. 17. 11. 2016. Приступљено 11. 2. 2017. 
42. „Janković, Vodinelić i Šabić: Povelja za građansku hrabrost, poruka građanima Srbije”. Слободна Европа. 4. 1. 2016. Приступљено 11. 2. 2017. 
43. „Saša Janković”. Време. 31. 12. 2015. Приступљено 11. 2. 2017. 
44. „Zašto im smetam”. Време. 14. 1. 2016. Приступљено 11. 2. 2017. 
45. „U prepunoj "Fabrici" dodeljena nagrada Saši Jankoviću i Rodoljubu Šabiću”. novioptimizam.rs. 11. 12. 2016. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2017. 

Спољашње везе

• Званична страница заштитника грађана
• Званична страница председничког кандидата Саше Јанковића Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2017)
• Одлазак Дон Кихота („Политика”, 23. децембар 2018)