Руска академија наука

Руска академија наука
Основано8. фебруар 1724.; пре 300 година (1724-02-08)
Санкт Петербург, Русија
ПредседникГенадиј Красников[1]
(од 20. септембра 2022)
Локација
Русија
АдресаЛењински проспект 14, Москва
Веб-сајтwww.ras.ru

Руска академија наука (РАН; рус. Росси́йская акаде́мия нау́к, Rossíiskaya akadémiya naúk) састоји се од руске националне академије; мреже научних института из целе Руске Федерације и додатних научних и друштвених институција као што су библиотеке, издавачке куће и болнице.

Са седиштем у Москви, РАН се сматра цивилном, самоуправном, некомерцијалном организацијом[2] чији је оснивач Влада Русије. Комбинује чланове РАН-а и научнике заполене у институцијама. У близини централне академије налази се споменик Јурију Гагарину на тргу који носи његово име.

Од новембра 2017. године, академија укључује 1008 институција и осталих установа,[3] са укупно око 125 хиљада запослених од чега је 47 хиљада научних истраживача.[4]

Историја

Руска академија наука у Руској Империји

Првобитно седиште Царске академије наука - Кунсткамера у Санкт Петербургу

Цар Петар Велики, којег је Готфрид Лајбниц инспирисао и саветовао, основао је Академију у Санкт Петербургу; декретом Сената 8. фебруара (28. јануара по јулијанском календару) 1724. године основана је установа.[2][5]

Првобитно названа Санктпетербуршка академија наука (рус. Петербургская Академия наук), организација је променила неколико имена током свог постојања, поставши Царска академија наука и уметности (рус. Императорская Академия наук и художеств; 1747–1803), а на крају је понела назив Царска санктпетербуршка академија наука (рус. Императорская Санкт-Петербургская Академия Наук) 1836. године, који је носила до краја царства 1917. године.

Многи страни научници позвани су да раде на академији, укључујући математичаре Леонарда Ојлера, Андерса Јохана Лексела, Кристијана Голдбаха, Георга Бернхарда Билфингера, Николаса и Данијела Бернулија, ботаничара Јохана Георга Гмелина, ембриологичара Каспара Фридриха Волфа, астронома и географа Жозеф-Николу Делила, физичара Георга Волфганга Крафта, историчара Герхарда Фридриха Милера и енглеског краљевског астронома Невила Маскелина.[6]

Експедиције за истраживање удаљених делова земље имале су научнике са Академије за своје вође или најактивније учеснике. Међу њима је била Друга камчатканска експедиција Витуса Беринга од 1733. до 1743. године, експедиције за посматрање транзита Венере 1769. године са осам локација у Руској Империји и експедиције Питера Симона Паласа у Сибир.

Посебна организација, названа Руска академија (рус. Академия Российская), настала је 1783. године како би радила на проучавању руског језика. Председник Руске академије била је Екатерина Дашкова (која је истовремено била и директор Царске академије наука и уметности, тј. „главне” академије у земљи), а Руска акадмеија била је ангажована за састављање шестотомног Академског речника руског језика (1789–1794). Руска академија је 1841. године припојена Царској санктпетербуршкој академији наука.

Руска академија наука у СССР

Убрзо након Октобарске револуције, у децембру 1917. године, Сергеј Федорович Олденбург, водећи етнограф и политички активиста у Кадетској партији, састао се са Владимиром Лењином како би разговарали о будућности Академије. Сложили су се да ће се стручност Академије применити на решаање питања државне изградње, док ће заузврат совјетски режим дати Академији финансијску и политичку подршку.

Најважније активности Академије у двадесетим годинама прошлог века укључивале су истраживање велике курске магнетне аномалије, минерала на Кољском полуострву, а учешће у плану ГОЕЛРО било је усмерено на електрификацију читаве земље. У тим годинама, установљене су многе истраживачке институције, а број научника постао је четири пута већи него 1917. године. Совјетска влада је 1925. године признала Руску академију наука као „највишу универзитетску научну институцију” и преименовала је у Совјетску академију наука.

Седиште Академије се 1934. године из Лењинграда преселило у главни град — Москву.

Стаљинове године обележене су брзом индустријализацијом Совјетског Савеза за коју је учињено много истраживања, углавном у техничким областима. Ипак, с друге стране, у овим временима, многи научници су подвргнути репресији из идеолошких разлога.

У годинама Другог светског рата, Совјетска академија наука је дала велики допринос развоју модерних наоружања — тенкова (нова серија Т-34), авиона, демагнетизације бродова (за заштиту од морских мина) итд. — и стога је допринела победи Совјетског Савеза над нацистичком Немачком. Током и након рата, Академија је била укључена у совјетски пројект атомске бомбе; због свог успеха и других достигнућа у војним техникама, СССР је постао једна од суперсила у време Хладног рата.

Крајем четрдесетих година 20. века, Академија се састојала од осам одељења (Физичко-математичке науке, Хемијске науке, Геолошко-географске науке, Биолошке науке, Техничке науке, Историје и филозофије, Економије и права, Књижевности и језика); три комитета (један за координацију научног рада Академије република, један за научну и техничку пропаганду и један за уредништво и публикације), две комисије (за објављивање популарне научне литературе и за музеје и архиве), лабораторије за научну фотографију и кинематографију и одељења за штампу.[7]

Совјетска академија наука помогла је да се успоставе националне Академије наука у свим совјетским републикама (са изузетком Руске СФСР), у многим случајевима делегирањем истакнутих научника да живе и раде у другим републикама. У случају Украјине. њена академија формирана је од стране локалних украјинских научника и пре него што су бољшевици окупирали Украјинску Народну Републику. Ове академије су биле:

Република Локално име Основана Наследник
Украјинска ССР Академія наук Української РСР 1918 Национална академија наука Украјине
Белоруска ССР Акадэмія Навукаў Беларускай ССР 1929 Национална академија наука Белорусије
Узбечка ССР Ўзбекистон ССР Фанлар академияси 1943 Академија наука Узбекистана
Казашка ССР Қазақ ССР Ғылым Академиясы 1946 Национална академија наука Републике Казахстан
Грузијска ССР საქართველოს სსრ მეცნიერებათა აკადემია 1941 Грузијска академија наука
Азербејџанска ССР Азәрбајҹан ССР Елмләр Академијасы 1945 Национална академија наука Азербејџана
Литванска ССР Lietuvos TSR Mokslų akademija 1941 Литванска академија наука
Молдавска ССР Академия де Штиинце а РСС Молдовенешть 1946 Академија наука Молдавије
Летонска ССР Latvijas PSR Zinātņu akadēmija 1946 Летонска академија наука
Киргиска ССР Кыргыз ССР Илимдер академиясы 1954 Национална академија наука Киргиске Републике
Таџичка ССР Академияи Фанҳои РСС Тоҷикистон 1953 Академија наука Републике Таџикистан
Јерменска ССР Հայկական ՍՍՀ գիտությունների ակադեմիա 1943 Национална академија наука Јерменије
Туркменска ССР Түркменистан ССР Ылымлар Академиясы 1951 Академија наука Туркменистана
Естонска ССР Eesti NSV Teaduste Akadeemia 1946 Естонска академија наука

Међу најважнијим достигнућима Академије у другој половини 20. века, ту су совјетски свемирски програм. Први сателит лансиран је 1957. године, Јуриј Гагарин је 1961. године постао прва особа у свемиру, а 1971. године почела је са радом прва свемирска станица Саљут 1. Значајна открића направљена су и у нуклеарној грани и на осталим пољима физике. Поред тога, Академија је учествоваа у отварању нових универзитета или нових студијских програма на већ постојећим универзитетима, чији су најбољи апсолвенти каријеру започели у истраживачким институцијама Академије.

Генерално, совјетски период је био најплоднији у историји Руске (у ово доба Совјетске) академије наука и сада је се многи руски научници са носталгијом присећају.

Академија након распада Совјетског Савеза

Након распада Совјетског Савеза, декретом председника Русије 2. децембра 1991. године, Академија је поново постала Руска академија наука,[2] наследивши све објекте Академије наука Совјетског Савеза на територији Руске Федерације.

Криза деведесетих година прошлог века у постсовјетској Русији и последично драстично смањење државне подршке науци приморали су многе научнике да напусте Русију и оду у остале државе Европе, Израел или САД. Неки одлични дипломци универзитета који су могли постати обећавајући истраживачи такође су се пребацили на друге активности, углавном у трговини. Руска академија је практично изгубила генерацију људи рођених од средине шездесетих до средине седамдесетих година прошлог века; ова старосна категорија је сада недовољно заступљена у свим истраживачким институтима.

Ситуација се у руској науци и технологији 2000. године побољшала, како је влада најавила кампању модернизације. Ипак, према подацима Руске академије наука, укупна потрошња за истраживање и развој у 2013. години и даље се кретала око 40% испод нивоа из периода пре кризе након распада Совјетског Савеза.[8] Осим тога, недостатак конкуренције, пропала инфраструктура и настављен, иако мало смањен, одлив мозгова играју своју улогу.

Реформе (2013—2018)

Влада Русије је 28. јуна 2013. године неочекивано објавила нацрт закона који претпоставља распуштање Руске академије наука и стварање нове „јавне владине” организације са истим именом. Зграде и друга имовина Академије требало је да буду преузете под контролом Федералне агенције за научне организације. Декларисана идеја је била да се научници концентришу искључиво на истраживачке активности без бриге о услугама одржавања станова или административних ствари. Реформу је наводно написао Михаил Коваљчук, брат Јурија Коваљчука, познатог као лични банкар Владимира Путина.[9]

Нацрт закона, који би, у свом почетном облику, фундаментално променио систем научне организације у Русији, изазвао је сукобе са академским круговима и снажно оповргавање многих истакнутих појединаца.[10] Велика група чланова Руске академије наука је сигнализирала совју намеру да се не придруже новој Академији ако се реформа проведе као што је планирано у нацрту.[11] Водећи светски научници (као што су Пјер Делињ, Мајкл Атија, Дејвид Мамфорд и други) написали су отворена писма у којима се планирана реформа Руске академије наука назива „шокантном”, па чак и „криминалном”.[12] У овој ситуацији, нацрт је био ублажен у неким детаљима, нпр. из текста су избачене речи о „распуштању” — и одобрено је 27. септембра 2013. године.

Од 2013. године, институцијама Академије управљала је Федерална агенција за научне организације,[13] што је била кључна ставка ових реформи. Ова агенција је била овлашћена да „процени” ефикасност институција ослањајући се на своје сопствене критеријуме, као и да преуреди неефикасне институције (ову тачку су многи научници сматрали опасном). Штавише, према закону, две друге Руске националне академије — за пољопривреду и медицину — биле су спојене са Руском академијом наука као њена нова специјализована научна одељења.[14][15]

Између 2014. и 2017. године није било великих протестних акција, али, генерално, научна заједница није подржала започете реформе и стил управљања Федералне агенције за научне организације. Понекад су се реорганизације тумачиле као ништа друго до редистрибуција некретнина. У 2017. години, када је изабран нови председник Академије, кандидати за председништво критички су проценили ситуацију у руској науци. Међутим, изабрани председник Академије, Александар Сергејев, покушава да успостави радне односе са државним органима на различитим нивоима. Де факто, реформа је већ спроведена — а на генералном састанку Руске академије наука у марту 2018. године, Сергејев је рекао да Академија улази сада у постреформски период.[16] Један од наредних корака биће фиксирање правног статуса Руске академије наука, уз корекцију закона из 2013. године, како би се донекле проширило овлашћење Академије (одговарајући нацрт је Владимир Путин доставио Државној думи и коначно је одобрен у јулу 2018. године).

У мају 2018. године одлучено је да се Федерална агенција за научне организације пошаље у стечај као независна владина агенција, али да надаље буде део Министарства за науку и високо образовање. Министарство за науку и високо образовање настало је раздвајањем Министарства образовања и науке.

Чланство

Постоје три врсте чланства у Руској академији наука: пуноправни чланови (академици), дописни чланови и инострани чланови. Академици и дописници морају бити држављани Руске Федерације када се бирају. Међутим, неки академици и дописници изабрани су пре распада Совјетског Савеза, а сада су држављани других земаља. Чланови РАН-а бирају се на основу њихових научних доприноса — избор за чланство сматра се веома престижним.[17] У периоду од 2005. до 2012. године Руска академија наука имала је око 500 пуноправних и 700 дописних чланова. Али се 2013. године, након што су се Руска академија пољопривредних наука и Руска академија медицинских наука припојиле РАН-у, број чланова доста повећао.

Последњи избори за обновљену Руску академију наука организовани су у мају-јуну 2022. године.[18] Почетком новембра 2024. године, Академија је имала 1873 живих руских чланова (802 пуноправних и 1071 дописна члана) и ~430 страних чланова.

Од 2015. године, Академија додељује, на такмичарској основи, почасни научни звање професора Руске академије наука врхунским истраживачима са руским држављанством. Сада постоји 713 научника са овим звањем.[19][20][21] Професор РАН-а није тип чланства али се његови носиоци сматрају могућим кандидатима за чланство; до сада је 179 професора изабрано од стране чланова РАН-а, а сада имају двоструку титулу "професор РАН, допсини члан РАН-а" (163 људи) или "професор РАН, академик РАН" (16 особе).

Тренутна структура

Руска академија наука састоји се од 13 специјализованих научних одељења, четири територијална одељења и 15 регионалних научних центара. Академија има бројне савете, одборе и комисије, организоване за различите сврхе.[22]

Територијална одељења

Сибирско одељење Руске академије наука (СО РАН)

Сибирско одељење основано је 1957. године, а Михаил Лаврентјев био је оснивајући председник. Истраживачки центри су у Новосибирску (Академгородок), Томску, Краснојарску, Иркутску, Јакутску, Улан Удеу, Кемерову, Тјумењу и Омску. Од краја 2017. године, у СО РАН-у било је запослено више од 12.500 научних истраживача, од чега су 211 запослених били чланови Академије (109 пуноправних и 102 дописна члана).[23]

Уралско одељење Руске академије наука (РО РАН)

Уралско одељење основано је 1932. године, а оснивајући председник био је Александр Ферсман. Истраживачки центри се налазе у Јекатеринбургу, Перму, Чељабинску, Ижевску, Оренбургу, Уфи и Сиктивкару. Од 2016. године, 112 научника били су чланови Академије (41 пуноправни и 71 дописни члан).[24]

Санкт петербургско одељење Руске академије наука (СПбО РАН)

Санкт петербургско одељење основано је 2023. године, од 2023. године, 187 научника били су чланови Академије (76 пуноправни и 111 дописни члан).[25]

Далекоисточно одељење Руске академије наука (ДВО РАН)

Далекоисточно одељење Руске академије наука (ДВО РАН; рус. Дальневосточное отделение Российской академии наук) обухвата Приморски научни центар у Владивостоку, Амурски научни центар у Благовјешченску, Хабаровски научни центар, Сакхалински научни центар у Јужно-Сахалинску, Камчаткански научни центар у Петропавловску Камчатском, Северноисточни научни центар у Магадану, Далекоисточни регионални пољопривредни центар у Усуријску и неколико медицинских институција. Од 2017. године, 64 члана Академије радило је у овом одељењу (23 пуноправна и 41 дописни члан).[26][27]

Регионални центри

Зграда Царске академије наука у Санкт Петербургу на Универзитетском кеју

Награде

Академија додељује велики број различитих награда и медаља, од којих су неке:

Нобеловци повезани са Академијом

Види још

Референце

  1. ^ „Gennady Krasnikov elected new President of the Russian Academy of Sciences”. Novye Izvestia. 2022-09-20. 
  2. ^ а б в General information about the Academy (in Russian)
  3. ^ Official list of units under jurisdiction of the Federal Agency for Scientific Organizations (these are units of RAS), 27 October 2017, in Russian.
  4. ^ Report of the Federal Agency for Scientific Organizations Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2017) (number of employees: page 8), 20 March 2017, in Russian.
  5. ^ Sagdeyev, R. Z.; Shtern, M. I. „The Conquest of Outer Space in the USSR 1974”. NASA. NASA Technical Reports Server. hdl:2060/19770010175. [мртва веза]
  6. ^ „Papers of Nevil Maskelyne: Certificate and seal from Catherine the Great, Russia”. University of Cambridge Digital Library. Cambridge Digital Library. Приступљено 19. 1. 2015. 
  7. ^ Ashby, Eric. 1947. "Scientist in Russia". Pelican books
  8. ^ O. Dobrovidova (1. 09. 2016). „Russia: A faltering recovery”. Nature (на језику: енглески). 537 (7618): S10—S11. Bibcode:2016Natur.537S..10D. doi:10.1038/537S10a. Приступљено 8. 10. 2017. 
  9. ^ „Владимир Прибыловский, Юрий Фельштинский. Операция "Наследник". Главы из книги”. Приступљено 12. 6. 2015. 
  10. ^ „Russian roulette”. Nature News (на језику: енглески). 499 (7456): 5. 4. 07. 2013. doi:10.1038/499005b. 
  11. ^ „Открытое письмо членов РАН по поводу ликвидации Российской академии наук. Letter of members of Russian Academy of Sciences - ПОЛИТ. РУ”. polit.ru. Архивирано из оригинала 27. 05. 2019. г. Приступљено 27. 05. 2019. 
  12. ^ „Письма зарубежных ученых”. www.mi-ras.ru. Приступљено 27. 05. 2019. 
  13. ^ „Москва од три академије прави обједињену Руску академију наука”. Факти (на језику: српски). Приступљено 27. 05. 2019. 
  14. ^ Сурков, Николај (3. 7. 2013). „Тектонски потреси у врху руске науке”. rs.rbth.com (на језику: српски). Приступљено 27. 05. 2019. 
  15. ^ „Руска академија наука постаје координатор научних истраживања на нивоу целе земље”. Факти (на језику: српски). Приступљено 27. 05. 2019. 
  16. ^ „Президент РАН заявил о завершении реформирования академии”. ТАСС. Приступљено 27. 05. 2019. 
  17. ^ Academy membership (на руском)
  18. ^ „Выборы в Российскую академию наук – 2022” [Elections to the Russian academy of sciences - 2022] (на језику: руски). RAS website. Приступљено 06. 06. 2022. 
  19. ^ Постановления президиума РАН о присвоении звания "Профессор РАН" (на језику: руски). 
  20. ^ Присвоение званий “Профессор РАН” в 2018 году [Awarding the RAS Professor ranks in 2018] (на језику: руски). 
  21. ^ Присвоение званий «Профессор РАН» в 2022 году [Awarding the “RAS professor” titles in 2022] (на језику: руски). .
  22. ^ „Структура РАН”. www.ras.ru. Приступљено 12. 5. 2019. 
  23. ^ „Визитная карточка СО РАН | Сибирское отделение Российской академии наук (СО РАН)”. www.sbras.ru. Приступљено 12. 5. 2019. 
  24. ^ „РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК - УРАЛЬСКОЕ ОТДЕЛЕНИЕ (ОТЧЕТ за 2016 г.)” (PDF). uran.ru. Приступљено 12. 5. 2019. 
  25. ^ „Ректор Политеха Андрей Рудской избран главой петербургского отделения РАН”. kommersant.ru. Приступљено 25. 10. 2023. 
  26. ^ „Научные центры и институты ДВО РАН”. febras.ru. Приступљено 12. 5. 2019. 
  27. ^ „Действительные члены РАН (академики)”. febras.ru. Приступљено 12. 5. 2019. 

Спољашње везе

Read other articles:

اليكسا نيكولاس   معلومات شخصية الميلاد 4 أبريل 1992 (العمر 31 سنة)شيكاغو مواطنة الولايات المتحدة  الحياة العملية المهنة ممثلة سنوات النشاط 1999-الآن المواقع IMDB صفحتها على IMDB  تعديل مصدري - تعديل   اليكسا نيكولاس (بالإنجليزية: Alexa Nikolas)‏ مواليد 4 أبريل 1992 في شيكاغو، هي ممث...

 

1967 edition of the FIBA World Championship 1967 FIBA World ChampionshipFIBA Campeonato Mundial de Baloncesto de 1967Tournament detailsHost countryUruguayDates27 May – 11 JuneOfficially opened byÓscar Diego GestidoTeams13 (from 3 confederations)Venue(s)5 (in 4 host cities)Final positionsChampions Soviet Union (1st title)Runners-up YugoslaviaThird place BrazilFourth place United StatesTournament statisticsGames played54MVP Ivo DaneuTop scorer Mieczysław ...

 

2018 psychological thriller television miniseries Sharp ObjectsGenre Psychological thriller Drama Mystery Southern Gothic Created byMarti NoxonBased onSharp Objectsby Gillian FlynnDirected byJean-Marc ValléeStarring Amy Adams Patricia Clarkson Chris Messina Eliza Scanlen Matt Craven Henry Czerny Taylor John Smith Madison Davenport Miguel Sandoval Will Chase Jackson Hurst Sophia Lillis Lulu Wilson Elizabeth Perkins Opening themeDance and Angela by Franz WaxmanCountry of originUnited StatesOri...

 Nota: Se procura pela área no estado da Bahia, veja Baía do Iguape. Estância Balneária de Iguape   Município do Brasil   Mar Pequeno visto do Morro do EspiaMar Pequeno visto do Morro do Espia Símbolos Bandeira Brasão de armas Hino Lema Virtvtes Pavlistarvm RetentoDetenho as Virtudes dos Paulistas Gentílico iguapense Localização Localização de Estância Balneária de Iguape em São PauloLocalização de Estância Balneária de Iguape em São Paulo Estânci...

 

This article includes a list of references, related reading, or external links, but its sources remain unclear because it lacks inline citations. Please help to improve this article by introducing more precise citations. (May 2020) (Learn how and when to remove this template message) This article or section may have been copied and pasted from another location, possibly in violation of Wikipedia's copyright policy. Please review the source and remedy this by editing this article to remove any...

 

Pour les articles homonymes, voir Uélé. Province du Bas-Uele Localisation du Bas-Uele à l'intérieur de la république démocratique du Congo Administration Pays République démocratique du Congo Chef-lieu Buta Plus grande ville Buta Assemblée 7 sièges Sénat 4 sièges Assemblée provinciale 18 sièges Gouverneur Jean Robert Nzanza Bombiti [1] Fuseau horaire UTC+2 Démographie Population 1 093 845 hab. (2006) Densité 7,4 hab./km2 Rang 26e Langue Officielle : fr...

Biara Kubah Emas Santo MikhaelКиєво-Михайлівський Золотоверхий чоловічий монастир50°27′20″N 30°31′22″E / 50.45556°N 30.52278°E / 50.45556; 30.52278Koordinat: 50°27′20″N 30°31′22″E / 50.45556°N 30.52278°E / 50.45556; 30.52278LokasiKyivNegaraUkraineDenominasiGereja Ortodoks UkrainaSitus webhttp://www.archangel.kiev.ua/SejarahDidirikan1108–1113PendiriSviatopolk II dari KievArs...

 

University in Palestine Not to be confused with Al-Quds Open University. Al-Quds Universityجامعة القدسTypePublicEstablished1970PresidentImad Abu Kishek [ar]Administrative staff1,000Undergraduates13,000Postgraduates2,000LocationAbu Dis, Beit Hanina, al-Bireh, Hebron, PalestineWebsitewww.alquds.edu/en/ Al-Quds University (Arabic: جامعة القدس) is a public Palestinian university with its main campus in Abu Dis and additional campuses in al-Bireh, Hebron and Jerusa...

 

1980s Hong Kong television series The SuperpowerDVD coverGenreFantasyScience FictionComedy dramaStarringChow Yun-fatTony Leung Chiu-WaiOpening theme(天降財神) by Alan TamEnding themeby Alan TamComposerJoseph KooCountry of originHong KongOriginal languageCantoneseNo. of episodes20[1]ProductionRunning time45 minutesOriginal releaseNetworkTVBRelease21 March (1983-03-21) –15 April 1983 (1983-04-15) The Superpower (天降財神) is a TVB Scifi television series, premie...

Literature work by Ibn al-Khatib This article is an orphan, as no other articles link to it. Please introduce links to this page from related articles; try the Find link tool for suggestions. (April 2021) Jadaka al-Ghaithu (Arabic: جَادَكَ الغَيْثُ Good Rain Would Befit You) is an Arabic muwashshah by Ibn al-Khatib.[1] It was written as a madīh (مديح panegyric) of Sultan Muhammad V of Granada.[2] Abd al-Halim Husayn Harrut estimates it was written in the Hi...

 

1991 horror film The UnbornTheatrical release posterDirected byRodman FlenderWritten byJohn Brancato and Michael Ferris (as Henry Dominic)Produced byRoger Corman (uncredited)Rodman FlenderStarring Brooke Adams Jeff Hayenga James Karen K Callan Jane Cameron CinematographyWally PfisterMusic byGary NumanMichael R. SmithProductioncompanyConcorde-New HorizonsDistributed byCalifilmRelease dateMarch 29, 1991CountryUnited StatesLanguageEnglishBox office$1,159,578 The Unborn is a 1991 American science...

 

Graph able to be partitioned into multiple independent sets In graph theory, a part of mathematics, a k-partite graph is a graph whose vertices are (or can be) partitioned into k different independent sets. Equivalently, it is a graph that can be colored with k colors, so that no two endpoints of an edge have the same color. When k = 2 these are the bipartite graphs, and when k = 3 they are called the tripartite graphs. Bipartite graphs may be recognized in polynomial time but, for any k >...

2001 studio album by Gemini6:16 The GenesisStudio album by GeminiReleasedSeptember 25, 2001Recorded2000Genrehip hopLabelLatium RecordsGemini chronology 6:16 The Genesis(2001) The Product of Pain(2003) 6:16 The Genesis is rapper Gemini's first studio album.[1] Track listing No.TitleLength1.Intro 2.Tha Anthem 3.Southern Fry (featuring Rasheed) 4.Gem's the Shit 5.Mira 6.Can't Truss 'Em 7.Boomerang Effect 8.If I Die 9.For the Children 1...

 

George Huff HallHuff HallFormer namesNew Gymnasium (1925-1937)Huff Gym (1937–1992)Location1206 S 4th StChampaign, IL 61820Public transitFourth and Gregory1 Yellow, 8 Bronze,22 IlliniOwnerUniversity of Illinois at Urbana–ChampaignCapacityVolleyball, Wrestling: 4,050Gymnastics: 3,800Record attendanceVolleyball: 4,536SurfaceHardwood CourtsConstructionBroke groundJune 7, 1924Opened1925Renovated1992, 2002[1]Expanded2011[2][3]Construction cost$772,000ArchitectJames ...

 

Informal fallacy involving falsely limited alternatives Young America's dilemma: Shall I be wise and great, or rich and powerful? (poster from 1901) A false dilemma, also referred to as false dichotomy or false binary, is an informal fallacy based on a premise that erroneously limits what options are available. The source of the fallacy lies not in an invalid form of inference but in a false premise. This premise has the form of a disjunctive claim: it asserts that one among a number of alter...

Private non-profit organization in the USASupreme Court Historical SocietyEstablished1974 (49 years ago)FoundersWarren E. BurgerTypesnonprofit organizationLegal status501(c)(3) organizationHeadquartersWashington, D.C.CountryUnited StatesDirectorsChilton Davis Varner (President)[1][2]Gregory P. Joseph (Chair of Board of Trustees)[2]ChairpersonsJohn G. Roberts, Jr. (Hon.)Revenue2,995,537 United States dollar (2018)[edit on Wikidata] The Supreme Court Historical ...

 

Estonian politician Anton Tõnis Jürgenstein Anton Tõnis Jürgenstein (1 November 1861 Vana-Vändra Parish (now Põhja-Pärnumaa Parish), Kreis Pernau – 21 February 1933 Tartu) was an Estonian critic, journalist and politician. He was a member of parliament (I Riigikogu, 2nd State Duma).[1] References ^ Juhatus ja liikmed. Riigikogu (in Estonian). Retrieved 1 March 2021. Authority control databases International ISNI VIAF National Germany United States People Deutsche Biographie

 

Ini adalah nama Melayu; nama Kamaruddin merupakan patronimik, bukan nama keluarga, dan tokoh ini dipanggil menggunakan nama depannya, Zuraida. Kata bin (b.) atau binti (bt.), jika digunakan, berarti putra dari atau putri dari. Yang Berbahagia Datuk HajjahZuraida KamaruddinPMWزريدة قمرالدينMenteri Industri Perkebunan dan Komoditas MalaysiaMasa jabatan30 Agustus 2021 – 24 November 2022Perdana MenteriIsmail Sabri YaakobWakilWee Jeck SengWillie MonginPendahuluMohd Khairudd...

2008 British filmHeavy LoadLogoDirected byJerry RothwellBased onHeavy LoadProduced byJerry RothwellAl MorrowJonny PerseyStarringSimon BarkerJimmy NicholsPaul RichardsMichael WhiteMick WilliamsCinematographyStephanie HardtEdited byAlan MackayMusic byMax de WardenerProductioncompaniesMet FilmAPT FilmsHi8usBBC FilmsITVS InternationalDistributed byIndependent Film Channel (USA)Met Film Distribution (UK)Release date 3 October 2008 (2008-10-03) (United Kingdom) Running time91 min...

 

66 Aquarii ClassificazioneGigante arancione Classe spettraleK3III C ~ Distanza dal Sole485 anni luce CostellazioneAquario Redshift0,000072 ± 0,000003 Coordinate(all'epoca J2000.0) Ascensione retta22h 43m 35,2332s Declinazione-18° 49′ 49,351″ Lat. galattica-59,5221° Long. galattica041,8798° Dati fisiciMetallicità59% del Sole Dati osservativiMagnitudine app.4,69 Magnitudine ass.-1,17 Parallasse6,73 ± 0,85 mas Moto proprioAR: -31,40 ± 0,95 ...

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!